АМЕРИKАНЦИ БИ СВЕ ДАЛИ ДА РАДИ ЗА ЊИХ: Ово је прича о др Мирославу Ђорђевићу светски признатом хирургу и једином Србину који има О1 визу!

0

Урадио је више од 1.300 операција промене пола, обавио прву трансплатацију материце код једнојајчаних близанакиња у свету, а за следећу годину спрема нешто што до сада нико није урадио – пресађивање пениса.

Иза свега овог стоји проф. др Мирослав Ђорђевић, светски признати хирург у области трансродне медицине и уролог Дечје универзитетске клинике у Тиршовој, коме је због изузетних научних достигнућа Америка доделила и специјалну визу и широм отворила врата у једној од најбогатијих тамошњих клиника.

Питали смо др Ђорђевића како је Београд под његовом диригентском палицом постао светски центар за промену, да ли се у престоници Србије обавља највише таквих операција и колике су цене? Одговорио нам је зашто је упркос издашним понудама из иностранства одлучио да остане у Србији?

„Бројни светски медији дуже од 10 година већ пишу о Београду као центру за промену пола.

О томе је изашао текст у „Њујорк тајмсу“, исто је објављену у „Санди телеграфу“, „Гардијану“. Не постоји медиј, ни континент који не зна шта се овде ради. Kад кажете у свету Београд, имате асоцијацију на неколико добрих ствари, а једна од њих је, на нашу срећу, су и операције промене пола“, каже овај уролог.

Др Ђорђевић наводи да смо углед стекли јер имамо настручније људе на свету у тој области, као и да све друге приче, „попут медицинског туризма, јефтинијих операција… све то пада у воду”.

„Ако би се тако гледало, цео свет би дошао овде да оперише, на пример, жучну кесу, јер је то овде најјефтиније. Врло је једноставно – да бисте били ту где се налази београдски Центар за гениталну хирургију, морали бисте да имате 20 до 25 година тешког мукотрпног рада, да објавите ваше резултате које ће да прихвате бољи од вас и који ће прогутају чињеницу да поред њих постоји још неко тамо у некој малој земљи ко има одличне резултате“, истиче овај угледни стручњак.

У Србији плаћају 6.000 евра, у Америци и до 50.000 долара
Истина, цена ових операција значајно је нижа него у рецимо Америци. Српски држављани који одлуче да промене пол платиће је 100.000 динара, а са још 200.000 учествује Републички фонд за здравствено осигурање. Са друге стране, странци плаћају далеко више. Kако наводи наш саговорник, цена за пацијенте из иностранства креће се између 6.000 и 10.000 евра, у зависности од типа операције.

„Цене операције промене пола у другим државама су различите. На пример, операција која овде кошта 6.000 евра (или 8.000 долара) тамо износи од 35.000 до 50.000 долара. Овде су цене здравствених услуга доста ниже, јер је медицина запостављена“, истиче др Ђорђевић.

Држава Србија покрива две трећине трошкова за своје држављане, што у просеку износи око 3.000.000 динара годишње.

„Та цифра је за један фонд као кап у мору, али боде очи. Те особе почињу да пате у дечијем узрасту, већ од пете године живота. Они се буде са осећајем да та кожа и то тело у ком се налазе није у најбољој вези са њиховим поимањем себе и целокупним животом. Трансродне особе имају апсолутно право као и свака друга особа на своје здравствено осигурање, као што то имају и тешко обелела деца, особе са ретким малигним болестима…“ – истиче др Ђорђевић и додаје да ће овај поремећај према новим номенклатурама бити класификован као урођена аномалија.

Највише пацијената из Хрватске, САД, Kанаде…

Он бјашњава да његов тим у Београду изводи између 70 и 100 операција годишње, као и да велики број пацијената долази из држава бивше Југославије, али и са северноамеричког континента. У току једне године на промену пола одлучује се између осам и 10 српских држављана, док су остало странци.

„И то није велики број, то је реални број. Имате центре који се баве само једном врстом операције – на пример прелазак мушкарца у жену, што је случај на Тајланду. Kод њих се дневно ураде чак две до три такве операције, али код њих имате ту потребу због секс туризма и медицинског туризма. Ту мушкарци прелазе у жене како си бавили најстаријим занатом и како би зарађивали за живот“, прича др Ђорђевић.

Из Хрватске се у Београду годишње оперише десетак пацијената, до троје из Македоније, двоје из Федерације БиХ, до пет из Словеније. Двадесетак пацијената долази из САД-а и Kанаде, а Београд због оваквих операција долазе и из Италије, Израела, Ирака, Ирана, Саудијске Арабије…

Најстарији пацијент од 72 године

Др Ђорђевић додаје да су пацијенти које оперише у последњих неколико година све млађи и млађи.

„Пре 15 година просечна старост била је између 37 и 45 година, а сада је негде између 22 и 23 год. Те особе се раније разотривају. Жале се на свој проблем, а и родитељи га препознају. Већ са 18 година могу да дођу да ураде ту завршну фазу транзиције, односно промене гениталија“, каже овај уролог.

Најстарији пацијент којег је оперисао имао је 72 године и у Београд је дошао из САД.

„То је била његова велика жеља целог живота. Засновао је породицу унучиће, оженио се, дошао са супругом и урадио конверзију гениталија“, наводи др Ђорђевић.

За 20 година председник САД биће можда трансродна особа

Наш саговорник каже да је број трансродних особа у Србији у озбиљном порасту, за око 50 одсто, као и да је исто и у свету. Kако истиче, ове године оперисано је 10 пацијената са поремећајем полног идентитета, а већ сада је толико заказано за следећу годину.

„У Европи имате 1,5 милиона регистрованих трансродних особа. У Америци и Kанади 1,4 милиона. Kад се отвори Пандорина кутија, кад се људи више не буду скривали, кад закони и људска права заживе у другим државама, на пример Kини и Индији, знате ли колико ће тада бити трасродних особа. До пре 10-так година имали смо податак да се на 30.000 особа роди једна трансродна, а сада једна на 3.000. Дакле, 10 пута више“, наводи наш саговорник.

Ово су подаци Америчке академије за психијатрију, прикупљени на основу броја људи који се због тог поремећаја јављају за медицинску услугу и подршку.

„За 20 година председник Америке биће можда трансродна особа. Можда и пре. То је неминовно. Трансродна особа је као и све друге. И те особе могу да буду хиперинтелигентне и да буду најбољи истраживачи, добри певачи, уметници…“ – истиче др Ђорђевић.

Kруна каријере – трансплатација пениса

Овај српски стручњак био је и део тима који је у Београду урадио трансплатацију материце, што је било 13. пресађивање материце у Европи, али је ово прво пресађивање које је урађено међу једнојајчним блиазнцима.

Ипак, он сматра да ће круна његове каријере бити трансплатација пениса, за шта се припрема дуже од две године. До сада таква операција није изведена.

„Повезан сам са неколико институција у свету које имају техничке способности да то помогну. У Србији је то немогуће радити, јер немамо дефинисан закон о донаторима органа. Овде не можемо са живог даваоца да узмемо орган који њему треба“, додаје др Ђорђевић.

Зашто је остао у Србији?

Он је и једини Србин коме је америчка држава доделила специјалну О1 визу, која се додељује за изузетан научни допинос, а коју између осталог добијају и добитници Нобелове награде. Захваљујући таквом статусу Ђорђевић би несметано могао да ради у било којој америчкој клиници.

Он сваке године држи предавања на пет – шест универзитета, обучава стране лекаре и обавља операције у иностранству. Било је неколико понуда и за сталан посао, а најконкретнија је била она коју је добио од најбогатије клинике држави Њујорк.

„Понуђен ми је посао руководиоца тима за трансродну медицину њујошрке болнице. Иако ми је додељивањем О1 статуса омогућено да несметано радим, нисам прихватио понуду да у Америци останем за стално. У Србији имам свој факултет, своје пацијенте, породицу, пријатеље… Тамо сам оформио центар, који и дан данас ради, а ја само повремено одлазим тамо“, испричао је Ђорђевић.

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*