Вук Јеремић: Вучић ће бити шеф опозиције

Интервју за лист "Недељник"

0

Након последњег иступа Саше Радуловића и препирки њега и Саше Јанковића, чини се да се ови избори претварају у изборе за лидера опозиције, а не за председника Србије. Шта је ваша порука њима двојици?

Моја порука свим политичким лидерима је да ово заиста није време за страначка трвења и личне сукобе. Ово су избори референдумског карактера који ће одредити пут Србије на најмање пет година, а можда и на дуже. Илузија је да било ко може профитирати из Вучићеве победе, осим њега самог.

Да ли то кажете као лидер опозиције или бисте волели да будете на том месту? 

Не бих желео никога да увредим, али мислим да тренутно не постоји лидер опозиције. До сада се није профилисао неко ко је у стању да окупи све политичке снаге и фракције против режима. Такав лидер ће се се створити, али постојаће врло кратко – између два круга. Након тога, лидер опозиције ће бити Александар Вучић.

Како ћете спречити Вучића да победи у првом кругу. Већом излазношћу?

Излазност је изузетно важна, али најбитније је како ће се кандидати опозиције понашати једни према другима у недељама које долазе. Кључ је да се не упућују отровне стрелице, јавно или тајно. Нико није идеалан, нити је идентичан неком другом, али наше разлике су практично занемарљиве имајући у виду суштину – да ли ћемо на овим изборима залити цемент на актуелно стање и дозволити Вучићево ступање на трон са кога би нас одвео у пропаст.

Радуловић је изнео математику по којој Вучић побеђује у првом кругу уколико не дође до договора. Шта је ваша математика? 

Да ли више од 50 одсто људи у овој земљи мисли да им је добро или лоше – то је једина математика. Све остало је далеко мање битно. Ја сам уверен да је много више оних који су с пуним правом незадовољни, и зато наш најважнији циљ треба да буде да их охрабримо да изађу на изборе и на њима се изјасне сходно свом расположењу према околностима у којима живимо.

Да ли је то лакше с једним кандидатом?

Мислим да смо прешли Рубикон, тако да та дискусија више нема неку вредност осим теоретске. Свако ко жели да види леђа режиму треба да се сконцентрише на то како да што више људи изађе на изборе.

Колико је у томе могао да вам помогне најављени раскол у СНС-у? Један сте од ретких политичара који је стао у одбрану Томислава Николића говорећи да не сме да се понижава улога председника. На крају, он је сам себе понизио делећи ултиматуме Вучићу па се повлачећи насред РТС-а. Колико би за вас било важно да се он кандидовао?

Тај последњи чин шекспировске трагедије у њиховим редовима је до краја оголио оно што се дешавало годинама. Николић је од дана кад је одлучио да Вучићу преда и власт и странку систематски провлачен кроз блато и понижаван, с јасном намером да се на крају мандата уклони с политичке сцене.
Тај тренутак његовог краткотрајног отпора у самом финишу изазвао је монструозну, ураганску реакцију Вучића, тј. појачавање напада на њега преко сваке границе укуса.
И та симболика, када Радомир Николић бива приморан да устане и придружи се овацијама у тренутку када Вучић улази на седницу Главног одбора СНС-а, практично са рукама крвавим од политичког убиства његовог оца, врло је упечатљив приказ дубине моралног посрнућа коју смо досегли у последњих пет година.

Како вам је изгледало кад се председник државе повлачи јадикујући како мора да заштити пријателе и унучиће?

Запањујуће. Ако председник страхује за безбедност своје породице због неслагања са влашћу, шта тек могу да очекују обични грађани?! То значи да живимо у криминализованом друштву у коме управљају силе и систем вредности којима би морало да се стане на пут, док не буде прекасно.

Да ли вам је Николић обећао подршку, како је рекао Велимир Илић? И када сте се последњи пут чули с њим?

Никада нисмо разговарали о председничким изборима. Након завршене трке за генералног секретара видели смо се једном у Председништву, када сам отишао да му захвалим за подршку у тој кампањи. Од тада се нисмо ни чули ни састајали.

Ко је у опозицији Вучићев играч, пошто се све чешће говори о његовом тројанском коњу? 

Најочигледнији је, наравно, Војислав Шешељ, уколико га уопште можемо сврстати у опозицију.

А Чедомир Јовановић? Познат је ваш међусобни однос, а онда данас имамо ситуацију да вас он позива на договор са Сашом Јанковићем. Да ли вам је то чудно и шта ће вам уопште његова подршка? 

Од тренутка када сам ушао у политику, мој највећи критичар је био Чедомир Јовановић. Слажем се, много тога у последње време делује чудно. Сви ти шумови имају ефекат пригушења незадовољства грађана економским и другим приликама у земљи. Постоји јасна тенденција да се избори претворе у галиматијас партијских обрачуна. То погодује једино кандидату власти. И то власт зато распирује на све могуће начине, пре свега кроз медије. Ја у томе нећу да учествујем.

Када је почео ваш сукоб с Вучићем? 

Ми смо потпуно различити људи. У вредносном смислу, пре свега. Много пута смо укрштали копља док сам био министар спољних послова, али ми смо још од 90-их година на супротним странама.
Ово је међутим први пут да се директно сучељавамо на изборима и да ће грађани имати прилике да се определе – за мене или њега.

На кога вас највише подсећа Вучић, ако можемо да нађемо неку метафору попут оних Весне Пешић, која је својевремено њега и Дачића поредила са Де Голом. Да ли сте 2012. поверовали у новог Вучића? 

Не. Ја не верујем у фундаменталне политичке трансформације. Дозвољавам да су у ретким случајевима могуће, али то сасвим сигурно није случај код Вучића. Његова методологија и начин на који се односи према људима или институцијама никада се нису мењале. Променила се само његова реторика. И променили су се његови идоли. У претходној епизоди он је био здушни мрзитељ свега што долази из Европе, а данас је еврофанатик и обожавалац ММФ-а. Једино је неизвесно с чим би био фасциниран у следећем чину, уколико му дозволимо да победи на изборима и идентификује себе с државом.

Али како бисте га представили неком странцу, неком вашем пријатељу на некој забави, на пример?

Као човека који има само један циљ, а то је апсолутна власт. И који је спреман на све да би то остварио.

Хилари Клинтон и Доналд Трамп су у јеку најпрљавије кампање били питани да издвоје једну ствар коју цене код свог кандидата, и обоје су то урадили џентлменски. Шта ви цените код Вучића?

Ја мислим да сваки човек у себи има нешто позитивно. Верујем да је то случај и са Вучићем, али тренутно ми ништа не пада на памет.

Некако је остала мистерија око Вучићеве подршке за кандидатуру за генералног секретара УН. Да ли сте тада разговарали о председничким изборима? И да ли вас је условљавао да се не кандидујете?

Не. Нисмо разговарали ни о чему осим о трци у УН. Две године смо разговарали о томе, толико је трајало то мучење. Две године ми је обећавао да ће ствар бити решена следеће недеље, да би ме на крају подржао у дану када је почело представљање кандидата у Њујорку, када је иначе мислио да је прекасно.

Шта је било пресудно?

Он је тада био пред парламентарним изборима и био му је важан сваки проценат, као и сада. Не би могао да објасни зашто Србија не би имала кандидата за генералног секретара кад га имају готово све земље из региона. Да није било тих околности, сигуран сам да не бих био кандидован.

Значи, мислите да вас Србија није искрено подржала?

Он није. Ја сам захвалан Дачићу и Николићу – што је било до њих, урадили су. Вучић није, а био је тај који је могао да уради највише. Персонализовао је све у држави, укључујући и спољну политику и једини је имао озбиљан контакт са међународним актерима. А осим што је упутио неколико протоколарних писама, одлучио је да не мрдне прстом.

Да ли је тачно да сте чекали да добијете десет минута разговора с Бајденом приликом његове посете Београду? Или да сте макар очекивали да Вучић и ваше именовање стави на агенду и да до тога није дошло? 

То је потпуна истина. Неколико дана пре доласка Бајдена у Београд, разговарао сам са Вучићем о чињеници да смо далеко догурали у трци за генералног секретара и да смо у том тренутку били практично једна од свега две кандидатуре које су остале на столу. И да је највећа препрека за нашу победу — отпор САД. Стицајем околности, десила се изванредна прилика да се то питање с Американцима отвори на врху. Замолио сам Вучића да ми омогући макар неколико минута с Бајденом, што је могао да уради. И на званичном састанку, и на ручку, током шетње Скадарлијом… Вучић ми је чврсто обећао да ће се то догодити, али ми тог дана нико из његовог окружења није одговарао на позиве. Било ми је јасно о чему се ради. Он једноставно није хтео да будем изабран за генералног секретара УН.

Какав би био његов интерес да ради против вас, зар му не би било лакше да се нисте вратили у Србију?

Вучићев его није дозвољавао да неко из Србије, а да то није он, буде на тако важном месту, без обзира на то колико би за државу та победа била значајна. Мислио је да ћу се након тако доброг резултата одлучити за међународну каријеру, пошто је знао да имам изузетно атрактивне финансијске понуде од највећих корпорација у свету. Погрешио је – није ме добро познавао.

Ова власт се хвали најбољом спољном политиком од Тита, због чега се очигледно Вучић и премешта на место председника државе. Како вама изгледа наша спољна политика? Какав је Дачић по Вама министар?

Ова власт је одлучила да задржи стратегију спољне политике својих претходника. Ништа није променила у стратешком опредељењу, али ту политику спроводи са далеко мање знања и стручности.
Несрећа је у томе што се свет драстично мења, а нас води човек изузетно скромног међународног искуства и комуникационих способности. Ово су у геополитичком смислу револуционарна времена, попут 1989. када је падао Берлински зид. У таквим временима, незнање и грешке вас могу скупо коштати – осетили смо то на сопственој кожи.
Што се тиче Ивице Дачића, морам да кажем да смо изузетно коректно сарађивали током свих одина. Вучић му није дао слободу да се суштински бави својим послом, као ни било коме другом у држави. Често је то било мучно за гледање.

На шта мислите? На победу Трампа?

2016. је била година великих превирања. Имали смо излазак Британије из ЕУ, па победу Доналда Трампа. То су два тешка ударца глобалистичким елитама које су до сада неприкосновено управљале међународним простором. Наша власт то није препознала. Како другачије да објасните то што месец дана пре победе Трампа одете у Њујорк и директно се укључите у кампању Хилари Клинтон – са њеним мужем Билом, пред очима целог света. То је урадио Вучић. Тако нешто је могао да га саветује само неко ко тој глобалистичкој елити припада, а претпостављам да је то био Тони Блер…

Чињеница је, ипак, да је било више посета на највишем нивоу него у ваше време… Видимо да је Вучића подржала Јединствена Русија. Како то тумачите? 

Вучић је према свим странцима врло снисходљив. И сваком од њих даје све што од њега затраже. Заузврат од њих добија прећутну сагласност за окрутне методе своје владавине. Такав однос само иде на штету националних интереса и бољитка обичних људи. То је погубно деловање које мора бити заустављено.
Али писали сте и ви Џону Подести писмо у којем тражите подршку…
Какво писмо Подести у коме тражим подршку? Никада у животу нисам писао Подести; то је још једна лаж у мору медијских спиновања!

… Па имате депешу Викиликса у којој ваши центри треба да сарађују?

Контакт са Центром за амерички прогрес, једним од најугледнијих вашингтонских института, успостављен је ради промоције часописа нашег института ЦИРСД, и то броја који је имао као главну тему унутрашњу и спољну политику САД. То што су они прихватили да сарађују с малим институтом из Србије је доказ да смо од ЦИРСД-а за свега неколико година успели да створимо глобални бренд. А обична је замена теза то што се у одређеним медијима то третира као сарадња са Хилари Клинтон. Није промоција часописа у Центру за амерички прогрес сарадња са Хилари, али јесте када у јеку њене кампање наступате заједно са Билом Клинтоном, на највишој светској позорници.

Чији сте ви човек?

Свој. И свог народа.

Нисте амерички? Или руски, или кинески?

Ја сам неко ко је последњих година имао прилику да разговара са највишим руководиоцима из свих земља света. То искуство и међународне контакте желим да ставим у функцију напретка Србије као председник.

Шта мислите о Владимиру Путину? Зашто је он најпопуларнији политичар у Србији? 

Изузетно ценим председника Путина, али блиска сарадња и пријатељство са Русијом није нешто што је почело с њим. То траје вековима, и наставиће се и у будућности. Популарност Русије — поред тога што је на међународној позорници заузела ставове који се подударају са ставовима Србије — јесте и у томе што се стиче утисак да нас је Запад пустио низ воду.

Мислите да нас је Запад пустио низ воду?

Однос Запада према Србији подсећа на оно чувено Черчилово питање својим сарадницима који су га упозорили да ће имати комунистичку Југославију уколико у Другом светском рату подржи Тита. Черчил им је одговорио: „Хоћете ли ви да живите у тој земљи?“ И када су му одговорили да неће, рекао им је да онда треба да их занима једино ко убија више Немаца.
На жалост, на сличан начин Запад данас гледа на Србију. Вучић тежи изградњи аутократског друштва, што свакако није по њиховим стандардима, али с обзиром на то да не намеравају овде да живе, они га тапшу по леђима, дозвољавају му да врши репресију, окрећу главу од његових ексцеса. Заузврат добијају уступке, пре свега у бриселском дијалогу, али и на многим другим пољима.

Вама многи замерају што сте се Савамале сетили тек кад сте ушли у трку за председника? 

Током трајања кампање за генералног секретара било је потпуно непримерено да се изјашњавам о унутрашњим стварима било које земље чланице УН. То не значи да нисам пратио шта се овде дешава и да нисам имао своје мишљење о томе. Али једноставно нисам имао слободу да то кажем, јер сам заиста хтео да дам све од себе да Србија донесе победу на тим изборима, баш као и 2012. године на изборима за председника Генералне скупштине.

Шта је ваш став о случају Савамала?   

Савамала је била чин огољеног бандитизма. Чињеница да до данас немамо ниједног осумњиченог за рушење у изборном дану је најупечатљивији симбол гажења владавине права које у овој земљи континуирано траје годинама.

А како бисте окарактерисали прекид ваше трибине у Смедереву од стране активиста СНС? Као да сте после тог инцидента смањили број трибина. Није ваљда да сте се уплашили?

Нисмо уопште смањили интензитет одржавања трибина-напротив, повећали смо га! У Смедереву смо се одлучно супротставили њиховом агресивном примитивизму и они су на то повукли ручну. Када их суочите с директним отпором, они се повуку. То је врло својствено криминогеним структурама – газе вас и тлаче све док им се не покажу зуби.

Како вам изгледа медијска слика у Србији?

Медијска ситуација никад није била оволико поражавајућа. И кад је реч о агресији према новинарима, и о гушењу могућности да се чује било какво другачије мишљење – пре свега на Јавном сервису и другим великим телевизијама. То је нешто што ће сасвим сигурно бити промењено када Вучића уклонимо с власти.

Таблоидизација медија, ипак, настала је у време док сте ви били министар. Какве бисте медије ви данас могли да гарантујете уколико освојите власт у Србији?

Уз сво дужно поштовање, иако не желим да будем ничији апологета, мислим да је данас степен агресије и вулгарности за читав ред величине већи у односу на претходни период.

Како бисте да можете уредили медијску слику?

Мора да се почне од главе. Уколико крунишемо Вучића, даћемо легитимитет таквом начину понашања. Одлучимо ли се за неки други пут, то ће бити нови почетак функционисања институција, медија и решавања онога што је данас највећи проблем ове земље, а то је урушавање економије и немање прилике да се пристојно и достојанствено живи од сопственог рада.

Дружили сте се с Александром Тијанићем. Шта би вам он саветовао данас? И који бисте савет тражили од њега.? 

Не верујем да би толерисао овакав вид извештавања и односа јавног сервиса према опозицији. Тај човек се супротстављао и у тежим околностима, и већим штиховима него што је Вучић. Али верујем да би ме саветовао да сачекам још неко време са одлуком да се супротставим овој машини, када се још јасније буду показали њени катастрофални резултати. Ја бих то чекање себи лично могао да приуштим. Али заиста мислим да Србија више не може да чека… Наставак овог пропадања имао би несагледиве последице.

Кренули сте у кампању народскије. Од код интелектуалца очекујете да вас подржи? Кога бисте волели с Јанковићевог списка?   

Било би ми велико охрабрење кад би ме подржали сви са тог списка. Надам се да ће то и учинити после првог круга.

А како коментаришете толику нетрпељивост грађанске Србије према вама који сте завршили најпрестижније западне школе, Кембриџ и Харвард? 

Када је Косово 2008. прогласило независност, влада је одлучила да се томе супротстави искључиво дипломатским путем. Као министар спољних послова био сам зато најистуренији, и мислим да од тада креће та нетрпељивост. Али колико год неки људи гајили према неком персоналне афинитете или не, ми смо данас пред референдумом о увођењу апсолутизма. И мислим да се упркос свим разликама налазимо са исте стране тог стратешког фронта.

Национални блок вам такође највише замера улогу око Косова, посебно када сте под притиском Тадића променили резолуцију у УН и преговоре о Косову ставили под јурисдикцију ЕУ. Знало се да сте били против тога. Зашто тада нисте поднели оставку?

Циљ нашег дипломатског супротстављања био је да самопроглашеном Косову оспоримо међународни легитимитет, као и да косовске Албанце приволимо да поново преговарају. Оба та циља смо постигли. Косово није постало члан ниједне међународне организације у моје време, а Албанци су били принуђени да се врате за преговарачки сто. Додуше, ви сте у праву, у формату који по мом мишљењу није оптималан.
Најгоре је када стратегију мењате у последњем кораку, али мислим да није тајна да то није био мој избор. Након што сам излобирао већину у свету за нашу оригиналну резолуцију, била ми је дужност да све те земље убедим да наше одустајање од ње не значи да одустајемо од Косова. Да сам поднео оставку, суочили би се преко ноћи са морем нових признања. Нисам на то имао право.

Зашто је пао Борис Тадић? Он сам каже, између осталог, и зато што Јован Ратковић и ви нисте припремили најбоље тај чувени састанак с Меркеловом?

Не желим да пребацујем кривицу на било кога, али од краја 2010, и сукоба који сте поменули, нисам био у најужем тиму који је припремао најважније међународне састанке.

Како данас гледате на Тадићеву владавину?

Када прође неко време и када се на све не буде гледало с толико емоција, верујем да ћемо тај период памтити као време тешке глобалне економске кризе, проглашења независности Косова, али и чињенице да су упркос томе у региону сачувани мир и стабилност. Да нико није изгубио живот, да  Србија није банкротирала, и да је успела да своје међународне активности задржи на завидном нивоу, и то тако да је данас и даље могуће замислити наставак пута ка ЕУ.

Колико се земља променила у ових пет година док сте били у Њујорку?

Овде је створен утисак у медијима да сам ја провео много година у Америци и да сам се тек сада вратио. То није истина! Ја од 2003. живим у Србији, са изузетком од годину дана када сам био председник ГС УН, 2012. и 2013. године. Нисам нигде одлазио. И све време сам овде плаћао порез.

Ваш први посао у Србији био је у кабинету  Зорана Ђинђића. Како вам изгледа кад данас Вучића неко пореди са Ђинђићем или кад му управо Вучић подиже споменик? 

Вучић нема никаквих додирних тачака са Ђинђићем. Пре свега вредносно, али ни на било који други начин. Ђинђић је био једна од најимпресивнијих политичких фигура у модерној српској историји, коме је на жалост недостајало међународно искуство на нивоу осталих врлина које је поседовао.
Зато мислим да би додатни квалитет за земљу могао да буде да коначно добијемо председника који не би међународно искуство морао да стиче на тој позицији.
Ђинђић је направио велики допринос српској демократији и трагично је што није имао прилику да се до краја оствари на месту националног лидера.

Када ће људи моћи јасно и гласно да кажу кога подржавају?

То се постиже разбијањем страха, а он је данас доминантно осећање у Србији. Људи су доведени на ивицу егзистенције, и многе породице зависе од нечије плате у јавном сектору. И зато су многи уплашени да пруже отпор, или да јавно подрже опозицију. Али када режим који почива на страху добије ударац на изборима, тај страх у тренутку нестаје.

Како вам се зове странка коју спремате? 

Намеравам да победим на председничким изборима, а не да правим странку.

Да ли то значи да бисте као Николић били председник свих грађана? 

Да, желим да будем председник свих грађана, али не на начин на који је то покушао Томислав Николић.

Како то можете да успете без странке?

После пораза режима на председничким изборима доћи ће до значајне прекомпозиције политичке сцене. Не морате да направите странку да бисте учествовали у политичком животу. Као изабрани председник намеравам да утичем на политичке процесе користећи легитимитет директног избора од стране грађана. Нећу се ни најмање либити тога.

Каква странка данас недостаје Србији? Вас многи стављају на позицију грађанске деснице, неку врсту модерног ДСС-а или националног крила Тадићевог ДС-а? Где ви видите себе?

Србији данас недостаје странка која би интересе грађана ставила на прво место. Наша политичка сцена је углавном окренута самој себи. И зато је све већи јаз између народа и политичара.

Шта мислите, кога ће подржати Коштуница? 

Био бих зачуђен када би се Коштуница изјаснио и тиме се поново укључио у политички живот. Он се као бивши председник повукао и остаће запамћен као човек који је победио Слободана Милошевића.

Ко је за вас највећи српски владар у историји? На кога прво помислите?

Тешко је издвојити једног, али ако бих морао да издвојим неколико, онда би међу њима свакако био Карађорђе, који се супротставио окупацији и донео нам слободу након више векова. Издвојио бих и Михаила Обреновића, као неког ко је успео да модернизује Србију и омогући јој да после много времена ухвати прикључак са европским друштвима. Ту је и Петар Први који је дошао на власт која је у том тренутку била апсолутистичког карактера, а онда се ње својевољно одрекао у корист институција.

Какву ви Србију сањате? Из каквог се кошмара будите као Вучић на оном споту у авиону?

Као земљу у којој је могуће живети пристојно од сопственог рада, без обзира на политичку опредељеност. Али ово што имамо данас није кошмар, већ бајка у поређењу са оним што нас чека уколико Вучић на председничким изборима успе да оконча процес потпуне персонализације власти и државе.

Али Вучић има огромну подршку народа. Ми сад причамо да ли ће имати 50 одсто у првом кругу или нешто мање. Дакле, народ му верује? 

Он све време ради на томе да људе обесхрабри, и убеди их да ништа није могуће променити. Но подсетићу вас, и 2012. године се мислило да имамо јаку власт која ће трајати довека. А онда се у једном дану све променило.
Вучић свих ових последњих пет година планира ове председничке изборе. И све што ради, ради да замагли чињеницу да 2017. постоји простор за промену власти баш као што је постојао 2012. године. Иста земља, исти народ, исти принцип одабира председника. Само је питање да ли ће се људи пробудити, и гласати као 2012, а тада су гласали тако што су казнили оне који нису испунили обећања и очекивања.

Јесте ли због тога још на почетку кампање тврдили да ће Вучић бити кандидат?

Да. Он са својом влашћу у пуном капацитету тек намерава да почне од ових председничких избора. Али мислим да се прерачунао, и да ће му се грађани супротставити.

Ако не успете, да ли ћете напустити земљу?

Ни случајно! На који год начин буду окончани ови избори и на који год начин буду пребројани гласови, из домаће политике и јавног живота ја се више нећу одмаћи.

Зашто покрећете причу о нерегуларности избора? Напредњаци су дошли на власт уз помоћ фамозног џака. Изборе контролишу и ОЕБС, међународна заједница, ваши контролори. Чему то дизање тензија? 

2016. године смо имали све осим регуларних избора. А од тада су се ствари знатно погоршале. Све информације које имамо говоре да се власт спрема за изборни дан тако да се не дозволи никакав други исход осим громогласне Вучићеве победе, и то у првом кругу.  То је нешто чему се морамо озбиљно супротставити.

Али како? Кад причате о крађи избора, значи да призивате румунски сценарио?

Не. Врло једноставно, без позива на устанке и револуције. Најбитније је да се покрију сва изборна места људима који неће дозволити било какве злоупотребе. Мора и да се успостави добар систем информисања и бројања гласова који не зависи само од институција које Вучић контролише.

Ко вас финансира? Зашто је то проблем да кажете?

Мени је важно да финансирање буде у складу са законом, који налаже да то буде из домаћих извора. Сви људи који се усуде да ме подрже, укључујући и финансијски, то чине с молбом да се њихово име не помиње због страха од одмазде. Као председник нећу дозволити било какве притиске и репресију, а данас су и једно и друго доведени до врхунца.

Уколико бисте ушли у други круг, била би то прилика да коначно имамо један велики политички дуел. Које питање бисте Вучићу прво поставили? 

Да ли може да обећа да ће да оде с власти мирно ако изгуби председничке изборе.

НЕДЕЉНИК

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*