Академик Шкорић: Некад смо били земља сељака на брдовитом Балкану, сада смо само сиромашна земља на Балкану

0

Позивамо на узбуну, јер се у 86 одсто српских села смањује број становника, али нажалост слабо нас чују они који би требало, а то су Скупштина и Влада Србије, каже академик Драгам Шкорић који је на челу Одбора за село САНУ

У протеклих пола века у Србији из села у град мигрирало је чак осам милиона људи. Заправо цела Србија променила је првобитно станиште. Овај фрапантан и готово незамислив податак нам је саопштио академик Драган Шкорић, који је на челу Одбора за село Српске академије наука и уметности. Шкорић у интервјуу за Недељник оцењује да смо као нација тиме изгубили села, која су сада осиромашена и пуна старачких домаћинстава, а да смо у градовима створили армију незапослених људи који се боре за голу егзистенцију. Он наводи да се у 86 одсто српских села смањује број становника, а 1.200 села је у фази нестајања, јер имају мање од по 100 становника.

„Позивамо на узбуну, али нажалост слабо нас чују они који би требало, а то су Скупштина и Влада Србије. Истичем да смо у претходних пет година одржали више научно-стручних скупова и округлих столова и редовно смо слали позиве одговарајућим министарствима, али се нису јављали, нити присуствовали тим скуповима. Теме су увек биле везане за проблеме на селу и у пољопривреди. Такође смо слали закључке са наших скупова, али није било позитивне реакције. Проблематику су обрађивали академици, угледни професори универзитета, научни и јавни радници“, рећи ће нам академик Шкорић.

Академик Шкорић у разговору за Недељник наводи да је неопходно да што пре Скупштина Србије посвети једно целокупно заседање развоју села и пољопривреде.

„На том заседању треба донети декларацију о развоју села и пољопривреде која би представљала основ за доношење националне стратегије развоја села и пољопривреде на селу на нивоу државе и локалне самоуправе. Тиме би се пројектовао и обезбедио пут за нове аграрне реформе и свеобухватне социјалне реформе и омогућило рационално коришћење природних ресурса и активирање људских ресурса, као и потенцирање нове модерне друштвене организације.“

Kо је у овој држави први заборавио село? И ко је најодговорнији за то што су нам села опустошена?

Села су заборављена од 1946. па до данас. Прве социјалистичке гарнитуре политичара имале су на својим столовима превод руске књиге Kако се калио челик и свако од њих је тежио да у свом крају сагради што већу фабрику са много утрошеног челика — градила се тешка индустрија, а то је донекле у реду, али паралелно је требало осмислити мала и средња предузећа у сеоским срединама и паралелно развијати сеоске средине. Kасније се водила слична политика, а оно што је створено раније у претходних 15-20 година је лошом приватизацијом уништено, а село је препуштено само себи.

 

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*