Америка и пре Дејтона признавала Републику Српску

Споразум између ФБиХ и РС требало би да буде правно обавезујући, наводи се у документима америчке администрације насталим два месеца пре потписивања мира

0

Из докумената америчке администрације са којих је скинута ознака тајности, а који су написани у септембру 1995 (два месеца пре потписивања мировног уговора), видљиво је да су САД и пред мировну конференцију сматрале да су Република Српска (РС) и Федерација БиХ (ФБиХ) постојеће структуре и да су постојале и пре усвајања новог Устава БиХ, као дела анекса четири мировног споразума, пишу „Независне”.

Ови документи америчке администрације, пише лист, написани су у склопу припреме дејтонске конференције, а декласификовани су 1996. под ознаком НОДИС (само за интерну употребу) и у њима је истакнуто да РС и ФБиХ треба да усвоје амандмане на уставе како би они били прилагођени новој структури БиХ.

„Да би (Дејтонски) споразум био примењен потребно је усвојити амандмане на постојећи Устав БиХ. Потребно је постићи споразум о амандманима на Устав ФБиХ. Потребно је постићи споразум о амандманима на Устав РС”, наведено је у том документу.

Такође, наводи се и то да би споразум био легално обавезујући, али да би „прецизан статус (БиХ) зависио од унутрашњих законских прописа два ентитета”.

Лист констатује да је из много навода у документу видљиво да САД сматрају РС и ФБиХ као постојеће правне субјекте, те да су тражили начин како да те структуре буду прилагођене уставним надлежностима БиХ дефинисаним у споразуму, али и начин да статус Устава БиХ буде изнад ентитетских.

У документима се наводи да је потребно наћи начин да документ (Дејтонски споразум) потпишу и БиХ и ФБиХ и РС, али тако да статус РС не буде изједначен са статусом БиХ. У наставку је наведено и оно што се налази у самом Уставу БиХ, то јест да БиХ наставља своје правно постојање, а да ентитети имају конститутивни статус које су стране у процедури потписивања споразума.

„Споразум ће потписати босанске стране (највјероватније ФБиХ и РС уз, ако је политички могуће и правно потребно, прихватање од стране БиХ).

Сведоци би могли бити Хрватска и Југославија, као можда и чланови Контакт групе ако буде било потребно”, наводи се и констатује како би споразум између ФБиХ и РС требало да буде правно обавезујући, те да би била успостављена „суперструктура” коју би чинила заједничка влада, а да би споразумом била дефинисана права и обавезе сваког од ентитета.

Ови документи занимљиви су између осталог и због тога што говоре о многим неспоразумима који и данас оптерећују политички живот у БиХ, а најпре када је реч о недавној прослави 9. јануара као Дана РС, које је протекло уз спорења око тога да ли је Српска настала на тај датум 1992. или три године касније у Дејтону, када је по мишљењима из Бањалуке само међународно верификована.

Међународна заједница је након што је Уставни суд БиХ оспорио 9. јануар – после чега је Скупштина РС усвојила нови закон и задржала тај датум као празник – констатовала да се одлуке Уставног суда БиХ морају поштовати.

Такође, сукоб око позиције и улоге ентитета у односу на БиХ постоји и мимо Дана РС, јер власти у РС тврде да су ентитети (РС и ФБиХ) стране потписнице тог споразума (како се то наводи и у америчким документима) и да тако морају бити третиране, што их чини основним елементима у БиХ, које као такве уз ограничени суверенитет носе највеће ингеренције и интегритет.

Насупрот томе, у Сарајеву се углавном позивају на одредбу Устава БиХ да „БиХ наставља правно постојање” и заступају став да се ентитети морају „равнати” према нивоу БиХ, али се чини да ови документи, као уосталом и сам Дејтонски споразум, на известан начин, дају за право обема странама.

„Независне” наводе како је најбољи доказ да су САД признале РС пре потписивања Дејтона чињеница да је данашњи Устав РС, објављен у „Службеном гласнику РС” из 1992, и данас званични устав ентитета који се налази на страници Скупштине РС, управо онако како су САД и планирале у документима којима је припремљена дејтонска конференција. „Након што је усвојен 1992, Устав РС мењан је једном 1994, по пет пута 1996. и 2002, те по два пута 2003. и 2005. године”, наводи лист.

Младен КРЕМЕНОВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*