Африканац научио српски уз Томине песме

Моуамар Диниз Секуеира, чачански зет из Гвинеје Бисао, ради као сезонац зими на Копаонику, а лети на Ади

0

ОН је незапослени професор књижевности, у најбољим годинама. Ради као сезонац – лети на београдској Ади Циганлији, зими на Копаонику. Прича о њему не разликује се много од прича о његовим вршњацима у Србији. Осим по једном – реч је о српском зету, пореклом из Гвинеје Бисао, који се после завршених студија португалског језика у Бразилу оженио Српкињом Аном и пре две године дошао да живи у Србији. Воли ракију и печење, и куне се у свог таста Владу, који држи најбољу кафану у Чачку.

Моуамар Диниз Секуеира тренутно ради у „Јарму“, кафићу на Копаонику, где је тек недавно видео и „омирисао“ снег. Са Моуамаром разговарамо на српском, док поносно показује како је научио да скија. Језик своје супруге, каже, научио је уз песме Томе Здравковића.

– Омиљена ми је „Кафана је моја судбина“. Уз Томине песме сам научио ваш језик, мада, са својом супругом причам искључиво на португалском – смеје се Моуамар. – Упознали смо се у Бразилу, где сам ја завршавао факултет, а она дошла службено. Проблем је био што ја нисам говорио енглески, а она није знала ни реч португалског, па смо се споразумевали куцајући поруке и преводећи их преко интернета. Сад је лакше. Она је научила португалски, па сада тако разговарамо. Још са њом не могу да причам на српском. Морам још боље да га научим.

Питамо га како су га прихватили Анини родитељи, традиционални Срби из Чачка.

– Анина мајка је од почетка знала за нас. Чули смо се и преко „Скајпа“, знала је ко сам и како изгледам. Од оца смо то тајили све до пред венчање – смеје се Моуамар. – Добро ме је прихватио када смо се упознали. Он пече најбољу ракију, уз њега сам и научио да је пијем. Сећам се, први пут сам ваше пиће пио на слави на коју сам отишао са Аном. Цело вече сам пио само ракију, свидела ми се, али нисам знао да би требало и мало воде да попијем у међувремену. Била је то тешка лекција…

Моуамар воли и српску кухињу, нарочито печење, каже, и опет највише оно које пече његов таст. А велики је обожавалац Новака Ђоковића.

– Много волим Нолета. Ишао сам на неке његове тениске мечеве у иностранству. Када сам пошао у Србију да се оженим, пријатељи су рекли: „Идеш да упознаш Нолета“. Једном је Ноле дошао на Копаоник. Истрчао сам да се упознам са њим. Рекао сам му: „Много те волим, Ноле“. Он ме је упознао са својим братом и родитељима и сликали смо се заједно – показује нам Моуамар фотографију на мобилном телефону.

За две недеље враћа се у Београд, где живи са супругом. На питање шта ће тамо да ради, слеже раменима.

– Нисам срећан једино што немам прави посао. Овде не могу да радим као професор португалског језика. Ретко се учи – каже Моуамар, који бије битку многих младих образованих људи у нашој земљи.

ГОСТИ ГА ТРАЖЕ

ДОК разговарамо, девојчица у скијашкој опреми врзма се у близини, жели и њу да сликамо. Одвлачи Моуамара и „помаже“ му да гостима донесе рачун за јело и пиће. И гости желе да их баш Моуамар услужи.

– Гости траже да од мене наруче, па ми се дешава да су неки конобари мало љубоморни – каже он.

Д. И. Красић, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*