20 интересантних ствари које (можда) нисте знали о Србији

Србија је земља са 7.186.862 становника, а њен шарм и богато културно-историјско наслеђе чине је веома привлачном како домаћим посетиоцима, тако и оним страним.

0

Чари Србије можемо да спознамо на сваком кораку, а овом приликом доносимо вам неке од чињеница које можда нисте знали о нашој земљи.

1. Престоницу Србије основали су Келти у 3. веку пре нове ере, а доцније је постала Сингидунум. Године 876, први пут се помиње под именом Београд и сматра се једним од најстаријих градова у Европи.

2. Србија је један од највећих произвођача и извозника малина у свету.

3. Трг Славија је до 1880-их година био баруштина и ту су Београђани ловили дивље патке. Касније је познати шкотски предузетник Френсис Макензи, који се пре доласка у Србију бавио пољопривредом и хуманитарним радом, купио велики простор изнад њега и испарцелисао га ради продаје. Ту је себи изградио и кућу, која је 1910. године претворена у Социјалистички народни дом. Иначе, ту су се налазиле и две познате кафане – „Три сељака“ и „Рудничанин“, које су срушене пре и током Другог светског рата.

4. Најзначајнији ћирилични споменик српско-словенске писмености је Мирослављево јеванђеље, које датира из 12. века. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а о њему је 2007. године снимљен филм „У почетку беше реч“, у режији Бошка Савковића.

5. Чак 17 римских царева рођено је на тлу данашње Србије. То су Деције Трајан, Хостилијан, Клаудије II Готски, Аурелијан, Марко Аурелије Проб, Максимијан, Констанције I Хлор, Галерије, Максимин Даја, Флавије Валерије Север, Константин Велики, Лициније, Констанције II, Ветранион, Јовијан, Грацијан и Констанције III.

6. Вампир је једна од речи из српског језика која је опште прихваћена у свим светским језицима. Са друге стране, најпознатији српски вампир поред Саве Савановића је Петар Благојевић. Он је био сељак чији случај спада у прва помињања вампиризма у Европи новијег доба.

7. Миладин Зарић, учитељ из Београда, постао је познат захваљујући томе што је током операције ослобађања Београда у Другом светском рату, дана 22. октобра 1944. године спречио рушење минираног Савског моста. Године 1978. његов подвиг екранизован је једини пут и то индиректно, у претпоследњој епизоди серије Повратак отписаних.

8. Река Вратна на истоку Србије, надалеко је позната по три највиша природна камена моста у Европи, такозваним прерастима који подсећају на врата, по којима је и добила име.

9. Први сателитски пренос видео-сигнала 1962. године између Европе и Северне Америке садржао је слику фреске Белог анђела из манастира Милешеве, једног од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. Исти тај сигнал је касније био послат у свемир према могућим облицима ванземаљског живота.

10. Храм Светог Саве у Београду је највећи српски православни храм и једна од највећих православних цркава на свету.

11. Године 2014. амерички магазин „Mental Floss“ навео је Ћеле-кулу као највећу грађевину направљену од људских костију.

12. Најстарија сачувана београдска кафана је „Знак питања“. По налогу кнеза Милоша 1823. године подигао ју је Наум Ичко.

13. Србија има пет националних паркова: Ђердап, Копаоник, Шар-планину, Тару и Фрушку гору.

14. Према неким наводима, српски обавештајац Душан Попов је, уз друге личности, послужио као инспирација аутору Ијану Флемингу за стварање легендарног Џејмса Бонда.

15. У Кубер Пидију, граду на југу Аустралије, налази се српска православна црква Светог пророка Илије која важи за јединствену у свету, пошто се ради о грађевини саграђеној на дубини од девет метара.

16. Један од најстаријих српских фудбалских клубова је ФК Јавор из Ивањице. Основан је 1912. године од стране омладинаца, а назван је по оближњој планини.

17. Око 70 одсто приноса шљиве, односно око 424.300 тона годишње, одлази у производњу шљивовице – националног пића земље.

18. Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај средином октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. Нишки трамвајски систем био је у функцији од 1930. до 1958. године, а новосадски од 30. септембра 1911. до истог дана 1958. године.

19. У холу Црвеног крста у Женеви налази се табла на којој је исписано следеће: „Буди тако хуман као што је била Србија хумана 1885. године“. Наиме, тада је Србија помогла Бугарској, иако су те две земље биле у рату.

20. Филм „Карађорђе“, снимљен је 1911. године у режији Чича Илије Станојевића и сматра се најстаријим играним филмом у Србији и на Балкану.

Горана ИВЕТИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*