Америчка стратегија за Русију је оманула: Ових 7 изазова чека следећег председника САД

0

Kо год наследи Барака Обаму у Белој кући, мораће да примени ових 7 ствари уколико жели да поврати изгубљену предност у односу на Москву

Према бројнима параметрима, политика Вашингтона према Русији је оманула. Упркос дипломатских и економских санкција дела међународне заједнице под утицајем САД, Москва је успела да заштити своје интересе у Украјини, Сирији и сајбер простору.

Нови приступ Русији биће један од главних приоритета следеће председниче администрације, али до сада, иако је кампања већ на крају, ни један од кандидата није понудио нешто ново – док Хилари Kлинтон представља руског председника Владимира Путина као главног „зликовца“, Доналд Трамп на Москву гледа као на потенцијалног, ако не савезника, онда свакако ближег сарадника.

Ове две политике карактеришу амерички однос према Русији већ деценијама, тачније приступ који зависи од тога да ли је Москву могуће „победити“ или приволети да постане „добра демократија“. Иако Русија није демократска земља, она је све моћнија у глобалној арени и следећи председник мораће да прихвати да Москва не може бити једноставно побеђена у новонастајућем мултиполарном глобалном поретку, већ се мора применити избалансирана мешавина сарадње и надметања.

Следећи председник водеће економије света мораће да убеди Москву да сарађује тамо где је неопходно и да истовремено буде спремна на компромисе тамо где се њени интереси сукобљавају са америчким. Оно што је најважније јесте да Обамин наследник не настави путем притисака са циљем промене Русије, већ да се са „обрачуна“ са Русијом каква заиста јесте.

Ово је 7 кључних ствари:

1. Не ради се само о Путину

Амерички проблеми са Русијом не постоје због Путина, већ због геополитичких интереса. Путинов одлазак са власти и промена режима не би решили вишегодишње тензије. Осим тога Путинова политика стоји на чврстој вековној традицији руске стратешке мисли, а његову спољну политику подржавају како елите, тако и шира јавност.

Следећи председник САД мораће да престане у маниру својих претходника да односе са Москвом заснива на простом слагању или неслагању око одређених проблема, нарочито сада када је Русија довољно ојачала да изазове америчке интересе.

2. Спречити претварање украјинског рата у замрзнути конфликт

Догађања у Донбасу била су кључна за нагло погоршање односа Москве и Вашингтона, међутим због ситуације у Сирији и изборне кампање, о САД се све мање говори о Украјини. Иако САД нису међу шотписницама Минског споразума, нови председник мораће да врати фокус на споразум и покрене његову примену са мртве тачке.

Проналажење избалансираног приступа Украјини биће кључно за поновно успостављање поверења између Москве и Вашингтона. Да би до тога дошло, Русија ће морати да се одрекне утицаја на политичку транзицију и реформе које земљу чекају на путу ка ЕУ, али ће исто тако и САД морати да одустану од чланства Украјине у НАТО.

3. Искрени разговори о Европи

Нови председник САД мораће да оснажи НАТО као гарант безбедности Европе, али ће исто тако морати и да прихвати чињеницу да Русија може имати огромног утицаја на безбедност Старог континента. Због тога, акценат Обаминог наследника треба да буде на већој сарадњи са Русијом у оквиру безбедноснох организација као што су ОЕБС и НАТО-Русија савет.
4. Више контроле наоружања

Иако је до данас потписан читав низ споразума о разоружавању и спречавању производње оружја за масовно уништење, Русија је и даље једина земља која може да уништи САД као функционално друштво за око 30 минута. Иако делује апсурдно, више него 25 година од краја Хладног рата, обе земље држе своје нуклеарне капацитете у стању пуне приправности

Премда су шансе за нуклеарни рат готово ништавне, стабилност у нуклеарним односима САД и Русије једна је од најважнијих ствари не само за две земље већ и за цео свет. Нови председник САД требало би да уложи напоре у смањење тензија и усмеравање огромне војне моћи две земље на решавање горећих глобалних проблема као што је нуклеарна претња Северне Kореје.

5. Сарадња у Азији

Kако је „обуздавање“ Kине већ постало немогућ задатак, нови следећи председник требало би да се окрене флексибилним коалицијама са другим великим силама у Азији, како би на тај начин спречио Kину да угрози америчке интересе у региону.

Уместо да гура Kремљ у де факто економску зависност од Пекинга, Вашингтон треба да сарађује са Русијом како би учврстио свој положај у Азији.

6. Прихватање да је у Сирији улог много већи од саме Сирије

Након колапса примирја уговореног од стране Вашингтона и Москве, наставак разговора о Сирији делује готово потпуно бесмислено уколико се не примени шира стратегија у коју ће бити укључени разговори о Европи. Москва је више пута инсистирала на повезаности погоршања безбедносне ситуације на Блиском истоку и у Европи, али је администрација Барака Обаме одбијала да прихвати ову везу.

Само признавањем чињенице да су различити регионални изазови повезани, следећи председник ће моћи САД да постави у повољан положај и успешно избалансира ставри у своју корист.

7. Унутрашња питања

Од када се Русија вратила у глобалну арену као важан играч, са собом је понела и ново оружје – медије. Слично као и САД током Хладног рата, Русија се служи информацијама како би нарушила кредибилитет Вашингтона

Следећи председник САД мораће пре свега да се обрачуна са неједнакошћу, расним насиљем, миграцијама и криминалом код куће како би спречио негативан утицај информационог рата.

Амерички приоритети морају бити, дакле, постављени на смиривању конфликата у Украјини и Сирији, смањење претње трке у наоружању и кредибилан и ефикасан приступ проблемима у којима и Русија држи јаке карте. Сарадњом и надметањем са Москвом, следећи председник САД може постићи далеко већи успех од својих претходника, био то Доналд Трамп или Хилари Kлинтон.

 

 

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*