Александар Ламброс: Ана Брнабић је била галантна, нису они шумски него пећински људи!

0

Значи три деценије српска „елита“ западну Србију, извојевану, без претеривања, у рату против практично целог света, назива Републиком Шумском, ужаснута одбијањем Срба да по трећи пут у једном веку крене мирно и без отпора на клање и бацање у јаме.

Зову Западну Србију Шумском, све срчући кахву у етнички чистој махали с чијих зидова их гледају предизборни плакати жена с џаковима на главама. При том нас приморавају да се правимо не само да између нас и њих не постоје цивилизацијске разлике већ и да смо ми испод њих – као да је идеја мултикултуре, мултиетничности и мултиконфесионалности у БиХ потекла од ислама а не од Срба.

Аустријанци јесу градили путеве и железнице, али да би брже транспортовали руде и дрвну грађу за Беч. Kарађорђевићи су описменили муслиманску рају и цимнули је из Отоманије у Европу. Али ми смо Шумска а они су цивилизација иако им федерација премрежена вехабијским енклавама у које не залази ни полиција.

А онда премијерка примени исту ту другосрбијанску метафору на Шиптаре и сви се дигну на узбуну да је фашиста. Лично мислим да је смештајући их у шуму Брнабић била галантна …. за мене су они пећина, дакле културолошки кремањонци. Не верујем у култур релативизам (све су културе једнаке итд) јер мислим да он води у морални релативизам који ми је апсолутно недопустив (нпр одстрањени клиторис и присилни брак с маторим педофилом за моју ћерку није ок али зе неку младу Авганистанку је култура).

Такође, култур релативизам прикрива и дубоки прогресив леви (махом белачки) расизам и фашизам (виц је да се сматрају антифашистима). Ево у чему … тетошући дивљаке и њихове дивљачке праксе (муслиманске рецимо) а приморавајући нас да то прихватамо под фирмом мултикултуре и култур релативизма, они испољавају дубоко уверење да ти људи нису у стању да добаце до елементарних цивилизацијских норми, дакле да су инфериорни по својој суштини.
Ова несрећница из Фонда за хуманитарно право је пример тога. Фашизам је увек, па и данас, у Србији био маргинална појава. А она се бави том темом, обрћући наратив за 180% тако што праве фашисте (Албанце којима је то мејнстрим) проглашава за жртве фашизма.

Тиме што нигде не помиње оно што би заисто требало да је горућа тема некога ко се наводно бави људским правима – трговину белим робљем, кријумчарење дроге, жетву људских органа, силовања, убиства и отмице, она изражава свој дубоко прогресив лево уверење о Албанцима као инфериорним људима неспособним да добаце до елементарних цивилизацијских норми. Исто је неки дан изразио и Сергеј Трифуновић, љубитељ борчанског бурека, који је своју твитер базу упитао „да ли би стварно желели да имате милион и по (на страну ова пренадувана бројка) Албанаца у држави“? Зашто би милион Албанаца било проблем у држави? Ако ово није фашизам, онда шта је?


Да сумирам, нема потребе да се правимо луди, између нас и њих, Срба и „Бошњака“ и Срба и Албанаца, разлика је цивилизацијска. Брнабићкин грех је политичка некоректност – изјавила је истину, а то није смела.

Ламброс Александар

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*