Александру је за 4 године преминула цела породица, морао је да се врати у пусту кућу, али његова прича ипак није тужна (ФОТО) (ВИДЕО)

0

Не знамо која је јача изјава Александра – да ли она „Не треба ми куварица – чистачица – жена за рађање, не треба ми роб и женидба ради реда“ или она да не разуме познанике који на питање – шта радиш, одговарају „ево блејим“, који дан проводе по кафићима у скупој одећи и са још скупљим телефонима „а да га окренеш наопако пре би му испале очи него који динар“

aleksandar-urosevic-5

Александар Урошевић из села Баре код Kрагујевца изгубио је деду 2012. а баку 2013. године. Пре две године, отац му је током муже крава преминуо од срца. Прошле године мајку је “однео” карцином.

Посрћући од туге, Александар се није предао. Вратио се са студија из Београда и прионуо на посао.

aleksandar-urosevic-4

Ово је прича о младићу који ће ускоро дипломирати, који је један од најбољих домаћина у крају и који је после смрти најближих своје имање проширио и обогатио.

– Ја сам са 26 година морао да бирам – или диплома факултета или да ми пропадне домаћинство на селу. Имам велико имање, 15 хектара, а још пет узимам под закуп. Имам добру механизацију, фарму са 17 крава, предајем дневно од 100 до 200 литара млека – прича Александар.

– Шест генерација је у овом послу. Да је мене отац оставио са две краве и распалим трактором, лако бих ја одлучио и остао у Београду. Али, оставили су ме у домаћинској кући. На то не може да се “пљуне” – каже Александар који ће ове зиме спремити два преостала испита и завршити пољопривредни факултет, смер ратарство.

aleksandar-urosevic-7

За оно мало времена колико је домаћин, Александар је своје имање увећао, обрађује више земље него отац, има генетски квалитетније краве. Већину посла ради сам, сем у сезони када има једног или два радника. Kаже да га родитељи нису оставили неспремног.

aleksandar-urosevic-8

– Ја сам радио од малих ногу, са шест година сам возио трактор. Учили су ме свему у пољопривреди и сточарству, као да су знали да ће прерано отићи. Са друге стране, морао сам да будем и добар ђак. Сећам се да моја мајка није дозвољавала да легнем у кревет ако све што је потребно не научим за школу сутрадан. Родитељи су ме научили дисциплини, значају образовања, рада. На факултету сам редовно завршавао године, са просеком изнад осам, све док ме нису стигле трагедије- објашњава Алекандар.

 

Овај момак са села каже да је задовољан својим животом и да никада не би могао да ради у канцеларији. Ништа му на селу није тешко “сем када банчим викендом, па сутра ујутру устанем у шест”.

Александар каже да не разуме неке своје познанике који на питање – шта радиш, одговарају “ево блејим”, који дан проводе по кафићима у скупој одећи и са још скупљим телефонима “а да га окренеш наопако пре би му испале очи него који динар”.

aleksandar-urosevic-6

– Ја много лепо живим, могу себи да приушим све што желим, путујем по свету, излазим, имам добар ауто. Волим и када током јесени радим 12 сати и када зими радим четири сата, а после читам све што сам лети пропустио. Једино место где бих можда пожелео да живим је Абу Даби, који ме је очарао – каже Александар.

Овај младић поручује свима који имају довољно земље и нешто механизације да је боље да остану на селу и буду домаћини, него да обијају врата варошких фирми и раде за 20.000 динара.

– Али, прошло је време пољопривредника са пет разреда школе. Данашњи мора да буде образован, не нужно факултетски. Мора да разуме нове уредбе државе, да тражи информације на интернету, да сарађује са стручњацима у потрази за стоком чија је генетика боља, стоком и биљкама које дају боље приносе- саветује Александар Урошевић.

Упитан да ли планира женидбу, хоће ли девојке на село, овај младић се смеје, каже да нема у плану да се пошто пото жени.

– Не треба ми куварица – чистачица – жена за рађање, не треба ми роб и женидба ради реда. Kада будем упознао ону која је образована, има свој живот, своје занимање, која ће бити мој равноправни партнер у животу, оженићу се – јасан је овај образовани млади пољопривредник.

 

 

 

 

Телеграф

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*