Andrea Lorenco Kapusela: Zapad ulaže u kriminalne predatore na Kosovu

0

Zapadne sile investirale su u Kosovo ogroman kapital, i finansijski i politički. Međutim, projekat kosovske državnosti, u koji su toliko mnogo uložili, propao je. Zašto, pokušava da objasni Andrea Lorenco Kapusela u knjizi „Izgradnja države na Kosovu“ u izdanju „Službenog glasnika“.

Osnovni razlog zbog koga je Andrea Lorenco Kapusela napisao knjigu „Izgradnja države na Kosovu — demokratija, korupcija i EU na Balkanu“ jeste to što, kako kaže, nigde na svetu nije postojao tako ambiciozan projekat izgradnje države kao na Kosovu. Kosovo, kako Kapusela kaže, dobija dvadeset puta više novca od prosečne zemlje u razvoju.

Političke investicije Zapada podjednako su velike, ako ne i veće — rezultat je nikakav. Svojom knjigom pokušava da pokaže zašto je to tako.

Kapusela je od 2008. do 2011. radio na Kosovu, tako da je knjiga koju je napisao svojevrsno svedočanstvo iz ugla insajdera, ali takođe daje i stručnu, argumentovanu i studioznu analizu o tome kako je Kosovo postalo deo mračne strane balkanske istorije.

Snažna vojna, finansijska, politička i lobistička intervencija Zapada nije uspostavila demokratiju i poštovanje ljudskih prava, već krhke institucije koje građanima ne mogu da pruže sigurnost i bezbednost.

Kapusela ogoljava procese u kojima predatorska elita na Kosovu švercom, korupcijom i organizovanim kriminalom drži u rukama građane kao taoce pred očima EU i UN.

Kažete da je vaša knjiga neutralna u odnosu na političke događaje. Nisu li upravo politički događaji uzrokovali stanje na Kosovu koje opisujete?

— Jeste, apsolutno. Knjiga jeste neutralna kada je u pitanju ko je u pravu a ko ne, ali, kako ste rekli, politička pozadina i kontroverze oko „kosovskog slučaja“ osnovni su aspekt i osnovni deo objašnjenja uzroka neuspeha međunarodne intervencije na Kosovu. Kontroverzna priroda obe velike odluke, one iz 1999. i one iz 2008, kreirale su podsticaj kod zapadnih sila da pokažu da su te odluke bile dobre i da su imale pozitivne efekte. Ti argumenti bili su im potrebni da pokažu da Kosovu ide dobro. U trenutku kada su shvatili da Kosovu ne ide dobro, pretvarali su se da to ne vide. To je bilo opasno za njihove političke interese. Zato nisu intervenisali kako bi promenili stvari. Kao što ste rekli, politička pozadina čini veliki deo objašnjenja.

Zbog čega Amerika i Zapad toliko snažno podržavaju projekat kosovske državnosti?

— Mislim da jedno od objašnjenja, i mislim da je ono prilično ubedljivo, a pojavljuje se u velikom broju knjiga, uključujući i zapadne institucije, jeste da je 1998/99. Amerika dostigla vrhunac moći kao unipolarna sila. Tada su odlučili da je kosovska kriza dobar povod za uspostavljanje principa da dominantna sila može da pređe preko ustaljenih normi međunarodnih odnosa ako može da nađe verodostojno opravdanje zasnovano na pravdi, ljudskim pravima itd. NATO intervencija iz 1999, bez sumnje, a to govore i oni koji je podržavaju, bila je izvan legalnih okvira UN. Zapadne države pokušale su da ustanove presedan po kome bi mogle da intervenišu izvan sistema UN. Ne mislim da ih je Kosovo kao takvo previše interesovalo, ali iskoristili su ga kao povod za ustanovljavanje tog presedana. Posleratna intervencija bila je put za pojačavanje tog presedana.

Zbog čega nisu uspeli?

— Pa, imali su pred sobom veoma težak posao. Zbog političkog cilja koji su postavili intervencijom. Ne možete reći da su građani Kosova nevine žrtve, a posle da ih šaljete na suđenja za ratne zločine. To je kontradikcija; ne možete reći da je sve u redu, a da zatim optužite dva ministra zbog korupcije. Tu leži napetost, i to čini veliki deo objašnjenja. Kada kažete da je nezavisnost Kosova jedino rešenje za uspostavljanje dobre vlade, a iduće godine uhapsite ministra finansija, gde je dobra vlada, to je problem.

Vidite li bilo kakav napredak na Kosovu? 

— Bilo je napretka, ali ni približno koliko biste mogli da očekujete s obzirom na ono što je investirano, ako uporedite Kosovo i druge zemlje koje ne primaju toliko novca. U knjizi imam grafikon — Kosovo je ravno, dok druge zemlje pokazuju znake rasta. Ne mnogo, ali pokazuju. Kako je moguće da Crnoj Gori ide bolje bez Euleksa, a Kosovo stagnira sa Euleksom? To je veliko pitanje.

Mislite li da će Zajednica srpskih opština biti formirana i pod kojim uslovima?

— Ne znam, teško je reći. Moj osnovni komentar na Briselski sporazum je da nezavisnost nije rešenje za Kosovo. Ima još otvorenih pitanja koje bi trebalo rešiti. Briselski sporazum pokušava da ih reši, videćemo hoće li u tome uspeti. To je pod velikim znakom pitanja.

Šta mislite o slučaju Ramuša Haradinaja? Kakva će, prema Vašem mišljenju, biti odluka francuskog suda?

— Ono što sam zapazio, čitajući izveštaje UN, jeste da se krugovi bliski Haradinaju i njegovom bratu služe ucenama. Kažu — ukoliko Haradinaj ne bude oslobođen, biće nevolja. Haradinajev brat čak preti etničkim čišćenjem. To je ucena. I plašim se da neki delovi kosovske elite sada koriste ucenu zato što su je koristili u prošlosti i za to bili nagrađeni.

Mislim da je napredovanje ka kosovskoj nezavisnosti ubrzano nakon marta 2004, posle nasilja protiv Srba i UN. Tada je međunarodna zajednica odlučila da se ubrza proces rešenja kosovskog statusa jer Kosovo gubi strpljenje. Ali, to je bilo prihvatanje ucene. To otvoreno kažem u knjizi. Oni nastavljaju da koriste tu vrstu taktike jer im je tako nešto uspelo u prošlosti.

 

 

Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

*