У дому Бошка Обрадовића

0

Нема владе, али има фудбала! Европско првенство у Француској је ушло у завршницу, што је нешто што већина мушкараца не пропушта, па смо тако са Бошком Обрадовићем, лидером Двери, и његовим сином Растком испратили полуфинале између Португала и Велса (2:0), а народни посланик нас је у његовом стану у Чачку дочекао уз лубенице и шљиве, а ми који нисмо постили тог дана били смо угошћени још и пицом и пивом.

БО: Навијао сам за Велс, али шта да се ради – први су Обрадовићеви утисци након што су Португалци почели да славе пласман у финале.

Ало: Нема нас на ЕП, али на кога би Србија требало да се угледа у фудбалу?

БО: Исланду је све кренуло од руке када је прекинуо процес прикључивања ЕУ и сарадњу са ММФ-ом. Сада, видите и како фудбал играју, а ми, рецимо, нисмо били на ЕП још од 2000, када смо кренули да јуримо за ЕУ. Ето, то је тај погубни пут који траје већ 16 година и време је да се окренемо истоку, ето, нека СП у Русији буде та прекретница, како за фудбал, тако и за целу земљу – прича Бошко, док се ми чудимо што утакмицу, уместо на неком џиновском екрану, гледамо на телевизору којег је одавно прегазило време, док вентилатор стоји наслоњен на једну од многобројних полица за књиге које доминирају станом у једној од старијих зграда у Чачку, наравно без лифта.

БО: Ма ова страна зграде ионако није сунчана, па нам клима не треба, а и на овом телевизору се све лепо види.

Ало: Да се вратимо на политику, зашто влада још није формирана?

БО: Не знам. Ако си освојио 50 одсто на изборима, толико си јака странка и имаш квалитетне кадрове и добар програм, зашто не можеш два и по месеца да направиш владу? То је штетно за државу. Чињеница је да он сада мора све да подмири и да СНС више не може да формира владу сам, са својим посланицима, него зависи од Љајића, Илића, Кркобабића, и многих других.

Ало: Цените ли нешто код Вучића?

БО: Што није увео санкције Русији.

Ало: Како реагујете када кажу да сте руски човек и да Путин преко вас врши притисак на Србију?

БО: Ха-ха. Ако жели да изврши притисак на Србију као једна озбиљна сила, Путин то може да уради на много озбиљнији начин него преко Бошка Обрадовића. Видите, волим руску културу, историју, православну везу наше две земље, али нисам русофил, него србофил. Као што је говорио Никола Пашић: „Да наш мали чамац привежемо за велики руски брод“, али то је ипак наш мали чамац. Ми нисмо руска губернија, већ Србија, озбиљан партнер Москве, а не треба заборавити да смо највећа држава и народ на Балкану, без обзира на то шта смо све преживели.

Колико лидер Двери цени Русију, говоре и многобројне књиге на полицама, ипак, он истиче дело Нелета Карајлића „Фајронт у Сарајеву“.

БО: Тренутно читам пословник Народне скупштине, али Нелетову књигу препоручујем свима. Одрастао сам на „Забрањеном пушењу“, „Топ листи надреалиста“, сада смо гледали и „Надреалну телевизију“, а омиљени цитат из књиге ми је: „Црвена звезда је била крсна слава за Србе у БиХ“.

О донирању органа

Парламент у Подгорици је донео закон по којем је сваки грађанин Црне Горе аутоматски донор органа, осим уколико се изричито не изјасни против. То је подржао и митрополит Амфилохије.

БО: Битно је да се омогући слобода избора и да се никоме не намеће нешто, чак и када је у питању тако нешто хумано. Веома је и битан став Цркве по том питању, тако да апсолутно подржавам донирање органа ако се тиме може спасти нечији живот – каже Обрадовић.

О политичарима

Николић – нечастан
Вучић – глумац
Дачић – довитљив
Шешељ – непринципијелан
Санда – храбра
Тадић – манекен
Чеда Јовановић – богаташ
Љајић – притворан

Aло

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*