18. ВЕК: Рускиња – „МАЈKА ХРАБРОСТ“ за 40 година РОДИЛА ЈЕ 69 ДЕЦЕ!

0

Да су таблоиди постојали у 18. веку сигурно би полудели за породицом руског сељака Фјодора Васиљева, јер је његова прва супруга (чије је име непознато), наводно родила највише деце на свету!

Према подацима локалног манастира, који су се затим слали влади у Москву, госпођа Васиљев родила је између 1725. и 1765. године чак 16 пари близанаца, седам „сетова“ тројка и четири пута четворке! Преживела је дакле укупно 27 порођаја и родила чак 69 деце!

– То звучи фантастично. Мислим, 69 деце? Дајте, молим вас! – коментар је Џејмса Сегарса, директора Одела за репродуктивну науку и истраживање женског здравља на факултету „Џонс Хопкинс“.

Поставља се питање постоје ли ограничења кад је реч о томе колико деце жена може природним путем зачети и родити? Савремена наука тврди да је, бар у теорији, бројка већа него што бисте икад помислили. Математички гледано, лако је могуће изнети 27 трудноћа током 40 година. Поготово ако узмете у обзир да трудноће с тројкама и четворкама обично трају краће од девет месеци.

То би значило да је током 40 година, госпођа Васиљев њих чак 18 провела у другом стању, што је мање од половине времена. Да ли је то оствариво у стварности, сасвим је друга прича.

Предуго плодно раздобље

За почетак, је ли успела бити плодна током толиког раздобља? Жене добијају прву менструацију са 15 година (занемарите колико се то данас померило, причамо о 18. веку), а овулирају докле год имају довољну залиху јајних ћелија, које обично нестају око 51. године.

– И пре 50. рођендана, њихова плодност опада, те је шанса за зачећем, по цикусу, код 45-годишњакиње тек један посто месечно – тврди професорка са Станфорда, Валери Бејкер.

Kако жене старе, квалитет и кванитет јајних ћелија се смањује. Тако се, како се жена ближи менопаузи, повећава могућност абнормалности хромозома, те многе овакве трудноће завршавају спонтаним побачајем, којег жене често и нису свесне да се догодио.

– Многе жене не затрудне након 42 или 44 године старости, иако ћете повремено чути за труднице у касним 40-има – каже Сегарс.

Такође, што је више трудноћа жена изнела, то је мања шанса за новим зачећем, јер вишеструки порођаји делују на женску полну анатомију.

А ако је госпођа Васиљев била поборница дојења, што је врло вероватно ако узмемо у обзир да је живела на селу, њено тело није овулирало као иначе. Ова биолошка метода контрацепције (иако није потпуно сигурна), додатно би јој отежала сва та бројна зачећа која је наводно доживела рађајући своје силне потомке.

Фјодор и његова супруга су дакле морали имати невероватну срећу (или несрећу, зависи како гледате), да им се сваки пут изнова „заломи“ трудноћа и то чак и кад су били 50-годишњаци.

Биолошки сат има пуно смисла, ако гледамо с еволуцијске перспективе, будући да је трудноћа и порођај тежак „задатак“ који с годинама женама све теже пада.

– Природа жели да уведе ограничења. Трудноћа је најтеже физичко искуство кроз које женско тело може проћи – каже Бејкер.

Порођаји некада и данас

Тежина порођаја је оно при чему се реално јављају највеће сумње у толике трудноће које је наводно преживела госпођа Васиљев, поготово ако узмемо у обзир да су се оне одвијале пре скоро 300 година и то још на селу у Русији.

Чак и у најразвијенијим народима, где је царски рез свакодневна могућност, смртност при порођају није изумрла. У Уједињеном Kраљевству и данас, на сваких 100.000 порођаја, осам жена умре због проблема везаних за трудноћу, показали су најновији подаци Светске банке. У међувремену, у једној од најсиромашнијих земаља на свету, Сијера Леонеу, на 100.000 порођаја, умре 1.100 жена.

Шанса да је госпођа Васиљев преживела 27 порођаја стога је врло мала.

– У прошлости је свака трудноћа представљала ризик за живот мајке – напомиње Сегарс.

С тим да не треба занемарити ни да се код вишеструких трудноћа повећавају шансе за развој смртоносних компликација, попут крварења. Даље, шанса да је толико пута изнела вишеструке трудноће је готово невероватна. Наиме, реч је о изузетно ретким зачећима, а да су се она поновила толико пута звучи астрономски.

– Да је родила само 16 пари близанаца, ја бих био у шоку – каже Џонатон Тили с Нортхеастерн фалуктета, који проучава матичне ћечије и њихово коришћење код неплодности и у женском здрављу.

Још један разлог за сумњу је и чињеница да је према Васиљевој причи чак 67 од 69 деце преживело рано детињство, а у 18. веку је смртност међу децом била велика чак и кад је била реч о једном детету, које је рођено потпуно здраво и у термину.

– Све и да данас четири пута родите четворке, нисам сигуран да би сви преживели – додаје Сегарс.

Kоначно, ту је и питање које се сигурно намеће свима, а поготово женама. Kоја жена би то жељела проћи?

– Помислите само колико је то стресно и напорно – каже Бејкер.

Kако било, прича из Русије о госпођи Васиљев бележи још и ово – умрла је када јој је било 76 година и уписана је у Гинисову књигу рекорда.

Фјодор Васиљев је наводно имао још једну жену са којом је имао 18 деце – 6 пари близанаца и два „сета“ тројки. Његова прича први пут је објављена у издању „The Gentleman’s Magazine“  из 1783. године.

 

 

 

Експрес.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*