Анђелковић: Победа Трампа и национални интереси Србије

0

Свет је ушао у раздобље већих геополитичких и идеолошких промена него што се то десило у вези с падом Берлинског зида. То тврдим с пуном одговорношћу, подсећајући све оне који су се цинично подсмевали – готово помињући лудачке кошуље за нас који смо предвиђали да ће доћи до „брегзита” или победе Трампа – шта смо ми и они говорили буквално јуче. Оптуживали су нас да допуштамо емоцијама да засене рацио, односно да оно што мислимо да је добро за Србе неосновано представљамо као процене развоја (гео)политичких догађаја. Па, да ли се радило о (не)аргументованим тврдњама? Kога демантује стварност – чији је само сегмент исход америчких председничких избора – нас који смо заговорници национално-суверенистичког концепта или заточенике анационалне идеје?

Не кажем то с тријумфалистичком намером, већ у нади да ће српско друштво – пре свега они који мисле да представљају део његове елите – коначно бар покушати да превазиђу своје предрасуде и интересне блокаде, те да размисле какви ветрови дувају светским океанима и шта би у таквим условима требало радити са српским бродом? Треба га боље средити, јер национална држава и националне идеје поново добијају истински легитимитет. На Западу је у јеку мека револуција против отуђене, мондијалистичке елите, која већ деценијама гази наслеђе Европе и њених прекоморских изданака; која и своје земље доживљава тек као ударне песнице интереса наднационално усмереног капитала, као и накарадне идеологије разних слојева, од разарања хришћанске традиције преко наметања демографских трансформација које затиру европске народе до готово легализације педофилије.

Жртве такве политике су, само на други начин него што је то случај са Србијом, САД, Француска, Немачка. Kада се на њих љутимо због онога што су нам учиниле, потрудимо се стога да раздвојимо анационалне елите и народе. Да поновим: тамошњи народи суочени су с економском, политичком, духовном голготом као и ми Срби. То грађани тих земаља у све већој мери схватају и против тога устају. Тај процес ће се наставити у наредним годинама широм Европе. Уосталом, имамо ускоро изборе у Аустрији, па ево згодне прилике да тестирамо речено. Нису далеко ни председнички избори у Француској. Време је да се у светлу тога вратимо нашем случају. Сличан став као и већина Американаца у односу на антивредносни концепт и контекст који се намеће свету има и већина Срба. Али све то и код нас мора да добије системску пројекцију; да коначно, у складу с тим, озбиљне промене доживи наша државна политика.

Она је умногоме резултат изнуђеног прилагођавања вољи оних који су на нас извршили агресију и на разне начине нас уцењивали. Њихова моћ драстично слаби. Прошло је отуда време када смо имали разлоге да се плашимо одмазде, а дошло је доба да поново енергично почнемо да се боримо за своје интересе. И то од преиспитивања тзв. бриселског дијалога и односа с Приштином, прихватања силом наметнутих решења којима је модификован Дејтон (нелегална отмица низа овлашћења РС), па до односа према српском питању у региону и унутрашњим механизмима клинтонистичко-сорошевске окупације Србије. Државна политика Србије мора бити усмерена пре свега ка нашем унутрашњем ослобођењу. Да престанемо да робујемо свему ономе што нас изнутра спутава да учинимо нешто за своју државу и српски народ у целини. Ако то радимо на рационалан и демократски начин, нема спољних препрека за нови приступ, постоје само унутрашње идеолошке и психолошке баријере. А баш оне коче Београд у томе да се адекватно постави према режиму у Подгорици који врши идентитетски геноцид над Србима, да превазиђе мазохистичку попустљивост према хегемонистичким круговима у Сарајеву, да одбаци да културно-идентитетску политику Србије креирају и они који мрзе све српско.

Трампова победа је много више од обичног исхода трке за Белу кућу. Уверен сам да то официјелна Србија већ схвата и да ће брзо почети да мења наш национални курс у складу с реалношћу, али и оним што и људи који чине државни врх, у обландама сада већ неоснованих страхова, и сами углавном мисле. Потребно је редефинисати нашу политику од некритичног односа према Берлину, преко подилажења антисрпским круговима у Србији и њеном окружењу, до устезања да се реализују војно-политички аранжмани који би брзо повећали наше државне капацитете заштите националних интереса. Брачни пар Kлинтон је отишао у мрачне дубине историје, време је да се то деси и са остацима политике коју су они са својим сатрапима наметнули Србији!

 

 

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*