Aleksandar Mezjajev: Predsednik Rezidualnog mehanizma za krivične tribunale na Generalnoj skupštini OUN

0

Prošle nedelje, na 72-oj sednici Generalne skupštine OUN govorio je Teodor Meron, predsednik takozvanog „Rezidualnog mehanizam za krivične tribunale“ (MRMKT). Pre njega, pred zemljama-članicama OUN nastupio je predsednik MTBJ Karmel Agijus. O nastupu Agijusa mi smo već pisali. U ovom tekstu ćemo razmotriti nastup T. Merona.[1]

U svom nastupu, Meron nije referisao Generalnoj skupštini o realnom stanju stvari u instituciji koju on predvodi. Njegov govor je predstavljao nekakvo opšte rasuđivanje o svojim zaslugama. Nije predstavljen nikakav podroban izveštaj o tim važnim detaljima koji se nalaze na razmatranju u MRMKT. Na današnji dan „Mehanizam“ razmatra niz važnih predmeta. Kao prvo, to je predmet „Tužilac protiv J. Stanišića i F. Simatovića“ (novi proces u sudskom veću). Kao drugo, to je predmet „Tužilac protiv Radovana Karadžića“ (apelacija). I na kraju, predmet „Tužilac protiv Vojislava Šešelja“. Pored toga, Mehanizam razmatra niz predmeta koji su preuzeti od Međunarodnog tribunala za Ruandu. Naročito privlači pažnju predmet „Tužilac protiv Ngirabatvare“. U tom predmetu se razmatraju nove činjenice koje su se pojavile posle završetka procesa bivšeg ministra planiranja Ruande Ogjustena Ngirabatvare. Predmet je veoma neobičan. S jedne strane, činjenice govore o tome da je optuženi bio pogrešno osuđen. S druge strane, njegovo opravdanje može postaviti pod sumnju sve druge presude koje je izrekao tribunal za Ruandu. Upravo iz tog razloga mogu ostati na snazi presude i samom Ngibaratvare.

„Mehanizam ne žuri u svom radu. On nema nikakvih rokova. Sudije odmaraju ne samo tokom zvaničnih praznika OUN, nego su čak objavili kao slobodan dan za tribunal i „Dan boksa“. Optuženi će sačekati. Datum žalbenih razmatranja po predmetu R. Karadžića još čak nije ni određen. A već rasprava po predmetu V. Šešelja je zakazana za 13. decembar. Sve govori o tome da će „Mehanizam“ biti dug projekat. Nisu slučajno za njega izgradili (!) novu zgradu u Aruši. Podvlačimo – ne zakupili, računajući, ističemo, privremeni karakter te institucije („rezidualni mehanizam“), nego su izgradili novi kompleks zgrada!

Meron nije razjasnio ni niz pravnih problema koje su isuviše očigledno protivurečne sa osnovnim pravnim principima. Tako, on ne objašnjava po kojoj osnovi se drže u zatvoru ranije opravdani Jovica Stanišić i Frenki Simatović. Ovaj slučaj bez presedana držanja u zatvoru prethodno opravdanih lica, ne izaziva interes ni kod pravobranilaca „Međunarodne amnestije“ ili „Hjuman rajts voča“, kao ni kod predstavnika naučne javnosti koja analizira delatnost međunarodnih krivičnih tribunala. Što i ne čudi, jer i „Međunarodna amnestija“ ili „Hjuman rajts voč“ su zabrinuti kršenjem ljudskih prava samo u ciljevima kad treba diskreditovati odgovarajuću vladu. Ukoliko ovu ili onu vladu nije potrebno diskreditovati – onda njihovo interesovanje za pravne principe munjevito nestaje.

Teodor Meron nije pred Generalnom skupštinom objasnio ni zbog čega je Vojislavu Šešelju ponovo određen advokat. To je postao Amerikanac Kolin Rohan. Svoju saglasnost na to imenovanje Šešelj nije dao, a to onda znači da nikakvog pravnog značaja takvo imenovanje nema. Štaviše, izaziva pitanje pozicija samog „advokata“ koji se saglasio da predstavlja interese lica koje ne samo da je javno izjavilo da se ne slaže sa imenovanjem toga za svog advokata, nego je rizikujući svoj život putem jednomesečnog štrajka glađu štitio svoje pravo da nema nametnute mu advokate.

Međutim, mora se priznati da se Generalna skupština nije suviše interesovala svim tim podrobnostima. T. Meron je izjavio da može govoriti o bilo čemu, no, predstavnicima država koji su ga slušali, svejedno je šta se događa iza zidina Haškog tribunala.

Naprotiv, predstavnik EU je samo hvalio tribunal i izražavao zahvalnost njegovom osoblju u brojnosti od sedam hiljada saradnika, za dobro obavljeni posao.[2] Predstavnik Gvatemale, koji je očigledno dobio zadatak da nastupi, nije se pripremio na odgovarajući način. Umesto da oceni izveštaj koji je predstavio Meron, on je prosto brzo zavirio na sajt tribunala i saopštio u svom nastupu okupljenima prvu cifru koju je on sam tamo našao, rekavši da je MTBJ sudio 161 optuženom. Poslednjih godina ta činjenica je toliko puta ponavljana da se postavlja pitanje, zašto ju je Gvatemalac ponovo saopštio. Predstavnik Slovenije je takođe pevao hvalospeve tribunalu, ponavljajući po ko zna koji put mantru o velikoj ulozi haških tribunala u uspostavljanju pravednosti. Šta reći, Sloveniji koja je u suštini započela nezakoniti raspad Jugoslavije, preostaje samo da peva ditirambe tribunalu: zbog nečega su u MTBJ i MRMKT odlučili da slovenačko rukovodstvo koje je isprovociralo jugoslovenski rat, mora ostati „čisto“.

Na kraju svog govora pred Generalnom skupštinom OUN, predsednik MRMKT T. Meron je tugovao za nedavno preminulim „krsnim ocem“ MTBJ Šarifom Basuinom (SAD). Mržnja ka onima koji su se usudili da se suprotstave islamskoj agresiji, postala je pokretačka sila za muslimana Š. Basuina da igra ulogu strelca prilikom stvaranja tribunala za kažnjavanje nepokornih Srba. Meron je obilno citirao Š. Basuinu, pa je između ostalih citirao i njegove reči o tome da navodno „nema cene za činjenje dobrih dela“, aludirajući na nove i nove finansijske izdatke za „Mehanizam“.[3] A apetiti Merona za sledeću finansijsku godinu se uvećavaju  koracima od sedam milja. Ako je tokom 2015-2016. godine MRMKT dobio 2 miliona dolara, to je za 2018-2019 godinu traženo već skoro dvesta šesnaest miliona dolara![4] Haški pravnici sebe ne potcenjuju: čak su „na likvidaciju MTBJ“ zatražili pola miliona dolara!

A evo kako u MRMKT realizuju preporuke finansijskih revizora koji su prošle godine proveravali „Mehanizam“. Jedna od preporuka je bila da se štedi na auto transportu. I evo, predsednik Meron svečano raportira  ispunjenju te preporuke: „molim novac za kupovinu šest novih automobila“. Pri tom Meron „umiruje“ OUN: auomobilski park se neće uvećati, jer se novi automobili kupuju u zamenu za „stare“. Navodno, toliko su rashodovani automobili MRMKT da je već postalo opasno putovati u njima.

 

 

________________________________________________________________________________ 

[1] Predsednik Haškog tribunala na Generalnoj skupštini OUN //

[2] www.un.org/press/en/2017/ga11963.doc.htm

[3] www.unmict.org/sites/default/files/statements-and-speeches/171018-president-address-ga-en.pdf

[4] Budžet Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale za dvogodišnji period 2018–2019. godine // Dokument OUN: A/72/396 od 18. septembra 2017. godine.

POSTAVI ODGOVOR

*