Анархија у српском фудбалу преко леђа грађана

0

Људи које воде српске фудбалске клубове на све начине избегавају приватизацију, неозбиљно приступају послу, па су казне УЕФА неминовне. Клубовима је потребан капитал, али нико неће да донесе џакове пара, па да их људи из Србије броје. Озбиљан бизнис тражи систем и строга правила.

„Шта се десило са талентованим младим фудбалерима? Распродати су као Божићна прасад. Питајте данас неког љубитеља фудбала, где су та деца, у којим су клубовима и зашто не играју“, резигнирано за Спутњик констатује спортски коментатор Добривоје Боби Јанковић тренутно стање у српском фудбалу.

Непосредни повод за поновно питање — докле ће у фудбалским клубовима бити само гашени пожари и стихијски решавани тренутни проблеми — јесте одлука УЕФА да из европских такмичења суспендује фудбалски клуб Партизан због пореских дугова према другим клубовима и играчима, односно због непоштовања финансијског фер-плеја.

Немар проглашавају тријумфом

„Продаја, продај и продаја. Они који руководе клубовима су ушли у тај вазални однос. Клубови нам нису професионални, а њима руководе гарнитуре аматера“, категоричан је Јанковић.

Држава се упиње да уђе у ту Европску унију, а српски фудбал је сам изашао из ЕУ, додаје Јанковић и тврди да два најпопуларнија клуба Црвена звезда и Партизан диктирају рђав темпо управљања и рада.

„И шта ће бити? Биће онако како је увек код нас. Кад је пре неколико година Црвена Звезда платила казну на једвите јаде да би могла да се такмичи, проглашен је тријумф. Сад Партизан каже да ово није ништа, у ствари они ће то сутра да плате. А зашто после опомене УЕФА?“, истиче Јанковић.

И спортски уредник Јован Секулић подсећа да такве одлуке ЕУФА нису од јуче.

„УЕФА је кажњавала још десетак клубова, доста њих са Истока, који очигледно не могу да схвате да не могу да се понашају као у својој кући. Ако у Србији може да се ради шта хоће и да се мењају закони у току дана, у току вечери, ујутру, предвече, тамо не може“, истиче Секулић за Спутњик.

Комисија УЕФА је врло флексибилна, додаје он, и неколико пута је одлагала казне, али су неозбиљност српских клубова и начин на који се ради у Србији показатељ овога што се сад десило.

Безидејност од данас до сутра

Нема стратегије у српском фудбалу, констатује Боби Јанковић, и подсећа на речи познатог фудбалског функционера доктора Аце Обрадовића из успешних времена Црвене Звезде који је говорио: „Сада је време комунизма и питају се председник општине и председник комитета, али доћи ће и време капитализма, онда ће се питати онај ко плаћа“.

„Ми се у капитализам и даље не разумемо. Можда се и разумемо, али се правимо тоше. У Србији има око 180.000 фудбалера у такмичењу. То је замашна цифра, али о томе нико не води рачуна“, јасан је Јанковић.

Решење је, додаје он, да првенствено мора бити заборављено време самоуправљања и време односа који су Србију почели да гурају уназад.

„У фудбалским клубовима Звезди и Партизану имате класичан пример самоуправних односа. Седну људи аматери који воде професионални фудбал. Па то је такав апсурд, да се иоле озбиљан човек томе мора насмејати“, сматра Јанковић.

За данашњи фудбал, тврди он, потребан је капитал, али људи које воде клубове се плаше приватизације.

„А зашто то неће? Кад би у та два клуба ушао приватни капитал онда би тај уносник капитала тежио да направи озбиљан клуб, да направи инфраструктуру која одговара, јер је садашња на трагикомичном нивоу. Желео би да ангажује и што боље стручњаке и на терену и у стручном раду и да крене путем уласка у Европу, јер тај капитал је тамо“, констатује Јанковић.

На опаске дела јавности која каже да нема заинтересованих купаца српских фудбалских клубова Јанковић истиче да нико неће да донесе џак пара, па да људи из Србије то пребројавају. Постоје оштра правила, констатује он, и наводи примере клубова из Русије који су се професионализовали, затим клубова из Бугарске, Чешке…

Ненад ЗОРИЋ, СПУТНИК

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*