Aleksandar Lambros: Sanjate li Srbi?

2

Izrael je ovih dana, iz svemira, sa 37.600km daljine, poslao fotografiju na kojoj piše – „Mala zemlja, veliki snovi“. Piše još i „Am Jisrael haj“ – Narod Izraela živi.
Znam, dosadio sam s Izraelom. Ali, dosađivaću dok ne postane očigledno dovoljnom broju ljudi – sve, SVE je u stanju svesti. Onaj koji ne sanja, koji nema ideale, neće nigde ni da stigne. Snovi i ideali su ta fina razlika između postojanja i življenja.
Narod Srbije postoji. Narod Izraela živi.

To objašnjava da je Izrael, jedna od mlađih država na svetu (a Srbija 26. ako se ne varam, nezavisna država sveta) nekoliko puta manji od Srbije, i uz to praktično pustinja i uz to u neprestanom ratnom stanju od svog postanka, danas u svemiru, a mi na putu da se samoamputiramo i to ne bilo gde, nego direkt u koren. Posle toga će nas tako posečene staviti u vazu pa dokle potrajemo. Posle toga čak će i puko postojanje delovati kao nekakvo zlatno doba jer nakon toga jedini put, ma koliko vas ubeđivali u suprotno, jeste put duge agonije tihog odumiranja.

Mogao bih vam dalje u nedogled porediti Srbiju i Izrael i sve su uporedne prednosti na srpskoj strani. Ipak, oni su u svemiru a mi imamo maketu Beograda na vodi.
Imamo i maketu premijera. I maketu predsednika. I maketu opozicije.

Jer kad ste postavljeni od strane okupacione vlasti da simulirate privid (nije pleonazam, kod nas je simulacija simulacije) države vaš zadatak nije da tu državu dignete, obnovite, izgradite, ojačate, obogatite, prolepšate, učinite njene građane srećnim, već upravo sve suprotno od toga. Vaš zadatak je da okupiranu teritoriju koja vam je poverena na upravljanje (ne zbog toga što ste najbolji, već upravo zbog toga što ste najgori) pretvorite u izvor sirovina, praktično besplatne radne snage i tržište manje više škart i nekokurentne robe po monopolskim cenama.

Šta je vođa? Neko ko vodi, ko što reč i sugeriše. Ako znate gde ćete i put vam je jasan, jel vam treba vođa? Ne treba. Treba vam onda kad ste u džungi, u ovom slučaju geopolitičkoj. Da li vam Vučić liči na Bil Grilsa? Vulin možda? Bi li među sobom izabrali Vulina da vas povede do izlaza? Ili biste se oslonili na nekog ko zna iz kog lišća se cedi voda, koje bobice nisu otrovne i koji mravi mogu da se jedu.
Da li biste radije pored sebe imali nekoga ko će vam neprestano govoriti da nemate nikakve šanse i da ćete uskoro biti pojedeni i još bolje, da je rešenje da sebi opalite metak u nogu, ili nekoga ko, dok vi uspaničeno zverate oko sebe, seče lijane, pentra se u krošnje, pravi čvorove, kida grane, orijentiše se prema zvezdama na nebu i mahovini na stablu?

A mi uopšte nismo u toliko lošoj situaciji. Jer resursi su nam, prirodni i ljudski, na sve strane. Ponekad treba samo da se dohvati sekira ili debil smeni genijalcem.
Vučić i Vulin i cela ta retardirana ekipa kolonijalne uprave bi išla za vama i govorila – realno, mi nemamo nikakve šanse. Znate li vi kolika je ova džungla? Poješće nas prva zver na koju naiđemo. A i divlje pleme bi nas moglo napasti, nemojmo ih provocirati, pravimo se mrtvima.

Maketa srpske premijerke ide okolo i u kamere izjavljuje da je Srbija zemlja obrazovanja, inovacija i kreativnosti. Obrazovanja? Ako je to što imamo najviše menadžera na svetu po glavi stanovnika obrazovanje, onda jeste. Inovacija i kreativnosti, jeste, ali to je zahvaljujući tome što je srpski nacion nepresušni izvor talenata, a ne zbog toga što je kolonijalna uprava na čijem je čelu stvorila nekakvu atmosferu za razvoj inovacija i kreativnosti. Mi smo kreativni i talentovani UPRKOS a ne zahvaljujući njima.

Realno stanje na terenu? Pa ono je, kao prvo daleko bolje nego što ga predstavljate. Srbija nije u Sahari. I ne bi smela da ima ijednog gladnog građanina. Ali evo UNICEF kaže da 115.000 Srpčića živi ispod praga siromaštva. Ostali su manje više na pragu. Toliko o vašem menadžerisanju. Izrael je poljoprivredno samoodrživ. Praktično nema plodnu zemlju.

Kao drugo, stanje na terenu je uvek bilo takvo da bi Srbija realno i danas trebalo da bude otomanski sandžak.
Ne samo što ste najgori, kvalitet zbog koga ste i instalirani, već ste i neviđeno bezobrazni. Nije Kosovo balast, vi ste. Ne smeta nam Kosovo da u potpunosti damo maha svojim potencijalima. Vi smetate. Samo jedan potez bi doneo promenu situacije na terenu o kojoj toliko trtljate – anonimni konkursi. Ali, avaj, gde biste onda vi besmisleni moroni? Ali ne, situacija na terenu je takva da ti i za distribuciju listića toalet papira u javnom ws-u potrebna partijska knjižica a vrlo moguće i da te neki zadrgli kreten pojebe.

Mladi Nikola Krstić je, juče čitam po nekim alternativnim online medijima jer mejnstrim je pun nemanja alternative beznađu, osmislio prototip „pametne rukavice“ za slepe i slabovide. Ovakvi kao mlađani Nikola (a nije jedini, neprestano stižu vesti o malim srpskim genijalcima koji osvajaju naučne medalje svuda po svetu) su poslali Izrael u svemir. Izrael u neprestanom ratnom stanju. Mi bismo za početak mogli makar da ne budemo gladni. Jer je podatak da je 155.000 dece u Srbiji ispod praga siromaštva sve što o vama i vašoj vlasti treba da se zna.

Sanjate li Srbi? O slobodi recimo? O bogatoj Srbiji? Dobro je ako sanjate, jer to znači da ste živi. Ako ne, onda samo postojite, i to je pitanje još koliko dugo. Snovi su antipod stvarnosti i situacije na terenu. Ali bez njih ta se situacija nikada promeniti neće. Nismo nemoćni. Ni izdaleka onoliko koliko vas ubeđuju da jesmo. Oni, kolonijalna uprava najgorih su naš balast, a ne Kosovo.
Kosovo je naš pogon.

 

 

Aleksandar Lambros

2 KOMENTARA

  1. Kojim se Srbima obracas:clanovima SNS, SPS, radikalima, levicarima- desnicarima, svejedno, isti su, ili onima koji gledaju farme, rijaliti, gledaoce PINK televizije, citaoce Informera, Blica ( zao mi je ne znam nazive svih) , one koji pune dvorane narodnjacima, i mogli bi da idemo u nedogled. Pametan si, mudro razmisljas, lepo pises a nema puno Srba koji ce procitati napisano, jos manje onih kojima je i bez tvog pisanija sve jasno i koji upravo zbog toga kupe prnje da ostatak zivota ne bi proveli sanjajuci. Jer, kada i ova vlast ode, tesko, ali pretpostavimo, docice slicni. Izrael je prica za sebe, narod koji je prosao pakao gde god je nogom stupio, ali se sve vreme ( vecina- ne svi) pridrzavao pravila zivota- onog svagdanjeg. Gde ih je god vetar odneo okupili su se, organizovali, u najgorim su se uslovima ( kao i sada u pustinji ) izdigli- to je, nazalost, njihovo prokletstvo, zbog toga su ih jos zesce udarali.
    Mi nismo takav narod! Definitivno. Zalosno jeste ali je tako. Kod nas vredi ono sto si ti krstio recju – UPRKOS, ali jedino kad su pojedinci u pitanju, od starina do dana danasnjih.

POSTAVI ODGOVOR

*