75 година од масакра у Крагујевцу: Жено и децо, ја одох у смрт! Опростите ако сам вас у животу увредио!

Године 1941. Крагујевац је био поприште једног од најјезивијих злочина у Другом светском рату. Немачка казнена експедиција је у Шумарицама стрељала, у једном дану, више од 3000 цивила, међу којима и ђаке крагујевачке гимназије. У знак сећања на недужне жртве, сваке године у Шумарицама се одржава Велики школски час. Истог дана 1944. Крагујевац је ослобођен. Oвај датум, од 2012. године, у Србији се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

0

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана.1015560_36_1grupa_streljanih_051_copyПовод за стрељање били су немачки губици које су они имали 16. октобра у борби са четницима и партизанима  на путу Крагујевац- Горњи Милановац. У овој борби било је мртвих на свим странама, а Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених.kragujevacka-tregedija-2Стрељање је отпочело у недељу, 19. октобра, у околним селима: Маршићу, Мечковцу (Илићеву) и Грошници, јер су села, како су Немци говорили била “легло бандита“. Према сакупљеним подацима тога дана стрељано је 415 људи и 21 човек успео је да преживи стрељање. То је било мало и тада је донета судбоносна одлука да се се стрељање настави у Крагујевцу.16v32Исте вечери Крагујевац је блокиран, а у понедељак, 20. октобра, извршено је хапшење више хиљада грађана, међу којима је било и више стотина ђака крагујевачких школа. Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су Немци вешто слагали да се све ово ради ради замене личних карата. Ови људи били су затворени у 4 топовске шупе, на периферији града.1015560_36_192Око 18 сати изведена је на стрељање једна група раније ухапшених Срба и Јевреја, 123-оје мушкараца и жена. Из ове групе 10 људи преживело је стрељање. Један од њих појавио се 1947. године у Нирнбергу, као сведок овог злочина.1015560_36_1humka_078_copyУјутро, у 7 сати, 21. октобра, из топовских шупа Немци су почели да изводе групе и да их одводе на стрељање. До 14 сати после подне све је било готово, у долинама Ердоглијског и Сушичког потока лежало је убијено више хиљада људи. Пошто је било више ухапшених, остале се Немци пустили кућама, око 250 људи остављени су као таоци, из разлога безбедности, док је око 200 људи издвојено и они су после данима вршили сахрањивање стрељаних. Ми данас располажемо подацима да је 21. октобра стрељано 2264  и да је 31 човек преживео стрељање.francМајор Паул Кениг, иначе пре мобилизације по струци протестанстки теолог, командант I/724. пука, човек који је руководио стрељањем, надмашио је у суровости и одредбу чудовшне наредбе генерала Франца Бемеа “100 за једног“. И према овој наредби, за губитке које имали, Немци су требали да стрељају 2300 људи. Међутим, мајор Кениг, према подацима са којима данас располажемо, у ова три дана извео је на стрељање 2854 мушкарца и жене, од којих је 2794 стрељано, а 62. преживело. 19v27

Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости, махом Циганчића, малих чистача ципела.

После рата, 1953. године, простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара и у коме се налази 30 масовних хумки. 10v39На улазу у меморијални парк 1976. године подигнут је монументални музеј “21. октобар“, посвећен овим жртвама. До сада је споменицима уметнички обликовано 10 хумки, а међу њима је и “Споменик стрељаним ђацима и професорима“, који је постао симбол крагујевачке трагедије и града Крагујевца.

Станиша БРКИЋ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*