Александар Бећић: Горчина у устима

Горчина у устима. То је у најкраћем осећај који сваки искрени опозиционар, на први поглад, данас има. Наравно: После битке – сви су генерали. После утакмице, сви би да буду селектори или барем кондициони тренери. Тако вам је и са изборима.

0

Но – чињеница је: Не треба за овај дебакл кривити ни „крезубе“, ни „безубе“, ни „злу судбу“, ни поробљене медије. Треба кривити опозицију!

ЗАШТО КРИВИТИ ОПОЗИЦИЈУ?

Зато што за 12 година шаренолике владавине и пет година опозиционирања није урадила ништа на томе да среди катастрофалне бирачке спискове, који су одувек били средство мешетарења.

Зато што је управо садашња опозиција (пардон, некадашња власт, некада јединствене Демократске странке) до савршенства довела методу медијског уцењивања и партијског запошљавања.

Зато што за пет година опозиционирања нису отворили ниједан нови медиј (да изузмемо портал „Опозиционар“ и телевизију Шабац): Испустили су (зар не, Тадићу?) могућност да на тацни купе Студио Б јер је пола милиона евра за њихове шеме било превише, а имали су на располагању барем три пута више пара од тога. Нису отворили (зар не, Шутановче?) ниједан дневни, недељни лист, јер, ко би за почетак дао 250.000 евра? Нису уложили ни жуту банку у једини поштен дневни лист (Данас). Нису се осврнули ни на један независни портал; Ниједног власника нису позвали на разговор да би сарађивали с њим. Макар и са обећањем како ће „једног дана“ „испоштовати“ његов портал, медиј, блог, радио, било шта…

Зато што су били сувише заљубљени у себе, своје функције, своје странке и покрете па су помислили да ће бити довољно да се појаве на изборима и да ће се, по ко зна који пут, сви усрати од среће.

Зато што у својој самозаљубљености нису показали ни трунку политичке промишљености.

Зато што су пристали да их купи Александар Вучић. Зар не, Љајићу, Пасторе? Зар не, Чанку?

МА, БЕЛИ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ

Још једна опозициона замена теза: Група грађана Љубиша Прелетачевић Бели, Само јако је крива за све.

Идиотизам без граница.

Опозиција Србије (пардон: „онлајн“ опозиција Србије) више је времена потрошила пљујући по Луки Максимовићу (Љубиши Прелетачевићу Белом) него по Александру Вучићу и његовим потезима.

Управо опозиционари су из све снаге оптуживали Белог да је Вучићев, да је тројански коњ, да је неозбиљан, да нема програм. Нису остајали дужни ни са напредњачке стране прво говорећи како је Сорошев производ и победоносно показивали „фотку“ из емисије коју је снимио ВАЈС, где Лука разговара са Срђом Поповићем.

А да се не лажемо, господо опозиционари: За разлику од велике већине вас (који сте обећавали да ће колико данас да потече мед и млеко селима и градовима Србије), тај „клинац“ из Младеновца је са својим другарима показао више политичке зрелости него било ко од вас:

Рекао је да је његов политички програм – Устав Републике Србије. Да би сва кључна питања (ЕУ, НАТО, Косово) решавао референдумом. Да би владали људи који су за то стручни, а да би он сам шетао по свету с првом дамом.

Остало? Остало је била чиста политичка пародија коју сте, господо опозиционари, морали да подржите. А то сте пропустили.

А САД ЛЕПО ЗАВРНИТЕ РУКАВЕ

Пошто за политику више нису, предлажем већини председника странака и члановима председништава истих да поднесу оставке. Данас. То се односи на ДС, СДС, ДСС, НС, и многе друге скраћенице.

Исто предлажем и појединим лидерима покрета који су били на добром путу да постану лидери опозиције, а онда су заслепљени својом идејом спуцали себи рафал, не у ноге, него у груди јуначке. Ту мислим на ЂБ и Двери.

Дубоко сам убеђен да би Саша Јанковић сигурно освојио који глас више да није било Балше, Кене, Шулета. Исто важи и за Јеремића ког су подржали Веља, Верко и Дијана екс СПС. Остали очигледно нису успели да продају своју причу.

ЗАШТО, ЗАПРАВО, НИСУ УСПЕЛИ?

Зато што су хтели да о(п)стану обор-кнезови.
Зато што су се ослањали на маин-стреам медије и друштвене мреже.
Зато што нису реаговали када је РЕМ одлучио да није надлежан за мониторинг медија.
Зато што нису реаговали на најаву ОЕБС-а да неће у пуном капацитету пратити изборе.
Зато што су пристали да трче трку са гомилом оних који су били ту да се сликају, а нису били спремни да завуку руку у свој џеп и изваде неки динар.
Зато што је, објективно, Велики Вођа успео да и у овој партији шаха паметније одигра и преко мањина освоји већину изашлих бирача.
Зато што сви опозициони кандидати заједно нису имали ни десети део буџета колико је имао Велики Вођа.

ШТА САД?

Један мој пријатељ ми је синоћ, око 23 сата, послао поруку да обожава мој оптимизам, јер сам још једном рекао да је Вучић на силаску моћи.

Ево зашто сам оптимиста:

Ускоро (за мање од годину дана) морају бити расписани избори за Град Београд. У Београду је Велики Вођа најтањи. Град воде управо они по којима Велики Вођа све време пљује. Већина сумњивих послова која је направљена током владавине „жутих“ дело су тројца Весић-Мали-Динкић. Он мора да их мења.

Комплетној опозицији предложио бих да се већ сад окупе у два табора: лево и десно. Договорите се о стратегији и избаците по једног новог лидера. Да ли ће то бити на левом центру Јанковић, а на десном Јеремић, није ми битно. Љубишу Прелетачевића Белог (Луку) оставите по страни, јер његове гласаче немате. И нећете их никад имати. То су они који вас не воле. Да бисте донекле то ублажили, отарасите се старих лица. Потпуно.

За име Бога, направите своје медије! Немојте мислити да су вирали богом дани и да је Бели направио чудо преко интернета па можете и ви. Обиђите села око Београда. Будите стално тамо. Нађите добре домаћине. Нека говоре само подацима. Нека ништа не лажу. Видећете да су подаци на вашој страни.

И ЗАПАМТИТЕ, ОПОЗИЦИОНАРИ:

Ако следеће године изгубите Београд, нећете више постојати на политичкој мапи Србије, а једина поштена опозиција биће покрет Љубише Прелетачевића Белог. Мени то, искрено, и не смета толико.

Јер – дружина из Младеновца вам је показала како се води кампања без динара. Само са прилозима.

Дружина из Младеновца је непредвидива сила која се јавља ниоткуда и решава проблем.

КОЛУМНИСТА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*