Aleksandar Mezjajev: Severna Koreja i međunarodno pravo

0

Poslednjih meseci SB OUN je uveo niz novih sankcija prema Narodnoj Demokratskoj Republici Koreji (NDRK). Među takvim rezolucijama posebno se izdvaja rezolucija № 2321 od 30. novembra 2016. godine i № 2371 od 5. avgusta 2017. godine. Ove rezolucije ustanovljuju zabranu Severnoj Koreji da prodaje čitav niz izvoznih roba, poput uglja, olova, železa i železnih ruda i morskih plodova (između ostalog i ribe), a takođe su zamrznuti aktivi najkrupnijih banaka u zemlji, uključujući i Banku za spoljnu trgovinu i Kreditnu banku razvoja „Korjo“.

Kakvi su pravni osnovi za uvođenje sankcija prema NDRK? Rezolucija № 2371 kaže, da Savet Bezbednosti «dejstvuje na osnovu glave VII Statuta OUN» i «donosi mere na osnovu člana 41» Statuta.

Član 41. Statuta OUN utvrđuje da je SB OUN opunomoćen da odlučuje kakve mere, koje nisu povezane sa iskorišćenjem oružanih snaga, treba da se primene radi ostvarenja tih odluka, i on može zatražiti od članova OUN da primene te mere. Te mere mogu uključiti puni ili delimični prekid ekonomskih odnosa, železničkih, morskih, vazdušnih, poštanskih, telegrafskih, radio ili drugih sredstava veze, a takođe i prekid diplomatskih odnosa“.

Pozivanje na glavu VII (bez ukazivanja na konkretni član) ima za cilj da rezoluciji pridoda obavezujući karakter ne samo za države-objekte primene “mera“, nego i za sve države-članice OUN.

Praktična osnova za primenu „mera“ po članu 41 Statuta OUN predstavlja „postojanje bilo kakve pretnje miru, bilo kakvo narušavanje mira ili akt agresije. Kakve su osnove za primenu „mera“ protiv NDRK?

Kao prvo, u SB OUN su izjavili da širenje nuklearnog, hemijskog i bakteriološkog oružja predstavlja „pretnju miru i bezbednosti“ (preambula rezolucije № 2371). Međutim, NDRK nije učesnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (SNNO) i Konvencije o zabrani hemijskog oružja (KZHO). I ne samo NDRK. U SNNO ne učestvuju ni Indija, Pakistan, Izrael, a u KZHO ne učestvuju Južni Sudan i Egipat. Plus što je pozivanje na biološko oružje u rezoluciji 2371 potpuno neumesno: NDRK je učesnik ove konvencije. A već Južni Sudan, Namibija, Čad, Eritreja – nisu…

Kao drugo, SB OUN je nazvao ispitivanje balističkih raketa NDRK kao „izazov“ za SNNO. No, šta je to „izazov“? U međunarodnom pravu nema takvog pojma. Postoji pojam „kršenja“ međunarodnog sporazuma. Međutim, ne može se NDRK nazvati kršiteljem SNNO. Severna Koreja nije potpisnik ovog sporazuma, a prema Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih sporazuma, učešće u međunarodnim sporazumima je dobrovoljno.

Kao treće, SB OUN je izjavio da je NDRK narušila rezoluciju SB od 3 i 28. juna 2017. godine. Međutim, ukazane rezolucije same ne propisuju ubedljive faktičke i pravne osnove za uvođenje sankcija protiv DNRK. Takođe, ničemu ne privode „pozivanja“ na prethodne rezolucije SB: 825 (1993), 1540 (2004), 1695 (2006), 1718 (2006), 1874 (2009) i druge. No, u tim rezolucijama takođe nema nikakvih ubedljivih svedočanstava bilo kakve krivice NDRK. Stvara se utisak da je nabrajanje rezolucija učinjeno radi popunjavanja teksta različitim linkovima u nadi na to da ovi linkovi prosto neće biti pročitani.

Na kraju, u rezoluciji se govori da DNRK „zloupotrebljava“ privilegije i imunitete, koji su ustanovljeno u Bečkim konvencijama o diplomatskim (1961. godine) i konzulskim odnosima (1963. godine). Međutim, prema normama međunarodnog prava, narušavanje (ako pod „zloupotrebom“ imamo u vidu upravo „narušavanje“) odredbi međunarodnog sporazuma povlači za sobom posledice predviđene ili samim sporazumom, ili Bečkom konvencijom o pravu međunarodnih sporazuma iz 1969. godine. Fakultativni protokol o obaveznom rešavanju sporova u Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine, ustanovljuje proceduru razrešavanja sporova po primeni konvencije i nikakve sankcije od strane SB OUN ona ne predviđa.[1]

Bečka konvencija o pravu međunarodnih sporazuma (član 66 – «Procedura sudskog pretresa, arbitraža i pomirenja») takođe predviđa potpuno mirna sredstva: ako u toku 12 meseci posle datuma kad je bilo formulisano protivljenje, nije bilo postignuto nikakvo rešenje … tada svaka od strana u sporu o primeni ili tumačenju odredbi konvencije može predmet predati putem pismene izjave na odlučivanje u Međunarodni Sud OUN, ako se same strane nisu dogovorile sa opštom saglasnosti da se taj spor preda na arbitražu. Kao što vidimo, u slučaju kršenja Bečkih konvencija o diplomatskim i konzulskim odnosima, ni o kakvim sankcijama SB OUN nema ni reči. Čemu onda ta pozivanja na rezoluciju № 2371?

Nije slučajno da je vlada NDRK uputila nekoliko pisama na adresu Generalnog sekretara OUN sa zahtevom da se razjasni kakve su zapravo norme međunarodnog prava bilo narušene od strane NDRK i kakve su pravne osnove za uvođenje sankcija protiv zemlje. Sekretarijat OUN je saopštio da je osnov za to član 39 Statuta OUN. (Interesantno je primetiti da se Sekretarijat OUN poziva na član koji se ne pominje u tekstu samih rezolucija SB OUN). Međutim, član 39 ne može služiti kao pravna osnova za rezoluciju o sankcijama. Ovo pitanje se već razmatralo 1966. godine, kada je bivša Rodezija proglasila nezavisnost od Britanije. Tada je prvi put za svu istoriju postojanja OUN, SB doneo rezoluciju o sankcijama uz pozivanje na član 39 Statuta OUN. U vezi s tim međunarodno-pravna zajednica je izjavila da proglašenje nezavisnosti ne predstavlja po sebi pretnju miru ili kršenje mira, i nazvali su donošenje te rezolucije o sankcijama aktom zloupotrebe punomoćja, pritom su čak sastavljači Statuta pojasnili da se u članu 39 govori o aktima agresije i da njene odredbe ne mogu da se koriste za uvođenje sankcija u mirno vreme.[2]

Bečka konvencija o pravu međunarodnih sporazuma predviđa u slučaju spora po primeni međunarodnih sporazuma, pravo država na obraćanje Generalnom sekretaru OUN za pomoć i posredništvo. Upravo u duhu te odredbe vlada NDRK se nedavno obratila Generalnom sekretaru OUN sa molbom da sazove međunarodni forum stručnjaka po pravnim pitanjima, koji bi mogao biti odgovarajući forum na kome bi se zakonitost takvih rezolucija mogla oceniti s tačke gledišta pravednosti i nepristrasnosti. Među pitanjima koje ovaj forum stručnjaka treba da dobije, posebno treba izdvojiti sledeće:

a) Odgovaraju li normama međunarodnog prava sankcijske rezolucije SB OUN kojima se zabranjuje NDRK lansiranje satelita. Te rezolucije jasno ustanovljuju da je pravo na korišćenje kosmičkog prostranstva u mirnim ciljevima neotuđivo pravo država?

b) Imaju li pravnu snagu sankcijske rezolucije SB OUN koje zabranjuju DNRK sprovođenje nuklearnih proba, u situaciji kada međunarodni sporazumi o potpunoj zabrani nuklearnih ispitivanja još nisu stupili na snagu?

v) Imaju li stalne članice SB OUN koje se suprotstavljaju tome, da međunarodni sporazumi o potpunoj zabrani nuklearnih ispitivanja stupe na snagu, bilo kakve moralne osnove da zabranjuju sprovođenje nuklearnih ispitivanja drugim zemljama?

g) SB je osudio nuklearna ispitivanja i lansiranje satelita od strane DNRK samo u svojstvu „pretnje međunarodnom miru i bezbednosti“ i naložio je sankcije, ne obraćajući pažnju na takva ispitivanja i lansiranja koja su ostvarena u drugim zemljama. Odgovaraju li ti dvojni standardi SB OUN odredbama iz člana 2 i 51 Statuta OUN u kome se priznaju principi suverene ravnopravnosti i prava zemalja na samoodbranu?[3]

Treba istaći da bi pitanje pod v) trebalo formulisati ne toliko u moralnom, koliko u pravnom kontekstu: koliko neučestvovanje nuklearnih zemalja u Sporazumu o zabrani nuklearnih ispitivanja odgovara SNNO i drugim međunarodno-pravnim aktima – i što je najvažnije – predstavlja li to pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“. Podsećamo da je do novembra 2017. godine Sporazum o sveopštoj zabrani nuklearnih ispitivanja oružja potpisalo 183 države, u tom smislu i 41 država od neophodne 44 kako bi sporazum stupio na snagu. Međutim, njega nije potpisala ne samo DNRK nego i druge dve nuklearne države – Indija i Pakistan. Sporazum su ratifikovale 164 države, u tom smislu i 36 država od 44 koje su neophodne da bi on stupio na snagu. Pored nepotpisanih nuklearnih država, sporazum nisu ratifikovale ni druge nuklearne države: SAD, KNR, Izrael, Iran i Egipat.

Na taj način, na današnji dan nisu navedeni ni faktički ni pravni osnovi za uvođenje sankcija OUN protiv DNRK.

 

 

 

[1] Bez obzira na to, čto je proglašenje personom non-grata predviđeno Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima (član 9), pomalo čudno izgleda pozicija niza zemalja Latinske Amerike, koje su uputile takav demarš u vezi sa neispunjenjem rezolucije SB OON od strane DNRK. Tako je, 7. septembra 2017. godine Meksiko proglasio ambasadora Severne Koreje personom non-grata i zatražio da napusti teritoriju zemlje. To je bilo učinjeno u svojstvu protesta protiv severnokorejskog nuklearnog programa. «Program označava otvoreno kršenje normi međunarodnog prava i predstavlja ozbiljnu pretnju za zemlje Azije i celog sveta», — ukazivao je MIP Meksika. Međutim, isto kao i SB OUN, Meksiko nije precizirao, kakve je zapravo norme mećunarodnog prava narušila NDRK. (Meksiko je proglasio ambasadora Severne Koreje personom non grata – lenta.ru/news/2017/09/08/mexico).

Peru je 11. septembra 2017. godine takođe proglasilo ambasadora NDRK u Limi, Kima Hak Čolja personom non grata i predočio mu da napusti teritoriju zemlje u roku od pet dana. Kako je istaknuto, rešenje je bilo doneto zbog stalnih kršenja od strane Pjongjanga rezolucija SB OUN. «Takva politika predstavlja veoma ozbiljnu i neprimerenu pretnju  za međunarodnu bezbednost, a takođe i za stabilnost u regionu i u svetu», — kaže se u saopštenju. ( El Gobierno del Perú declara persona non grata al Embajador de la República Popular Democrática de Corea – www.rree.gob.pe/SitePages/comunicado_prensa.aspx?id=CP-018-17).

Formalno država nije u obavezi da ukazuje na uzrok odluke da se lice proglasi personom non grata, no, po smislu Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, takva odluka mora se ticati delatnosti diplomatskog predstavništva, a ne države, koju to lice predstavlja.

[2] Pismo Stalnog predstavnika Korejske Narodno-Demokratske Republike pri OUN od 5. januara 2017. godine na ime Generalnog sekretara //  Dokument OUN: A/71/742–S/2017/11 od 9. januara 2017. godine.

[3] Pismo Stalnog predstavnika Korejske Narodno-Demokratske Republike pri OUN od 24. oktobra 2017. godine na ime Generalnog sekretara // Dokument OON: A/72/546 S/2017/894

POSTAVI ODGOVOR

*