ALEKSANDAR KONUZIN: Rusija je zainteresovana za snažnu, nezavisnu, prijateljsku Srbiju

U intervjuu gospodin Konuzin kaže da nastavlja da se interesuje za život u Srbiji, vrlo često čita srpske novine, koristi prednosti elektronskih kontakata, sreće se sa prijateljima koji dolaze u Moskvu.

0

Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske federacije u Republici Srbiji od 2008. do 2012. godine, uz sve što je učinio na jačanju saradnje Rusije i Srbije i dva bratska naroda, pamti se i po rečenici „ Ima li ovde Srba“. Pitanjem postavljenim na Beogradskom bezbednosnom forumu 2011. godine u jednoj rečenici ukazao je na hronični problem Srba – njihovo nejedinstvo. Još pre toga stekao je epitet ambasadora Srbije u Srbiji. Po završetku diplomatske karijere otišao je u penziju, ali i dalje prati dešavanja u Srbiji.

  • Danas, daleko od Beograda, kako ocenjujete rad Vlade Srbije, posebno njenu politiku prema Rusiji, SAD i EU?

Sudeći po tome što većina Srba podržava sadašnju vladu, ona zadovoljavajuće pristupa svojim obavezama. Što se tiče krupnih međunarodnih partnera Srbije, u narednim mesecima očekuje se kako značajno  ponovno pokretanje kod nekih od njih, tako i intenzivniji kontakti između njih. Sve ovo u velikoj meri utiče na ukupnu međunarodnu situaciju. Menja li se  ona na bolje ili na gore  sada je teško reći. Srbiji je važno da pažljivo prati ove događaje, držeći se svojih nacionalnih interesa i tražeći dodatnu mogućnost njihovog napredovanja.

  • Kosovo je uvek aktuelna tema. Kako Kremlj gleda na razvoj događaja na Kosovu?

Rusija se drži principipijelne pozicije po ovom problemu imajući u vidu svoje istorijske osobenosti. Mi podržavamo pristup Srbije, mada stručna javnost beleži izvesna odstupanja od njega, izazvana, uglavnom, uticajem spoljnih faktora. Nedavni incident sa vozom Beograd – Priština me je veoma zabrinuo. Sve strane treba da izbegavaju situacije koje ugrožavaju bezbednost ljudi i prete otvaranjem sukoba. Nepotrebno je biti izvan i u Evropskoj uniji, uzimajući na sebe posredničke funkcije. O planovima za formiranje kosovskih bezbednosnih struktura,  uključujući i vojsku, mi smo upozoravali davno, ali zapadni pokrovitelji nacionalnih radikala ne samo da su na to zatvarali oči, već su ih i podstrekivali svojom podrškom. Naravno, stvaranjekosovske vojske ne doprinosi smirivanju u regionu. Naprotiv, kontakti, saradnja sa Prištinom – obavezna su komponenta smirivanja. Druga je stvar na kakvoj se osnovi gradi takva saradnja – to već zavisi od Beograda. Albaniju, naravno, ne treba zanemariti.

  • Šta je važno za formulisanje sledećih konkretnih političkih koraka Vlade Srbije što se tiče Kosova, saradnje sa EU?

Po mom mišljenju, trenutna faza kosovskog sređivanja stagnira, tako što se ispituje dejstvo uticaja trećih faktora, kao što su uslovi integracije u EU, obzirom na uticaj pregovaračkog procesa na raspoloženje biračkog tela, nedostatak jasne koncepcije konačnog rezultata  preduzetih napora u tom pravcu. Meni se čini da se traže dodatni motivatori koji bi objedinili životne interese najšireg kruga žitelja na Kosovu – Srba i Albanaca. Zajedničke ekonomske inicijative na nivou proizvođača, preduzetnika, lokalne zajednice – su potencijal za doprinos novoj dinamici međusobnih odnosa. Razumem koliko je to teško. Ali treba shvatiti i to što Evropi sada nije do Kosova. Ne pucaju – i hvala Bogu. A kako je taj region za Evropljane bio zadnje dvorište, on tako za njih i ostaje takav. Za EU je glavno da Kosovo prestane da bude razdražitelj, odvlačenjem pažnje od zaista za njih važnih problema. Na osnovu prednjeg mišljenja: glavni napori EU  i dalje će biti usmereni na to što će razvijati  dvosmislen političko – pravni okvir, dajući Kosovu de facto nezavisni status.

  • Da li je Kremlj zadovoljan političkim i ekonomskim odnosima Beograda i Moskve?

Međusobni odnosi naših zemalja razvijaju se stabilno. Tokom poslednjih deset godina uspeli smo  da formiramo solidan ugovorno – pravni, politički okvir saradnje. Verujem, moglo se  i više. I uradiće se, u skladu sa  dugoročnim interesima obeju strana. Pokušajmo da  pogledamo iza vidika sadašnje faze  naših odnosa.

Srbija je obezbedila poštovanje svojih istorijskih veza sa Rusijom. To cene ne samo u Kremlju. Ruski narod odlično vidi ko su im pravi prijatelji. Mi tesno sarađujemo na međunarodnom planu. Činjenica da  Beograd po nekim za Rusiju osetljivim pitanjima ima suprotan stav od Moskve nas ne brine. Mi sa razumevanjem  prihvatamo takav  pristup,  uvažavajući sveukupne okolnosi koje ga opredeljuju. Naravno, u ekonomskoj sferi sačuvane su još značajnije rezerve. Lavovski deo aktivnosti ovde otpada na javni sektor. Poslovnoj zajednici nedostaje dinamika, organizovanost i sistematičnost. Napravljen uz veliku pompu pre  nekoliko godina  bilateralni dijalog platforme za posao je napušten,  nije ni  počeo da radi. Krive su obe strane. Kako sam i ranije govorio, poljoprivredni segment ima veliki potencijal. Srbija bi mogla da preuzme na sebe  značajan deo nabavke poljoprivrednih proizvoda koji dolaze u Rusiju iz Turske, i nekih drugih zemalja u regionu. Ovde je potrebna višestrana organizacija rada. Mislim, da bi bileteralni komitet saradnje pažljivije mogao da razmotri ovo pitanje. Informaciona, kulturna, obrazovna razmena ostaje i dalje slaba tačka naših odnosa. Pokazuju se nedovoljne resursne mogućnosti, inercioni oblici delatnosti, nemogućnost da se  na pravi način raspolaže tim  što se ima. Još ne vidim realnu želju za promenu  postojeće situacije.

  • Uočljivo je sve veće prisustvo Turske na Balkanu. Na koji način odnosi Moskve i Ankare mogu da utiču na region, posebno na ekonomski razvoj?

Turska aktivno radi u regionu, uključujući i Balkan. Uglavnom to zajedno sa otporom spoljnih okolnosti, utiče na njenu nestabilnu unutrašnju situaciju. Naši odnosi sa njom su uvek bili vrlo delikatni, uključujući i ove najnovije. Istovremeno potvrđene su velike mogućnosti za proširenje naše saradnje, posebno u ekonomskoj sferi. Na ovaj način  mogu se povezati i zemlje balkanskog regiona. Na primer, energija – „Turski tok“, investicioni projekti, saradlja na  Evroazijskoj ekonomskoj integraciji i drugo.

  • Republika Srpska je takođe u žiži interesovanja.  Kakav je stav Rusije prema Republici Srpskoj i primeni Dejtonskog sporazuma?

Srbi su za nas prijatelji, ma gde oni živeli. Dejtonskim sporazumom svi su nezadovoljni. To je  kompromis, koji je bio postignut da  bi zaustavio krvoproliće. I prvi,  ko je pokušao da ga promeni bili su zapadni učesnici. Razume se, na štetu Srba. Od tada na brzinu stvorena država ne naročito uspešno nastoji da preživi, osuđujući narod koji se u njoj nalazi na životarenje. Ja ne isključujem promene. Za to treba da sazru neophodni uslovi. Važno je da bilo kakav razvoj događaja ne izazove novi konflikt. Mislim, da  narodi, stanovnici  BiH treba da dobiju više slobode,  da bi odredili svoju budućnost.

  • Kako Moskva gleda na mogućnost daljnjeg približavanja regiona zapadnog Balkana NATO paktu i smatrate li da Srbija može da ostane vojno neutralna?

Ne mislim da će zasićenost Balkana NATO tenkovima, avionima i raketama doprineti jačanju bezbednosti u regionu. Srbija svojom neutralnošću može da sačuva dobre odnose sa svim evropskim zemljama. U isto vreme to će joj pomoći i da sačuva svoj identitet i nezavisnost.

  • Da li će se približavanje Srbije EU negativno odraziti na dalji razvoj saradnje Srbije sa Rusijom?

Po meni Srbi još nisu shvatili kakav će biti rezultat njihovog  ulaska u EU. Ako im je to ugodno – Bog im pomogao. Što je dobro za Srbiju, to je dobro i za Rusiju, mi odavno o tome govorimo. Nadamo se, da takav ulazak neće nanaeti štetu našim  čvrstim bileteralnim odnosima.

  • S vremena na vreme pojave se glasine da Moskva pokušava da od Srbije napravi “rusku guberniju” i da uticaj predsednika Vladimira Putina i Moskve na Beograd predstavlja opasnost za interese EU i SAD na Zapadnom Balkanu. Kako to ocenjujete?

Nikada nisam čuo da je u Rusiji  bilo ko pravio planove za  prevođenje Srbije u rusku provinciju. Oni su bez ikakve materijalne, političke ili ideološke osnove. Ova provokativna tema  dolazi od protivnika Rusko-srpske saradnje, od onih koji za tuđi novac hoće da liše svoj narod istorijskog saveznika, srpstva. Rusija  je zainteresovana  za snažnu, nezavisnu, prijateljsku Srbiju. Za uvek.

Ljiljana STALETOVIĆ, ISKRA

 

POSTAVI ODGOVOR

*