Анкете: Вук три пута јачи од Јанковића

Омбудсман и председник ЦИРСД-а могу да рачунају на присталице ДС-а, СДС-а, ДЈБ-а, ЛДП-а, а збир рејтинга тих партија није толики да им обећа богзна какав успех, зато ће обојица морати да придобију неопредељене, каже Срђан Богосављевић

0

Проевропска опозиција за сада има два кандидата, али ако је веровати истраживању Нове српске политичке мисли, испитаници три пута већу предност дају Вуку Јеремићу него Саши Јанковићу. Анкета НСПМ-а показује да 35,3 одсто грађана сматра да бивши Тадићев шеф дипломатије треба да буде кандидат опозиције, а 10,4 одсто је за заштитника грађана.

А на чије све гласове могу да рачунају Јеремић и Јанковић? Аналитичари су, пак, сагласни да ће и бивши председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) и актуелни омбудсман гласаче тражити превасходно унутар странака проевропске опозиције. Али, док Срђан Богосављевић, члан Управног одбора „Ипсоса”, сматра да ће то и остати гласачко тело око којег ће се отимати двојица кандидата, Бојан Клачар из Цесида и Владимир Пејић, директор Агенције „Фактор плус”, мисле да би Вук Јеремић могао да „штрпне” и гласове неких других, па и владајућих политичких опција.

На питање где су резервоари гласова за двојицу кандидата грађанске опозиције, Клачар истиче да су примарне циљне групе за обојицу гласачи странака као што су Демократска странка, Нова странка, Социјалдемократска странка, Либерално-демократска партија, Покрет „Доста је било” и Лига социјалдемократа Војводине. Али…

„Томе треба додати можда и неке мање мањинске странке и део неопредељених бирача. Ипак, Јеремић има предност да може да рачуна на још неке циљне групе, пре свега на национално оријентисане бираче Социјалистичке партије Србије и Демократске странке Србије. Скептичан сам, пак, да може ићи на прелазак у радикалну десницу као што је Српска радикална странка, посебно у случају кандидатуре Војислава Шешеља. Верујем стога да су десни центар и блага десница опсег гласова на које Јеремић може да рачуна”, тврди Клачар.

Насупрот томе, Јанковићев примарни резервоар су гласови некадашњих бирача ДС-а или коалиције „Заједно за европску Србију” из 2008. године, уз које би у кампањи могао да придобије и нешто неопредељених бирача.

Да омбудсман рачуна првенствено на грађанску Србију сматра и Пејић, прецизирајући да под тим пре свега мисли на присталице изворног ДС-а и сличних странка, попут ЛДП-а у изворном облику и евентуално појединих војвођанских партија.

„Али, то није критична маса којом могу да се добију избори. Јеремић, пак, има угоднију позицију, јер покрива распон од десних бирача који су били за ДСС, Двери, па чак и СРС, до грађанске опције на коју рачуна и Јанковић, јер је Јеремић, не заборавимо, био функционер ДС-а. Али, управо тај распон за њега може бити мач са две оштрице, јер се може десити и да га ниједна од тих страна не препозна као свог кандидата. Због тога, он ће бити или пријатно или непријатно изненађење избора и у његовом случају кампања ће, за разлику од неких других кандидата, много значити”, наводи Пејић.

Богосављевић сматра да је једино профитабилно решење за опозицију могао да буде јединствени кандидат. Јер, како каже, три петине гласова налазе се у владајућој коалицији, а с преостале две петине такав заједнички кандидат могао би да рачуна на релевантност. Будући да до тога није дошло, према његовим речима, изгледа да ћемо упоредо с председничким изборима имати и изборе за лидера опозиције.

„Оба опозициона блока већ су дала по неколико кандидата и сагласност је пала у воду. Сад је питање да ли ће се на томе стати, јер председнички избори нису само гласање за председника, већ и прилика да се поједине странке учврсте. Не бих стога искључио могућност да из редова опозиције буде истакнуто још кандидатура, посебно ако се распишу и парламентарни избори. Из тог разлога, и Јанковић и Јеремић имају само неколико странака на чије гласаче могу да рачунају, а то су ДС, СДС, ДЈБ, ЛДП. Збир рејтинга тих партија није толики да им обећа богзна какав успех, посебно ако из тог дела опозиције дође још неки кандидат. Зато ће обојица морати да придобију неопредељене гласаче”, наводи он.

Једино владајућа коалиција, према његовом мишљењу, могла би да, чак и с два кандидата, буде у предности.

Другачије размишља Клачар, који не би искључио као „последњу опцију” да се Јеремићу, у случају да Српска напредна странка подржи кандидатуру Томислава Николића, приклони и део бирача који су блиски СНС-у, али не симпатишу Николића.

„Пре свега мислим на бираче који су национално оријентисани, а гласали су за СНС. Ако се кандидује Александар Вучић, мислим да нико не може да рачуна на део гласачког тела СНС-а, посебно зато што је реч о дисциплинованом бирачком телу, али и о партији која по истраживањима није много изгубила на политичком капиталу од априла прошле године”, оцењује Клачар.

Штавише, Пејић сматра да би у случају Вучићеве кандидатуре, на Јеремића могао да се прелије и део гласова симпатизера актуелног премијера, јер се њих двојица „негде преклапају”.

„Ипак, иако би Јеремић пре него било који други кандидат могао да Вучићу одвуче део гласача, то није нека маса гласова. Јер, Вучић има много више потенцијалних гласача и много су лојалнији него Николићеви бирачи, па би Јеремић у апсолутном смислу више откинуо од Вучића, а у пропорционалном Николићу”, закључује Пејић.

Димитрије БУКВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*