Ал Џазира: Генетски код Срба, Бошњака, Хрвата и Македонаца исти Албанци дошли из Африке!

ДНК-анализе показују да су генетске разлике међу балканским народима сасвим мале и да је 'сеоба Славена' народни мит.

1

Понекад истина зури право у лице. Управо то дешава се при свакој провери порекла, кључне речи, која често и пречесто асоцира на провокативно питање: „Шта је старије: кокошка или јаје?“

Међутим, ово мишљење није посвећено пореклу живота. Нема мотива ни да се прича и препричава порекло врста иако је у истоименом делу Чарлс Дарвин нагласио да „човек, са својим племенитим особинама, још у свом телесном оквиру носи неизбрисив печат свог нижег порекла“.

Дакле, тема није узрок него метода и последице онога што представљају наследне тзв. хаплогрупе, најзначајнија карика у тумачењу давнашњег порекла свих, па и балканских народа.

Истина за 100 долара

Биолошки мит записан је у генима. У наследној материји, за коју планетарно славни Мет Ридли, у светском бестселеру Геном, преведеном на 50 језика, сматра да представља „једну врсту аутобиографије људске врсте“.

Вечну загонетку, која пођеднако интригира колико и иритира, без обзира на то што почетком трећег миленијума широм планете постоји нова, сурово прецизна научна метода за утврђивање личног прапорекла.

Услови су, већински, приступачни. Све што је потребно јест да се оде на сајт неколико компанија, које се баве овим послом, уплатите 100 долара и пошаљете узорак бриса пљувачке у епрувети. Након неколико недеља добићете е-маилом један повећи документ, који садржи податке о вашим генима.

Сасвим довољно да суочавање са својим најдаљим родословом може да почне, уз конкретно и генерацијама дуго прижељкивано објашњење из којег дела Европе, Азије или Африке потиче одређен проценат ваших гена и куда су се током миграторних епоха кретали ваши преци.

Интересовање је надмашило све претпоставке. Развила се генетичка географија, специјална веза историје и праисторије, како функционално, тако и мапирањем. Досад је више од милион људи из разних држава урадило ове тестове и данас се стекао довољан узорак, на основу којег је направљена „генетска мапа Европе“, која је укључила и генетску мапу Балкана. Први пут добијена је реална, научно доказана слика о томе ко су и одакле су дошли Бошњаци, Срби, Хрвати, Македонци или Албанци.

Ова мапа почела је да се шири брзином светлости. Нарочито је популарна по националистичким интернетским форумима, на којима не престаје да производи лавину запаљивих коментара код оних који не знају да нација није биолошки, односно генетски него културолошки феномен.

Препуцавања су очекивана с обзиром на то да су досадашњи резултати о пореклу балканских народа били засновани на историјским списима и сад је сувишно да сваки балкански народ цитира неког свог историчара, који, наводно, има доказ како је тај народ најстарији, а сви други настали су од њих.

Међутим, и без њих већина људи зна породичне генералије, о месту рођења родитеља и њихових најближих претходника. Али, кад се постави питање којим је континентом ходао ваш прапредак, само се помало посрамљено слегну рамена иако су све информације доступне на сајту Еупедије, највеће независне организације посвећене прикупљању и анализи генетике и пореклу народа Европе.

Балканска ‘чорба од поврћа’

Балканска мешавина наслеђа није ништа необично, мада Карл Воуз у рекордно цитираној књизи Proceedings of the National Academy of Science of the USA упорно убеђује да „живот има физичку, а не историју родослова“. То, ипак, није утеха Балканцима јер, са становишта генетике, не постоје типично српски, хрватски, бошњачки, македонски или албански гени. Тај линеарни језик написан је у правој линији.

Или, поједностављено, кулинарским речником речено, сви смо ми некаква „чорба од поврћа“, које је исецкано и промешано. Наравно, поврће су хаплогрупе. Разлика је што код неког бећар-паприкаша има мало више шаргарепе, а код другог мало више целера. Али, ниједан народ не може да тврди за себе да је стриктно „чорба од шаргарепе“ јер у себи садржи превише других састојака, па још и свакојаких мирођија. А свакојаки зачини и додаци неизбежни су камен спотицања.

Тако бар у један глас тврде Бојана Панић и Ана Бањац Чанак, докторке из ДНК-центра за генетику у Београду. Након свакодневних анализа Y-хромозома, помоћу којих састављају породична стабла, али помажу и полицији, за лист 24 сата нагласиле су: „Врло је тешко бити прецизан и рећи одакле потичу, на пример, Срби, пошто сваки балкански народ представља мешавину различитих народа.“

Међутим, што рече М. Котлер у Bulletin of the History of Medicine, нема већег слепила од оног кад нешто не желимо да видимо. Ваљда је зато балканска мртва трка о пореклу народа одлучена тек у генетском фотофинишу.

Према молекуларно-биолошким налазима, генетска мапа обелодањена широм Европе баца потпуно ново светло на вековну расправу и доноси неколико занимљивих, непобитних чињеница. Што се тиче балканских народа, главна је вест да неке веће међусобне разлике не постоје. Срби и Македонци готово су потпуно идентични (96 одсто), а Бошњаци и Срби такође. Хрвати имају мало више процената гена из западне Европе, али у поређењу с осталим хаплогрупама ни код њих нема неких битних разлика.

Албанци су изузетак. Хаплогрупе Е2 и Е3 најраспрострањеније су у северној Африци, тачније, у Мароку и Алжиру. У Европи се појављују тек у последњих 2000 година, као најзаступљенија хаплогрупа код косовских Албанаца. Те хаплогрупе има у мањем проценту и код Срба с југа Србије и Косова.

Увод у пометњу

Неспремни за хладан туш, балкански националисти су у пометњи. Најблаже речено, збуњени су.

Тачка на истраживања није стављена, али промоцијом најновијих открића генетика је понудила конкретне доказе који бришу све сумње о пореклу Албанаца, Бошњака, Црногораца, Срба, Хрвата и Македонаца. Коначно је доказано да су народне легенде чисто празноверје.

Тако су Србима у биолошком братству најближи Хрвати, Бошњаци, Мађари, Румуни, Бугари, затим у ширем кругу Чеси, Словаци, Пољаци, Аустријанци, Грци, Италијани, Немци, а врло удаљени у европским оквирима Руси и, рецимо, Молдовљани.

То значи да је Србима генетски ближи готово сваки Пољак од безмало сваког Руса иако је супротно за већину Срба неостварена привлачна, али пуста жеља. Парадоксална српска жудња за преузимањем пастирског стила живота звучи готово као Ламаркова јерес, према којој би ковач чије су руке у току живота постале јаке требао имати децу с јаким рукама, што је пример да воља безуспешно, чак ни притисцима не успева да промени генетски отисак.

Међутим, очигледно је да идеолошка блискост с појединим политичким пројектима код појединаца нађачава генетску блискост. И ту нема ничега спорног, осим што ти појединци којима је идеолошко братство важније од генетског некако баш воле да измишљају и потенцирају генетско братство којег нема да би замаскирали наводну идеолошку пристрасност и лакше продали своју причу засновану на неистини.

Слично звучи изјава „браћа Хрвати“, која се неретко чује у Србији у позитивном, али и у ироничном контексту. Али, ова изјава је потврђена као правило кад је реч о генетском коду двају народа, што је један од резимеа шестогодишњег истраживања ДНК-профила настрадалих (жртава) житеља Балкана, које је спровео Институт за судску медицину у Скопљу и по ко зна који пут доказао генетску сличност балканских народа.

„Анализа добијених података показала је да становници Македоније имају најсличнији ДНК-профил са Бугарима и Србима, Хрвати са Бошњацима и Србима“, поновио је др Златко Јаковски с овог Института, чији се резултати употребљавају за све кривичне истраге о жртвама с ових простора.

Срушен мит о великој сеоби Словена

Наравно, као и увек досад, наука је најбољи лек против догматизма, лажи и манипулација сваке врсте. Треба, ипак, знати да генске мапе нису тако јасне као лингвистичке, али су суптилније. На такав закључак упућују сазнања женевског Игенеа, допуњена домаћим истраживањима.

Она су срушила вишедеценијски мит о великој сеоби Словена у балканску пустош јер је словенски ген мало изражен код свих данашњих народа на Балкану, укључујући скромни проценат потомака код Срба (30 одсто), Хрвата (20 одсто) и Бошњака (15 одсто). Кад се све сабере и одузме, сугерише проф. др Омер Ибрахимагић, „Босанци и Херцеговци су, у највећој мјери, насљедници Илира (40 одсто), Германа (20 одсто) и Келта (15 одсто), па тек онда Славена (10 одсто)“.

Значи, кључ разумевања историје Босне и Херцеговине није у словенској већ у илирској ери, у генетски мешаним крвно-сродничким хаплогрупама, врло сличним за Хрвате и Бошњаке. Према хаплогрупама, Турцима су два пута ближи Албанци од Срба и Македонаца, а најдаљи Бошњаци.

И то није све. Ниједан народ нема јединствену хаплогрупу. Сви смо ми помало „они“. Зато се на свим биолошко-медицинским студијама учи једна анатомија, физиологија, патологија, физикална медицина и рехабилитација.

Мада ни хаплогрупе немају коначна издања.

Есад КУЧЕВИЋ, АлЏазира

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*