​Српски научници у Америци представили систем упозорења новог моћног телескопа

Група наших научника у Астрономској опсерваторији у Београду развија симулатор узбуне који ће бити уграђен у финални софтвер највећег пројекта светске астрономске заједнице

0

У Чилеу се тренутно гради најмоћнији телескоп на свету, што је и највећи пројекат светске астрономске заједнице у овој деценији и први на листи приоритета америчких експеримената, вредан 1,2 милијардe долара. У читав подухват укључени су и наши научници, о чему је „Политика” писала.

Његов званични назив је Large Synoptic Survey Telescope (LSST) – велики телескоп за синоптичка праћења – а од тог џиновског телескопа очекују се одговори на многа питања о Сунчевом систему и универзуму. Детектоваће објекте који потенцијално могу да се сударе са Земљом, а могуће је да ће телескоп омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система.

Научници који учествују у овом пројекту, у јуну су се окупили у Београду на међународној конференцији, а нови сусрет имали су недавно у Тусону, у америчкој држави Аризона. Међу 300 учесника, нашу земљу је представљао др Дарко Јевремовић из Астрономске опсерваторије у Београду (АОБ). Уз САД и Чиле, у ЛССТ-у од самог почетка учествују и Србија и Француска, а наши научници активно од 2010. године.darko-jevremovic– Скуп у Тусону је била прилика да учесници пројекта и шире астрономске заједнице размене искуства у вези са напретком највећег подухвата у посматрачкој астрономији. Наставак финансирања је обезбеђен, а до сада је реализована приближно једна петина изградње – каже за наш лист др Јевремовић.

Према његовим речима, највећи део скупа био је посвећен планирању фазе пројекта између 2019. и 2022. године, а која обухвата инсталирање и тестирање телескопа, камере, софтвера… Научни део скупа је био посвећен мапирању Сунчевог система, структури наше галаксије, космичким експлозијама, тамној материји…

– Астрономи из наше земље су укључени у пројекат симулације алерта (узбуне) и у научне колаборације (променљиве звезде, активна галактичка језгра, тамна материја). ЛССТ ће генерисати до десет милиона алерата сваке ноћи и један од кључних проблема за целу астрономију јесте како их искористити на најефикаснији начин. Веома битан део целог система је алерт симулатор који развија група у Астрономској опсерваторији у Београду и коју сам представио у Тусону – објашњава наш саговорник.Microsoft Word - LSST_SPIENewsRoomНаш рад на овом софтверу ће се практично рачунати као допринос изградњи и раду и ту привилегију имамо само ми и Француска због раног укључења у пројекат. На питање да ли то значи да ће Србија бити та која ће свет да извести о, рецимо, приближавању астероида са каквим се борио Брус Вилис у филму „Армагедон”, саговорник одговара да је процес анализе информација веома компликован и да у њему учествује велики број научника и институција из читавог света.

– Не бих рекао да ће Србија да обавештава свет о потенцијалној опасности која се приближава Земљи. Тачно је да ће део софтвера за симулацију на којем радимо бити уграђен у финални софтвер, што значи да ће наш део софтвера бити употребљен за скоро сва открића са ЛССТ-ом – објашњава др Јевремовић.logoДа није ипак све тако идеално, говоре и проблеми са којима се сусрећу наши астрономи током рада на овом пројекту.

– Највећи проблем је финансијско-административне природе и тренутно у сарадњи са новим руководством у Министарству за просвету, науку и технолошки развој покушавамо да дођемо до оптималног решења за испуњење обавеза према ЛССТ-у. Изградња ЛССТ-а и сакупљање података током десет година кошта око 1,2 милијарде долара. Српски допринос томе је веома скроман – око 800.000 долара, од чега се половина средстава за наше учешће обезбеђује кроз развој симулатора алерата. Други део је још 2011. обезбеђен кроз евалуацију потреба научне заједнице за опремом за пројекат „Астроинформатика: примена ИТ у астрономији и сродним областима”, али још увек није реализован. То донекле доводи у питање наше активно учешће у фази тестирања, односно наше могућности да користимо опрему од самог инсталирања 2019. године – каже др Јевремовић.mmm0557Он додаје да је веома значајно то што ће за „омогућавање” науке ЛССТ корпорација обезбедити око сто милиона долара, тако да је веома вероватно да ће сва уложена средства бити вишеструко враћена. Иначе, корпорација је делимично помогла и организацију LSST@Europe2 – веома значајног и успешног скупа који је одржан у Београду у другој половини јуна.

Ноћ вредна 300.000 долара

Зашто је за „адресу” најмоћнијег телескопа изабрана баш Чиле? Доцент др Драгана Илић, са београдског Математичког факултета, објашњава да је ова држава има пустињу са чистим небом, клима је сува са малом количином падавина, а осим тога, чилеанска влада од седамдесетих година ради на инфраструктури.dragana-ilicИдеја је да се целокупни видљиви део неба с врха Серо Пачон у Чилеу скенира телескопом пречника 8,6 метара приближно два пута недељно. То је могуће постићи великим видним пољем телескопа и уз помоћ највеће икад направљене астрономске камере која ће имати 3,2 гигапиксела. Време сваке експозиције биће 30 секунди. Када се узме у обзир укупна цена пројекта, рачуница каже да ће вредност једне ноћи износити око 300.000 долара.

Завршетак изградње телескопа очекује се крајем 2019. године. Након тога је предвиђено скоро три године тестирања и калибрације инструмената и завршетак камере.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*