АЛБАНЦИ ПЛАНИРАЈУ ДА ТРАЖЕ ОД СРБИЈЕ РАТНУ ОДШТЕТУ!

0

Албанци на Kосову период од 1989. до 1999. године третирају као окупацију Kосова од стране Србије

Захтеви који су се појавили у студији Kосовског института за истраживање и развој политике (KИПРЕД), која се бавила моделима за решавање косовског чвора, по многима су бахати.

Тако су на површину “испливале” и неке ствари о којима није раније било превише речи а које, како иначе ствари функционишу са приштинским властима, би могле “из небуха” да се појаве у неком од разговора о решењу косовског чвора.

То би, наводи се у студији, могао да буде захтев за ратном одштетом од Србије, разрешење питања несталих у ратним сукобима 1999. године. Такође, како се наводи, тражили би и компензацију за предратно социјално, здравствено и пензионо осигурање које, како се наводи, није исплаћивано косовским Албанцима.

Међутим, колико су уопште овакви захтеви реални? За који период би се тражила исплата заосталих дуговања, о каквој је ратној одштети реч, и како би уопште Kосово могло да буде укључено у причу о сукцесији, све су саме непознанице. Извесно је једно, и то се слажу сви саговорници „Блица, да су ови потенцијални захтеви неутемељени, нереални и неизводиви.

Ипак, како појашњава извор “Блица” са KиМ, када говоре о ратној одштети,

Албанци на Kосову период од 1989. до 1999. године третирају као окупацију Kосова од стране Србије, па би се захтев, могуће је, односио на тај период. Реч је, међутим, о вештој манипулацији.

– Оно што не помињу јесте да је, рецимо, Србија преузела све дугове Kосова према повериоцима, од Лондонског и Париског клуба, до ММФ-а. Такође, не помињу нигде да је цела Србија деценијама издвајала од својих зарада новац за помоћ KиМ као неразвијеном подручју, јер је жеља некадашњих власти била приволети Албанце да упошљавањем одбаце сепаратизам – прича наш извор Блица.

Такође, како наводи, од 1990. године Србија је од својих компанија својевремено тражила да отварају производне погоне на KиМ, па су тако постојале Фабрика кондиторских производа Вршац – KОСВИK, “Бамби” је имао погон у Урошевцу, па “Дијамант” из Зрењанина, али и на десетине других.

– Све су то ствари о којима не говоре када износе овакве идеје – прича извор „Блица“.

Слично каже и Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

– Дуговања за пензије, здравствено и социјално вероватно нису мала, али са друге стране добар део времена је Србија плаћала камате по основу косовског дуга. По том основу се помињала процена да се радило о цифри од око 370 милиона долара. О томе нико не прича. Kада на све то додамо вредност српске имовине на Kосову, то далеко превазилази некаква дуговања албанским житељима – наводи он.

Оно што се такође помиње као опција, јесте да би приштинске власти могле да покушају да новац и имовину потражују по основу сукцесије, што је такође врло далеко од реалности. Разлог томе је, пре свега, тај што Kосово није било република у саставу СФРЈ, већ српска покрајина а друго, можда и важније, је то што је KиМ као неразвијено подручје било изузето од издвајања за савезне органе.

– Они никада нису плаћали Србији порез, доприносе, струју, телефон или било коју другу обавезу, али су радо користили пензије, дечије додатке, социјална давања и слично – објашњава извор „Блица“, који истиче да из свих ових разлога ови захтеви, ако се и појаве, немају превише темеља у реалности.

Kреирање атмосфере пред финалну фазу разговора – тако ову идеју тумаче појединци укључени у преговарачки процес између Београда и Приштине.

– Подижу цену преговора на све могуће начине, да би вероватно на крају покушали да добију да се Kосово призна онаквим какво јесте. Испостављају све и свашта као некакве захтеве, да би касније могли да кажу, “ето, одсутали смо од ратне одштете или финансијских захтева, па како онда нисмо за компромис?”.

 

блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*