Амерички радио: СПЦ црта своје границе Србије

0

Религиолог Мирослав Кевежди за РСЕ изнео питање да ли се поједине владике унутар СПЦ кроз нови устав Цркве баве ,,исцртавањем имагинарних граница“

Тезе о промени устава Српске православне цркве (СПЦ) које предвиђају, између осталог, да њен назив убудуће буде „Српска православна црква – Пећка партијаршија”, преплавили су медије у Србији.

После вишедневног ћутања самог врха СПЦ огласио се њен патријарх Иринеј констатацијом да се ради о доброј иницијативи, а у изјави за дневни лист Курир од четвртка јасно наводи да би волео да се такав предлог усвоји. Ипак, додаје, није спреман и да се пресели у Пећ на Косову:

“Патријарх се не може преселити у Пећ, Београд је ипак административни центар. Пећ остаје као историја наше прошлости где су били патријарси, архиепископи и без обзира на то шта је било, Пећ остаје историјски центар наше цркве”, рекао је патријарх Иринеј.

Уношење имена манастира који се налази на територији Косова у званични назив српске цркве отвара питање каква се порука тиме шаље властима у Београду и да ли ће га Сабор, као највише тело СПЦ у које улазе сви епископи, прихватити.

Саговорници Радија Слободна Европа у оваквој иницијативи препознају рукопис струје коју предводи радикални митрополит црногорско приморски Амфилохије.

“Српска православна црква не може бити Пећка патријаршија. То ни језички није у реду. Пећка патријаршија је манастир”, каже за РСЕ Прибислав Симић, бивши декан Православног богословског факултета у Београду.

Промену имена СПЦ филозоф и религиолог из Новог Сада Мирослав Кевежди разуме као симболички потез.

”Ја се позивам на немачког филозофа Мартина Хајдегера који је говорио да о оним стварима које недостају, највише причамо. Дакле, то да се у име ставља да је то Пећка патријаршија више указује да нешто недостаје, него да нечега има”, каже Кевежди.

Тај несклад, не сумња новосадски професор, биће видљив широј јавности:

”Оно што мислим је да ће велики део грађана, па и верника, препознати једну врсту несклада између имена и стварности, јер ће неки помислити да би требало да седиште Патријаршије буде у Пећи и да патријарх, такође, столује тамо, а не овако како је сада, дакле у Београду.”

Иначе, Пећка патријаршија је традиционално седиште у коме су устоличавани, а и данас се устоличавају патријарси. Од првог српског архиепископа Растка Немањића (СПЦ га слави као Светог Саву), који је био црквени поглавар у периоду од 1219. до 1233. године, до актуелног патријарха Иринеја, који је у Пећи устоличен 2010. године.

С обзиром на то шта се у реалности данас догађа, тренутни покушај СПЦ да у свом званичном имену подвуче повезаност са Косовом, наш саговорник Мирослав Кевежди разуме као “једну врсту поздрава са Косовом и Метохијом”.

Да ли се унутар СПЦ неке владике језичким бравурама баве заправо исцртавањем имагинарних мапа?

Мирослав Кевежди подсећа да су неке владике недавно предлагале да се користи појам “Стара Србија” за подручје данашње Црне Горе, Рашке, Косова, Македоније, што би, како каже наш саговорник, значило да сви који живе у Београду или Новом Саду, живе у некаквој “Новој Србији”.

„Елита треба постепено да враћа у јавни дискурс и израз Стара Србија. Исто тако, Пећ или Призрен би могли да се зову и Српски Цариград или Српска Света Софија или неки сличан назив“, изјавио је крајем прошле године владика бачки Иринеј Буловић.

“Ако је Косово и Метохија најважнија територија за СПЦ, то би значило да ми сви живимо у некој врсти егзила. То јест, да смо ми у иностранству, живећи у Београду”, са дозом цинизма реагује Кевежди.

Ново име СПЦ је предложено да би се подвукла њена територијална припадност Црној Гори, наводи бивши декан Богословског факултета протођакон Симић “јер је Пећка патријаршија односно Метохија била до 1945. године у саставу Црне Горе.”

Зато он у предлогу новог имена српске цркве препознаје рукопис метрополита црногорског Амфилохија, познатог по тврдим радикалним ставовима који је, како се сматра, стајао и иза недавног апела опозиционе Демократскле странке Србије у коме се тражи “да Србија не преда Косово и да не призна сецесију“.

Професор Кевежди упозорава на различите поруке властима у вези са најављеним компромисом са Приштином које стижу из врха СПЦ, а које збуњују.

“Имали смо иступ Амфилохија и читавог круга потписника који осуђују политику Вучића (председника Србије, прим. ред.) према Косову, са друге стране имали смо одмах после тога изјаву патријарха да он захваљује богу што Вучић води такву политику…Тако да смо ми у некој врсти недоумице шта је оно што се предлаже, куда ово води.”

Новине су и да ће процедура избора патријарха бити другачија, уместо такозваног “апостолског жреба” (извлачење једног од неколико имена кандидата) Сабор бирати патријарха тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину.

Својевремено је уведен апостолски жреб како би се смањио утицај власти у избору патријарха као што је то било у време социјализма избором патријарха Германа кога су многи сматрали и звали “црвени патријарх”. Комунизма више нема, али и даље постоји власт, каже Мирослав Кежменди. Сада је важно да ли ће се у СПЦ појавити феномен, значајан за ту цркву, а то је “цезаропапизам”.

На питање какав ишод гласања очекују, ако тај документ дође пред Сабор, наши саговорници различито одговарају.

“Мислим да ће се дискутовати и неће се донети одлука”, прогнозира Прибислав Симић.

“Мислим да постоји велика вероватноћа да ће то и бити прихваћено”, предвиђа наш други саговорник Мирослав Кевежди.

РСЕ је тражио више информација о променама устава из врха СПЦ-а, али није добио одговор.

Извор РСЕ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*