Академик Пантелија Панта Срећковић

0

Пантелија Панта Срећковић (3. новембар 1834, Крчмари код Крагујевца — 8. јули 1903, Београд) је био српски историчар нарочито познат по својом борбом са Иларионом Руварцем. Био је представник српске аутохтонистичке историографије која се одликовала коришћењем народне традиције као примарног историјског извора, што су, наравно, оштро критиковали представници бечке историографије Иларион Руварац и Љубомир Ковачевић.

Школовао се у родном месту и Београду где је завршио богословију да би након две године школовање наставио у чувеној Духовној академији у Кијеву. Након поратка 1859. постављен је за професора опште историје на београдском Лицеју. Исто место задржао је и када је Лицеј прерастао у Велику школу. Kада су раздвојене катедре за општу и националну историју Срећковић је преузео катедру за српску историју и на њој је предавао све до повлачења из Велике школе 1894. године. Његови радови су тако у почетку више били са тематиком из нациналне историје а потом су готово искључиво преовладали они са националном тематиком.

Активно је учествовао у политичком животу Србије свога доба. Дуго је био посланик Народне скупштине, био је и пиротски окружни начелник 1878. године и неко време подпредседник народне скупштинеБио је јавни радник у различитим областима културе и најактивнији члан Одбора за школе и учитеље у српским областима под Турцима који је настојао да националном пропагандом утиче на учвршћивање националне свести српског народа и да припреми ове територије за ослобођење од турске власти.

Због заслуга на пољу националног рада и подржавања династије Обреновића постао је један од првих чланова Српске краљевске академије 1887. године.

И поред тога што се историјом бавио дуги низ година, Пантелија Срећковић није иза себе оставио обимно, али је свакако оставио значајно дело. У почетку се бавио општијим темама које је третирао на компилаторски начин и без икакавих оригиналних доприноса.  Стил овог дела одликује се реторичношћу која је иначе била омиљен Срећковићев манир.

Наиме, њега су углавном подржавали политичари  као што су руски историчар В. Качановски и српски историчар највећег значаја Милош Милојевић.

Царса

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*