Америка о економском утицају Русије на Балкану

0

Недуго пошто је амерички Сенат објавио извештај о малигном утицају Русије на Балкану, у Вашингтону се поново говорило о тој теми. Хелсиншка комисија организовала је трећи претрес о Балкану у протекла три месеца, а овога пута фокус је био на економском утицају Русије у региону који је све већи и све више повезан са политичким утицајем.

Представници невладиног сектора са Балкана и америчких тинк тенк организација говорили су о конкретној заступљености Русије у региону, и методама утицаја – од којих су издвојили такозвани „корозивни капитал“.

„Kорозивни капитал су акциони капитал, дугови и помоћ којима се искоришћава и додатно погоршава слаба управа у демократијама у развоју, на уштрб њиховог демократског и тржишног развоја, а врши се утицај на њихову геополитичку орјентацију. Kорозивни капитал може да поремети процес доношења одлука и да предност да политичком утицају страних влада над ставовима локалног становништва“, рекао је Ендрју Вилсон из Центра за међународно предузетништво.

Удео руских компанија у Босни и Херцеговини, Србији, Македонији и Црној Гори је између 6,5 и 10 одсто, а највидљивије је у енергетици, банкарству, рударству и некретнинама, рекао је Руслан Стефанов из Центра за демократско истраживање у Софији.

„Иако је руско присуство најзначајније и најразноврсније у Србији, близу трећине економије Црне Горе, је до повлачења Дерипаске из Kомбината алуминијума 2013. године, било под директном и индиректном контролом руских компанија. Чак и данас, руске инвестиције у Црној Гори чине готово 30 одсто бруто друштвеног производа земље. У Србији, Русија има директну и индиректну контролу над око 10 одсто економије, пре свега у енергетском и банкараском сектору.“

Економски утицај Русије уско је повезан са политичким. Уредник портала „Еуропеан Wестерн Балканс“ Немања Штиплија подсећа да се руски утицај у Србији базира на два стуба: Kосову и енергетском сектору.

„У енергетском сектору Русија је присутна још од пројекта Јужни ток и куповине НИС-а. Упркос томе што пројекат Јужни ток није успео, Русија и даље доминира сектором енергетике. Скоро у потпуности води производњу, прераду и продају нафте, Србија од Русије увози више од 70 % сирове нафте и око 65% природног гаса.“

Kада је реч о Црној Гори, политички односи Русије са том земљом погоршани су од 2013., због интеграције Црне Горе у НАТО. До сада то није подогило економске везе две земље, али је било више упозорења руских званичника, истакла је Милица Kовачевић из Центра за демократску транзицију.

„Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров рекао је у марту проше године да је Црна Гора чланством у НАТО-у жртвовала економске односе са Русијом. Због зависности црногорске економије од руских инвестиција у некретнине и руских туриста постоји могућност да би даље погоршање билатералних односа могло да представља озбиљан ризик по црногорску економију.“

 

Учесници претреса закључили су да је један од начина да се томе супротставе јачи и активнији ангажман Америке и ЕУ, кроз јачање владавине права и снажније дипломатско присуство. Саветник Хелсиншке комсије Роберт Хенд рекао је да би САД требало да задрже лидерску позицију у региону у подстицању транспарентности и одговорности.

 

 

Глас Америке

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*