Аналитичари: Победа ХДЗ-а води смиривању тензија

0

Иако постизборна комбинаторика о формирању нове владе у Хрватској тек предстоји, аналитичари у Србији слажу се у оцени да се може очекивати смиривања тензија на линији Загеб – Београд, које су обележиле период предизборне кампање.

Резултати избора у Хрватској у којој је ХДЗ освојио више гласова од Народне коалиције предвођене СДП-ом Зорана Милановића, према мишљењу аналитичара, показују да се на подизању тензија у односима са Србијом више не могу освајати гласови у тој земљи.

Уз претпоставку да ће нову владу формирати ХДЗ на чијем је челу Андреј Пленковић, Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику очекује нормализацију односа између две земље.

„Прве изјаве по окончаним изборима и оствареној победи су биле са поруком да је ХДЗ спреман да се окрене евроспкој и умереној политици. Његова лична кампања је била прилично умерена и у том контексту можемо очекивати потенцијално спуштање тензија односно пре свега спуштање реторике“, оценила је она.

Долазак ХДЗ-а уз најављену дерадикализацију политике на власт у Хрватској и чињеница да је на власти у Србији СНС, за Александра Попова из Центра за регионализам може позитивно утицати на даље односе Београда и Загреба.

„Оне имају тај ‘патриотиски’ капацитет да могу да, без великог зазора, иду у сусрет једна другој, а да нико не приговори да су издајничке итд. Тако да би то могло да буде да оне стварно буду комплементарне и да добро сарађују“, оцењује Попов.

Главна тачка спора Београда и Загреба је универзална јурисдикција српских судова у процесима за ратне злочине. То питање, према речима бившег председника Хрватске Иве Јосиповића може се решити у пар дана колегијалних разговора два премијера.

„Хрватска је тражила са једне стране нешто што је оправдано – да се не злоупотребљава институт унив надлежности, али је тражила и нешто што није могуће – да србија макне закон какав имамо, сличан или готово исти и ми“, каже Јосиповић.

Он оцењује да је ЕУ заузела неутрални став у овом случају, јер је препознала да се међудржавни односи, и у Србији и у Хрватској користе за унуташњополитичке потребе.

Н1

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*