АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Патријарх српски, никако поморских земаља

0

Титула „патријарха српских и поморских земаља“ данас може бити вишеструко погрешна.

До сада смо у јавности чули објашњења да је реч о повратку древног звања које је стајало уз архиепископску титулу у доба Немањића или да се односи „на све континенте од Европе до Аустралије и Новог Зеланда“. Међутим, та два тумачења се косе једно с другим. Немањићима није могло бити познато постојање Аустралије и Новог Зеланда, као ни Северне Америке и Јужне Америке.

Титула архиепископа српских и поморских земаља је пратила владарску титулу Немањића и поморске земље су биле оне које су Срби преузели војним путем, на јадранском приморју, од Грка и Латина. Уколико би Српска православна црква на тај начин спојила неспојиво – позивајући се на древну титулу а стављајући је у изричити контекст савременог времена – направиће исту грешку као и творци телевизијске серије „Немањићи – рађање краљевине“.

Наиме, са зебњом чекамо сваку епизоду која изнова може да носи сплет кардиналних грешака, оличених и у вртоглавим вербално-визуелним скоковима из средњовековног у савремено и назад, у само неколико секунди, каже др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије.

Чули смо да је оправдање за титулисање патријарха као „патријарха српских и поморских земаља“ чињеница да СПЦ има своје јурисдикције на Новом Зеланду и у Аустралији. Како је дошло до изједначавања матичне територије аутокефалне цркве са њеном црквеном дијаспором?

Када бисмо и поверовали да се „поморске земље“ односе на сва мора и океане на свету, то решење би било и апсурдно јер Српска православна црква није Британска империја која има претензије да „влада таласима“. Притом, свака Православна црква која има епархије у дијаспори би себи, у садашњем контексту, могла да надене претензију надлежности над морима и океанима.

То ниједна није урадила. Будимо сасвим отворени: објашњење које је дато у јавности, а које се тиче Европе, Аустралије и Новог Зеланда (а мора се односити и на Северну Америку и Јужну Америку) – немушто је скројено јер није истинито. Објашњење је склепано како би се нашао начин да се замаскира да се титулом „патријарха српских и поморских земаља“ наводно „чува јединство цркве, упркос расутости народа у више држава“. Но целовитост Српске православне цркве нико озбиљан не доводи у питање у Калифорнији, Буенос Ајресу, Амстердаму, Кејптауну или Сиднеју.

Целовитост је на првом месту под ударом у Црној Гори где режим радикалних атеиста и црногорских сепаратиста има намеру да истера Српску православну цркву с њених вишевековних простора. Демократска партија социјалиста је то чак уврстила у петогодишњи план. Стога би титулом „патријарха српских и поморских земаља“ требало дати сигнал Милу Ђукановићу како се може тумачити да је Црна Гора „поморска земља“ док би Република Србија и Република Српска биле српске земље.

Сматрате ли да се допуном патријархове титуле релативизује национална одредница?

У контексту југословенског простора, где Српска православна црква делује на својој изричитој канонској територији, титула „патријарха српских и поморских земаља“ је такође вишеструко погрешна. Уколико, на пример, имамо на уму државне границе, да ли се Република Македонија тиме сматра српском или поморском земљом? Да ли се Република Словенија сматра поморском земљом због уског приобаља иако је та држава сасвим алпска земља? Да ли се Федерација Босне и Херцеговине сматра поморском земљом због само тринаест километара морске обале док је реч о махом планинској земљи? Но, вратимо се ипак Црној Гори.

Србин инфо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*