18 godina stradanja radnika RTS

0

I 18 godina od stradanja 16 radnika RTS, najbliži traže odgovore. Malinović: Nema oproštaja ako je neko pravio „naše Markale“

PROŠLO je 18 godina otkako je, u noći između 22. i 23. aprila, u dva sata i šest minuta, u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije, u Aberdarevoj ulici, poginulo 16 radnika od 150 zaposlenih, koliko ih je radilo te noći. Do danas nije otkrivena puna istina o ovom masakru, niti su svi krivci procesuirani, složili su se učesnici debate „Zašto“, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Ključno pitanje koje postavljaju roditelji žrtava jeste zašto ljudi nisu sklonjeni iz zgrade, iako je postojala takva naredba Savezne vlade, pošto je Džejmi Šej najavio na konferenciji za medije da je RTS legitimna meta i uprkos tome što su već evakuisane zgrade RTV Politike, Pinka i Košave. Ostalo je nejasno i zašto ćute generali i političari koji su bili upozoreni na tačan čas napada, kao i gde su nestali izveštaji ljudi koji su bili zaduženi za istragu i raščišćavanje ruševina RTS. Inicijativa NUNS da se obnovi istraga o stradanju radnika RTS nije usvojena.

Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića, kaže da je reč o državnom zločinu prema sopstvenom narodu:

– Ovi ljudi su žrtvovani. Od njih 16, desetoro nije bilo udato, ni oženjeno, nije imalo decu. Među njima je bio i moj sin. Republički tužilac Zagorka Dolovac obećala je 2011. da će biti pokrenuta nova istraga na osnovu novootkrivenih dokaza. Slučaj je poveren tužiocu Zoranu Đošanu, koji je navodno dokaze izgubio. On ne želi da zatvori slučaj iz poštovanja prema roditeljima žrtava, a prema našem mišljenju, da ne bismo mogli da se obratimo Evropskom sudu u Strazburu.

RTS nikako nije mogao da bude označen kao vojni cilj, tvrdi general u penziji Sreto Malinović:

– To je zločin i zločinac bi morao da odgovara. Ne mogu da verujem da je neko razmišljao o tome da namerno napravi „naše Markale“, da bi izazvao sažaljenje pred svetom!? Ako je neko to namerno uradio, ne sme da mu bude oprošteno.

U vreme kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac, kako je sam rekao, jedini podaci do kojih je Ministarstvo došlo bilo je da je NATO još u oktobru 1998. izglasao plan za bombardovanje Srbije. U martu je plan revidiran i dodati su zgrada „Ušća“, vila u Užičkoj i RTS. Južno krilo NATO im je potvrdilo da ne postoje transkripti iz kojih bi se videlo da su piloti naknadno dobili RTS kao metu, jer su sve mete ranije targetirane.
NATO BEZ OPRAVDANJA

GODINU dana posle bombardovanja Hjuman rajts voč je saopštio: „Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Uprkos ratnoj propagandi ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje.“

Večernje novosti

POSTAVI ODGOVOR

*