10 занимања која уништавају психу

0

Просечан човек проведе чак трећину живота радећи 40 сати недељно. С обзиром на то да је у питању веома дугачак период, са свим је логично да посао временом почне да утиче на нашу личност, психу и цео наш живот.

Ипак, пред позитивних аспеката који сваки посао има – новац, колеге које постану пријатељи за цео живот, професионално усавршавање, ту су и негативне стране. Kад се јави професионална деформација која укључује прегледање мејлова код бизнисмена чак и када су на одмору или комадновање војника када је на одсуству, посао је дефинитивно преузео живот човека.

Људи који раде у одређеним сферама друштва склонији су томе да постану робови свог посла, а следећих 10 имају најгори утицај на људску психу и читав живот!

1. Војници

Посао војника утиче како на његов, тако и на живот читаве породице војника. Сви познајемо макар једну особу којој је отац или деда био војно лице, и такве породице углавном морају да попусте пред њим и живе у строгој дисциплини. Част, достојанство и добра физичка форма предности су овог посла, али временом, војници постају све строжији, цинични, а њихов осећај емпатије слаби. Проблем је у томе што све време на послу уче како да размишљају чистом логиком, стављајући љубав и саосећање на страну. Временом то постаје саставни део њихове личности, па често постану груби и према најближима.

2. Лекари

Посао доктора захтева „изграђивање“ одбрамбеног „зида“, који обавезно укључују равнодушност и цинизам, јер се сваког дана суочавају са патњом, болом и смрћу. Због тога многи лекари имају необичан смисао, који је заправо одбрамбени механизам који је психа створила како би постала отпорна на стрес и страх. Навика сакривања емоција и третирања сваке ситуације смирено на крају постаје препрека у емоционалном посвећивању и изостанку жеље да се са партнером поделе свакодневне бриге, проблеми, али и срећа. Доктори су навикли да увек буд и физички и психички спремни да помогну другима, али се то и те како одражава на њихов приватни живот.

3. Учитељи

Просветни радници се обучавају да контролишу велике групе деце, због чега постају веома стриктни и код куће. Особине које се код учитеља најчешће уочавају су ауторитативност, конзерватизам, склоност монолозима и приклањање утврђеним формама. Ако особа сваки дан, цео дан ради са децом, временом ће почети и одрасле, блиске људе да третира као децу – даваће савете, осећати потребу да увек и за све буде припремљена и да увек све мора да објасни и по 10 пута.

4. Предузетници

Бизнисмен није занимање, већ начин размишљања и начин живота. Овакав посао често не допушта компромисе и попустљивост. Да бисте били успешни у бизнису, посао углавном мора да буде главни приоритет у вашем животу. Због тога предузетници практично 24 сата размишљају о послу. Бизнис се константно развија, а коначни циљ је често нејасан или га уопште нема, јер се не може прецизно одредити. Бизнисмени зато константно размишљају о личном развоју и често захтевају да се и њихови ближњи тако понашају, а када сте константно у неком истраживању, често сами не можете да знате шта заправо желите, што је случај са многим предузетницима.

5. Адвокати

Овим послом могу да се баве само психички јаки људи, јер адвокатура подразумева много свакодневног притиска. Међу адвокатима причање о проблемима није уобичајено, па ретко траже помоћ и подршку, због чега могу да упадну у депресију. Успешна каријера адвоката захтева изоштрену способност предвиђања свих негативних последица по клијента, због чега и сами већином почињу на свет да гледају негативно и траже лоше у свему, па им се психа мења. Осим тога, адвокати спадају међу занимања која највише раде, па су често преуморни и крију здравствене проблеме.

6. Рачуновође

Људима који се баве овим послом веома је тешко да одвоје пословни од приватног живота, јер су непрестано концентрисани на бројеве. Временом, године монотоног посла узимају свој данак – постају веома досадни, али и претенциозни. Рачуновође су опседнуте редом – све мора да буде на свом месту и да се заврши у одређеном року. Породични буџет веома пажљиво планирају и цела кућа увек мора да им буде чиста, због чега с годинама постају „гунђала“ која нервирају околину.

7. Новинари

Увек у средишту свих догађања, новинари често виђају непријатне, чак и ужасне ствари које могу негативно да се одразе на њихову психу. Не успевају да се дистанцирају од свега што се око њих догађа, јер у свакој новој информацији виде мотив за писање новог чланка. Посао новинара захтева комуникацију са најразличитијим људима, који често нису ни занимљиви, ни позитивни, а цензура и немогућност да у потпуности изразе свој став их веома депримирају. Спавају и хране се веома лоше, па се често брзо исцрпе и разболе.

8. Психолози

Људи се веома често одлучују да студирају психологију како би открили како да се изборе сами са собом. Често анализирају туђе проблеме, јер у њима покушавају да пронађу корен личних проблема. Психолози временом постају емоционално исцрпљени, јер морају стално да слушају и разумеју туђу патњу и проблеме. Сваки професионалац у овој области зна да добро његовог клијента зависи од његових потеза, а тако велика одговорност веома је стресна и изазива страх од прављења фаталне грешке.

9. Фриленсери

Веома социјална особа са јаком самодисциплином може да постане успешан фриленсер – човек који ради пројекте од куће, сам себи креира радно време и има могућност да ради на више послова ођедном. Али, нестабилан и несигуран приход и изолованост од друштва док по цео дан ради за компјутером може да изазове велику несигурност. За фриленсере, дом је и канцеларија, па не постоји шанса да одвоје приватно од пословног. Неутврђено радно време и константно размишљање о послу негативно се одражава на психу човека, па је за фриленсере веома важно да често мењају ентеријер и да се емоционално опуштају.

10. Архитекте

Архитекте су познати радохоличари, који се често шале на рачун свог изгледа, који је због умора често неугледан. Честа остајања у канцеларији до касно, рад и током слободних дана и недостатак сна веома им нарушавају здравље. Пријатељи једног архитекте су најчешће и сами архитекте, јер их други људи углавном и не занимању. Налазе се под сталном емоционалном тензијом, великом одговорношћу, што је велики стрес, а чести конфликти са клијентима, креативне кризе и честе заблуде о сопственој величини на крају их веома често отерају у депресију.

7 савета за све радохоличаре

1. Научите како да управљате својим временом

Покушајте све да закажете и испланирате, чак и време које ћете провести у превозу. На листи мора да се нађе и време за забавне и спортске активности. Ово је одличан савет за фриленсере и канцеларијске раднике, јер је њима најтеже да одвоје посао од приватног живота.

2. Сви састанци нека буду током дана

Тако ће вам вечери остати слободне за хоби, спорт, породицу. Увек се прво позабавите хитним стварима, па ћете касније све лакше одрадити, јер ћете бити и под мањим притиском.

3. Научите да игноришете посао

Не носите посао кући! Ако сте викендом слободни, заборавите мејл и службени телефон. Одмах након радног дана вежбајте, напуните каду или прошетајте. Морате да се опуштате!

4. Посветите се хобију

Ако је посао ваша страст, то је добро, али морате да пронађете још нешто што вам се допада, како вам посао не би преузео цео живот. Бар неколико сати недељно посветите хобију како бисте имали лепу промену активности, која може чак и да побољша ваше креативне способности.

5. Пословну функцију оставите на послу

Ако на послу шефујете, код куће нека то буде ваша друга половина, то ће бити савршен баланс за психу.

6. Kажите Не

Људима, сукобима и догађајима који су вам потпуно неважни. Цените своје време!

 

7. Почните да поверавате задатке

Не морате све сами да урадите, поделите задатке са неким. Неке ствари би могле да се реше и без вас. Ако су ваши пријатељи и породица спремни да вам пруже помоћ и подршку, само треба да их питате.

Да ли сте се препознали у неком од ових занимања? Kако ваш посао утиче на вашу психу и живот? Поделите са нама у коментарима!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*