Аналитичари: У пакету са регионом у ЕУ, лоше по Србију

0

Аналитичари, саговорници Танјуга, уверени су да за Србију није најбољи пут да с другим земљама региона „у пакету“ уђе у ЕУ, што је, иначе, једна од идеја која ће се највероватније разматрати, у оквиру сутрашњег Самира лидера ЕУ и Западног Балкана, који се одржава у Трсту.

Циљ скупа који се одрзава у оквиру Берлинске иницијативе је, између осталог, управо да кроз економску и инфраструктурну сарадњу повеже регион како би он заједно једног дана ушао у Унију.

Како је за Танјуг објаснио потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић, Србија и суседне земље су у веома ражлицитим фазама напретка ка чланству у ЕУ.

Према његовим речима Црна Гора је остварила највећи напредак, за њом је Србија, затим Албанија а на самом крају су, каже Ðукановић, Македонија и Босна и Херцеговина.

„Србија и Црна Гора најзначајније напредују, имају највећи број отворених поглавља и најизвеснију европску перспективу“, истиче он.

То мишљење дели и програмска директорка Центра за европске политике Милена Лазаревић која оцењује да би „пакет аранжман“ баш због тога и за Србију и за Црну Гору значио велико успорење.

„За Србију би било боље да се веже за Црну Гору и да ми уђемо у ЕУ у „пакетићу“. Србија би морала да инсистира на томе да се не везује за остатак региона јер није релано да ће неке од држава у региону направити већи напредак ка ЕУ“, оцењује Лазаревић и подсећа да је и Хрватска сама ушла у ЕУ 2013.

Одлука Брисела да прими регион у „пакету“ или да допустити Србији да освоји ту улазницу према својим заслугама, сматра Ђукановић , биће геостратешка и зависиће првенствено од ситуације у региону.

“ Онога тренутка када се у Бриселу процени да је неопходно проширење, тада ће се оно и десити, односно када се оно буде видело као могућност да се спречи јачање утицаја неевропских актера у нашем региону“, каже он.

Истовремено Ђукановић верује да ће се Брисел и даље формално придржавати индивидуалног приступа по коме свака држава мора да yа улазак испуни одређене критеријуме , али с друге стране, каже, гледаће се и да се читав регион интегрише у ЕУ, како се у њему не би стварале „нове црне рупе“.

И Милена Лазаревић оцењује да процес приступања ЕУ пре свега политички процес, па сматра да ће у складу са тим бити донета и одлука о томе како ће Србија приступити ЕУ.

„Да ли ће пустити Србију саму или у пакету, Брисел ће одлучити разматрајући политичке факторе, најпре стабилност у региону, затим ситуације у самој ЕУ“, каже она упућујући да би се, рецимо, проширење ЕУ свакако одложило и да се не би ни причало о њему да су после Брегзита остали страхови од доминуо ефекта.

Каже да политичке околности у региону могу да диктирају темпо и да све зависи од тога како ће оне бити доживљене од стране ЕУ.

Истовремено сматра да би један од главних разлога могао да се Србија „не пусти сама“ у ЕУ могао бити страх да ће Србија условљавати и успоравати европски пут својих суседа, кад постане пуноправна чланица.

„Као сто је и Хрватска блокирала Србију у отварању појединих поглавља“, каже Лазаревић.

Што се очекивања од самита у Трсту тиче, она оцењује да ће се највероватније сусрет протећи на нивоу општих дооговора и планова, јер је, како каже, практично је једина конкретна тема о којој ће се разговарати Берлин плус.

“ Берлин плус, односно фонд који би требало успоставити за инвестиције у области инфраструктуре у нашем региону је заправо једини конкретан догађај који очекујемо сви и где ћемо видети какав ће конкретан резултат дати“, каже Лазаревић.

Ђукановић, међутим сматра да се у Трсту Србија може надати некој врсти додатног ангажмана ЕУ , новог односа према Западном Балкану.

„Очигледно да Еу мора да земљама региона да један значајнији, доприонос како би оне могле да напредују на путу ка цланству, каже он и напомиње да је важно да се осигурају средства за инфраструктруни развој региона у оквиру програма Берлин плус“,

Ðукановиц истиче да је битно и то да се одржи иницијатива председника Вучића везана за потенцијално стварање царинаске уније.

„Мислим да ће се то постићи јачањем аранзмана Цефта 2006 који окупља државе Западног Балкан плус Молдавију“, закључује .

Берлински процес је дипломатска иницијатива немачке канцеларке Ангеле Меркел успостављена првом конференцијом о Западном Балкану у Берлину 2014. са циљем да оснажи везе међу земљама Западног Балкана.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*