14. априла 1912. године у 23:40 (бродско време) РМС „Титаник“ (енгл. Royal Mail Ship „Titanic“) је ударио о ледени брег.

0

У 23.39 часова, пловећи јужно од Њуфаундленда, осматрачи Фредерик Флит и Региналд Ли угледали су велики ледени брег право испред брода. Флит је три пута позвонио бродским звоном и телефонирао у кабину. Шести официр Муди се јавио.

Флит: Јесте ли ту!?

Муди: Да, шта видите?

Флит: Ледени брег, право напред!

Муди: Хвала вам.

Муди је истог тренутка обавестио првог официра Мурдока о позиву. Мурдок (који је у том тренутку већ видео брег) наредио је потпуни заокрет налево, пуном брзином уназад, што је променило правац у ком су мотори окретали спољашње пропелере (турбине које су покретале централни пропелер нису могле да промене правац). Десна страна брода сударила се са брегом 37 секунди након што је брег примећен, цепајући бродско корито на неколико места и потискујући закивке испод нивоа воде, правећи укупно шест пукотина у првих пет водоотпорних одељака. Пети одељак притом је оштећен за свега четири метра. Након судара, Мурдок је наредио окретање кормила крајње удесно, што је занело Титаник тако да је крма заобишла санту. Водоотпорна врата које деле преграде у потпалубљу одмах су спуштена, али је вода почела да пуни првих пет одељака – један више него што је Титаник могао да издржи на води. Капетан Смит, изненађен јачином удара, дотрчао је у кабину и наредио да се „све угаси“. Након инспекције коју су извршили бродски столар Џ. Хатчинсон и конструктор Титаника Томас Ендруз, било је јасно да ће брод потонути. У 00.30, око 50 минута након судара, Капетан Смит је наредио да се чамци за спасавање припреме за укрцавање. 15 минута касније четврти официр Јозеф Боксхол испалио је прву ракету за помоћ.

„Титаник“ је био је други од три путничка брода, који је требало да доминирају прекоокеанским путничким саобраћајем. Био је власништво компаније Вајт Стар Лајн, а изграђен је на бродоградилишту Нарланд и Волф. Титаник је био највећи путнички брод на свету у то доба.
У току првог путовања у трагедији је смртно страдало 1.523 људи од 2224 колико их је било на броду, што је једна од највећих поморских катастрофа, те је тим и широко позната. „Титаник“ је користио најнапреднију технологију, доступну у то доба. За „Титаник“ се веровало да је непотопив. Био је то велики шок за људе, јер је „Титаник“, упркос напредној технологији и искусној посади, на крају ипак потонуо уз велика људска страдања. Два сата након што је „Титаник“ потонуо, „РМС Карпатија“ је дошла на место несреће и почела са спасавањем преживелих у току неколико наредних часова. У 08:50 часова, „Карпатија“ је запловила пут Њујорка где је пристигла 18. априла 1912. године.
Олупине брода су 1985. године пронашли Жан-Луис Михел и Роберт Балард.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*