Александар Протић: Будимо бољи људи па ћемо имати бољу власт!

0

Драги пријатељи, не бих да се сви претворимо у фашистоидне елитисте и да кривимо/мрзимо/понижавамо оне који мисле другачије, ако смо већ прихватили правила игре!

Дакле ако играмо игру која се зове „демократски избори“ онда прихватимо сва њена правила. Kао и у спорту. И ту пролази код судија свашта. И Марадона да гол руком и Звезда гол из аута… па неки клуб има будзет као будзет омање дрзаве, а неки једва за дресове итд.

Дакле правила модерног света су све – само нису фер. Али таква су каква су и по њима играмо и оно што је најбитније у последицама истих правила се осликава сваки наш дан. Од њега зависи и просечна плата и количина незапослених и ТВ програм недељом у 20х на РТС-у и ко ће бити управник позоришта и колика ће бити цена струје и Инфостана, да ли ће нам деца ићи у НАТО мисије за 10 до 20 година од данас, шта ће бити са KиМ, какво ће нам бити образовање, да ли ће се коначно цела Србија преселити у Београд, а остали градови и села нестати…Списак је непрегледан.

Ја у демократију и правило да свако има подједнако право гласа никад нисам веровао нити ћу веровати, али пошто социјалне норме кажу да то није нормално онда сам као и сви/или већина прихватио тзв. демократска правила и сад шта је ту је… Аπόδοτε οὖν τὰ Καίσαρος Καίσαρι καὶ τὰ τοῦ Θεοῦ τῷ Θεῷ односно „Дајте цару царево, а Богу Божије“ можда најбоље описује дату ситуацију. Вучић је себе поново устоличио за Цара и ту је крај… Дајте му минимум који морате… платите порез, регистацију кола, све глупе таксе, пдв, све рачуне који стигну. Kолики год да су. Јер тако каже игра на који смо сви пристали.

Али има нешто друго што нам нико не може одузети. Ни Вучић, ни сав олош око њега и пре њега и после њега. Бог је по предању тражио од људи Љубав и Заједницу. И то је све. Дакле волите једни друге, проводите време са драгим људима, будите скромни, солидарни, помажите где и кад можете, дајте пуно, тражите минимално. Kад волите не варајте ни себе ни особу преко пута, кад радите – радите из срца и дајте све од себе. Образујте се, читајте. Информишите се у библиотекама на на порталима. Гледајте вољене људе у очи, а не у екран телефона. Сетите се драгих људи и када им је добро и када су у невољи. Има ту још много тога… То нам све нико не може одузети. А ако будемо на том путу и наше колективне одлуке биће боље и корисније за нас. Лош пекар прави лош хлеб, лош кројач лоше одело, лоше одгојен народ бира лоше. Будимо бољи и волимо једни друге. Па ће (можда) једном и бити боље. п.с. или да вадимо оружје из подрума па да се порокамо међусобно. То смо већ више пута гледали. И то је нека игра са правилима.

Извор: Фејсбук профил Александра Протића

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*