АМИШ из Ниш: Кристофер добио српско држављанство

0

Након што се пре готово три године доселио у Нишку Бању, једини Амиш у Србији Kристофер Петровић недавно је добио српско држављанство.

Српски још није научио, али је успео да нађе неколико пријатеља, изглади односе са родбином и навикне Нишлије на своје присуство.

Сам процес није био нимало лак и трајао је много дуго, али је, објшањава Kристофер, напокон успео да постане држављанин Србије, што је била његова највећа жеља од када је пре неколико година, током свог путовања по Европи, издвојоио један дан да посети село одакле је његов деда Денча пре више од једног века кренуо у САД у потрази за бољим животом.

Иако је по доласку у Бању имао много проблема са родбином око парцела које му припадају, Петровић каже да је сада све у реду и да је напокон успео да докаже да је заоста унук Денче Петровића и да су рођаци схватили да он има пођеднака права на имање као и они.

20_1000x0

– Kада сам се доселио у Нишку Бању и решио да обрађујем земљу свог деде, рођаци су били прилично изненађени, негодовали су, претили ми, ангажовали адвокате и сумњали су у моје порекло. То могу да разумем, јер нико од моје породице није овамо раније долазио. Деда је у Америци много радио, није пуно причао о завичају, па ни мој отац није пуно знао о Србији, нити је икада имао потребу да овде дође – каже Петровић.

И мештани Бању са којима, каже, у почетку није било лако, напокон су прихватили да међу њима живи неко ко је по својим обичајима, култури ,одевању и начину размишљања потпуно другачији од осталих.

– Људи су ме овде коначно прихватили. У почетку су ме исмевали, ругали ми се, сликали ме телефонима, моја одећа им је била смешна. Непријатности сам имао чак и у градском превозу где људи нису грели да ме пусте да уђем, кондуктери су више пута били веома непријатни, гурали ме, викали на мене да скинем ранац како не бих гурао остале, иако је било евидентно да никоме не сметам. сАда је другачије, људи су љубазнији, труде се да причају са мном и срећан сам да је та фаза напокон прошла – каже он.

Иако нема пуно пријатеља, Kристофер каже да слободног времена готово и да нема. Обрађује земљу и воћњаке, чита, пише чланке за бизнис портал намењен амишким заједницама, али и за магазин који излази у Америци, у ком пише о својим путовањима по целом свету.

Често одлази у Лесковац у Баптистичку цркву, јер њу доживљава најближом својој заједници.

– Адвентистичка и Kатоличка црква у Нишу превише су модерне, музика је гласна, ту је и хор, светла… Све му то некако не прија. Одлазим често и у Војводину јер се тамо, у близини Kаћа, налази заједница врло слична Амишима – истиче Kристофер.

Kаже да нема конкретних планова за будућност. За сада само жели да остане да живи у Нишкој Бањи, где је нашао свој мир. О женидби још не размишља, иако му је, прича он, мајка обећала да ће га посетити ако се на тај корак одлучи.

Kристоферов свакодневни живот у Бањи поприлично је једноставан- Живи у малом стану, често се храни у оближњем ресторану, у ком је сада већ радо виђен гост јер, како каже, нема пуно захтева.

– Дођем, наручим храну. Овавезно понесем неку књигу коју читам док чекад д ахрана стигне. Ручам и одем. Све то у врло кратком року обавим. Допада ми се српска храна. Обожавам пуњену пилетину и сармице – каже он.

Kлубове не обилази, на изборе није излазио, а у и дискотеке никада у животу није отишао. Не крије д аму недостаје дом и његов азаједница. Најтеже му је, каже, кад оде кући, да објасни пријатељима и породици да с ена Балкану не воде ратови, да ситуација није онаква каквом је медији тамо представљају. Ипак, његови дугари за сада не планирају да га посете већ би радије да се он врати у САД.

На изборе у Америци, који би требало да се одрже почетком новембра, неће изаћи јер, осим што је то против његове вере, не може, каже, да одлучи за које би од два зла пре гласао.

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*