Амерички „Томахавк“ и руски „калибар“ – борба за надмоћ над сиријским небом (ВИДЕО)

Протеклих деценија Сједињене Државе испалиле су хиљаде крстарећих ракета „томахавк“. Оне су постале једно од омиљених оружја Пентагона. С друге стране, руске снаге су први пут током операција у Сирији употребиле крстарећу ракету „калибар“ која, према првим оценама, има велики потенцијал.

0

По наређењу председника САД Доналда Трампа, са америчких разарача у Медитерану „Рос“ и „Портер“ у петак је испаљено 59 крстарећих ракета „томахавк“. Мета је била база Шарјат у провинцији Хомс, јер Вашингтон сматра да је одатле полетео авион који је користио хемијско оружје у Идлибу.

„Томахавк“ заузима важно место у наоружању САД још од рата у Персијском заливу. Имала је много прилика да стекне такав статус и данас, када се каже „томахавк“, вероватније ће неко да помисли на крстарећу ракету него на чувену секиру америчких индијанаца по којој је добила име.

Најскорију прилику да се докаже, пре напада на базу Шарјат „томахавк“ је имао у октобру прошле године када су америчке снаге испалиле ракете из Црвеног мора на подручја у Јемену, након што су Хути гађали америчке ратне бродове.

Пре тога, Пентагон је користио „томахавке“ у септембру 2014. године циљајући мете џихадиста повезаних са Ал Каидом у Сирији. „Тамахавци“ су масовно коришћени и током НАТО агресије на СРЈ 1999. године а летели су и над Либијом током свргавања Муамера ел Гадафија.

Учесталој у потреби допринело је то што „томахавк“ има бројне предности. Ракете на млазни погон могу бити лансиране са војних бродова и подморница, са удаљености од око 1.600 километара. Дугачке су више од шест метара а тешке око 1.500 килограма. Обично носе бојеве главе тежине до 454 килограма.

Предвиђене су да нападају добро брањена подручја са великом прецизношћу. Ракете се наводе помоћу џи-пи-еса и достижу брзину до 885 километара на час.

Ракета „томахавк“
Ракета „томахавк“

Произвођач ракета је компанија „Рајтеон“. Једна ракета кошта 1,41 милион долара, што значи да с у нападу на базу Шарјат испаљене ракете у вредности нешто вишој од 83 милиона долара.

„Рајтеон“ је поносан на своју ракету и каже да је „модерна, зрела и моћна“ и да изазива минималну колатералну штету. Прва земља која је купила ракете „томахавк“ од САД је Велика Британија 1995. године. У децембру прошле године Војска САД је од „Рајтеона“ наручила нових 214 крстарећих ракета „томахавк“ а посао је вредан више од 303 милиона долара.

„Калибар“ – руски одговор

Међутим, Сједињене Државе нису једине које користе крстареће ракете у Сирији. Руски пандан „томахавку“ је крстарећа ракета „калибар“. Због тога што није толико често коришћена у борбама још нема поузданих поређења са „томахавком“.

„Калибар“ је имао свој деби у борбама током рата у Сирији. Са руских војних бродова и подморница у Каспијском језеру октобра 2015. године гађани су положаји џихадиста Исламске државе у Раки, Идлибу и Алепу.

Удаљеност од мета је била 1.500 километара а испаљено је 26 ракета. Мете су биле фабрике оружја, командни центри, складишта оружја и горива и кампови за обуку терориста. У новембру је лансирано још 18 ракета „калибар“. У децембру исте године из руске подморнице „Ростов на Дону“ из Медитерана лансирана су четири пројектила на положаје ИД у Раки.

Напади су настављени и у 2016. години, међутим још је рано говорити о успешности у трошковима „калибра“ али стручњаци свакако оцењују да је реч о ракети која показује велики потенцијал.

„Калибар“ има сличне физичке карактеристике као „томахавк“. У зависности од варијанти, дужина ракете се креће између 6,2 и 8,9 метара а тежина од 1.300 до 2.300 килограма. Може да носи бојеву главу од 500 килограма.

Лансирање ракете „калибар“ са руске корвете
Лансирање ракете „калибар“ са руске корвете

За сада, ракетама „калибар“ су наоружане подморнице, корвете и фрегате али не и већи бродови који морају да се модернизују. Фрегата може да носи осам ракета, док би разарач могао да понесе десетине.

У јануару ове године National interest је објавио чланак под називом „Зашто се руски непријатељи плаше крстареће ракете ‘калибар’“. Помињући нападе из 2015. године, у чланку се наводи да су Руси лакше и јефтиније могли да изведу нападе из авиона. Међутим, циљ је био да се покаже потенцијал новог оружја и да се оно представи потенцијалним купцима. То може бити доказ о великим надама које руска војска полаже у „калибар“.

Алекса БОЉАНОВИЋ, РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*