Анте Томић о томе зашто само десничари не одлазе из Хрватске

0

Западу је, чини се, мучно од њихове кукњаве за усташама, и од њихове мржње за Србе, и од њихове љубави за сопствене убице, и од њихових упозорења на исламску опасност, и од верске затуцаности, и од мизогиније, и од хомофобије, и од тврдњи да се с такозваним логорима смрти неумесно претерује, а да Јевреји, уосталом, боље нису ни заслужили…, пише Анте Томић у колумни

Хрватски писац и новинар Анте Томић каже да би волео да сви десничари напусте ту земљу, а да се врате они који су отишли у потрази за послом, јер не жели да остане закључан са „лудацима у једној земљи коју су сви паметни напустили“.

У редовној колумни за Јутарњи лист, Анте Томић каже да њихове – и не само њихове – десничаре не жели нико и да они зато остају у Хрватској, и да у томе треба тражити одговор на питање „зашто хрватски десничари воле своју домовину“.

Томић почиње колумну тако што каже да њихови ветеринари, медицинско особље и лекари одлазе и да их у тамо неким земљама једва чекају… „да им отеле краве, да гледају рендгенске сниме канадских пензионера“ или „мере температуру шкотским малишанима“. Он каже да слично пролазе и инжењери, агрономи, конобари и кувари, грађевинци.

„Да не дужим, по целој Западној Европи и Северној Америци и свету срдачно и насмејано дочекују хрватске људе. Само наше десничаре, јадне, не воле.“

„Ево, у уторак су се јавиле немачке црквене власти да им није драго када се Велимир Бујанец мота око хрватских католичких мисија и проповеда своју политичку истину. Ако може, они би да Бујанец остане код куће, а пре неколико месеци јасно су рекли д не желе ни да се у њиховој земљи држе комеморације за Слободана Праљка. Имају они таквих и у Немачкој, њима по гробљима свакако не мањка ратних злочинаца, па се народ опет окупља на масовним молитвама за њихове бесмртне душе. Свака част, момци, али нама то не треба, рекли су из Бискупије у Маинзу.“

Томић подсећа и да су Швајцарци пре две године забранили концерт Марка Перковића Томпсона и да то није први пут, јер је био непожељан и у Холандији. „Љуби Ћесићу не дају у Сједињене Државе, управо као и Станку Сопти, Дарију Kордићу, Винку Мартиновићу Штели и Младену Налетилићу Тути. Јое Шимунић због узвикивања усташког поздрава није ишао на Светско фудбалско првенство у Бразил.“ Слично је, подсећа, прошао и Јаков Седлар. Он каже да Западу не треба „ни нови пољски поглед на холокауст или Орбанова одбрана хришћанског света“, а још мање хрватски десничари.

„Задржите то за себе, у своја четири зида, у својој малој, загушљивој фашистичкој вукојебини, поручује нам Европа све отвореније, одбацујући једног по једног нашег угледног десничарског интелектуалца. Западу је, чини се, мучно од њихове кукњаве за усташама, и од њихове мржње за Србе, и од њихове љубави за сопствене убице, и од њихових упозорења на исламску опасност, и од верске затуцаности, и од мизогиније, и од хомофобије, и од тврдњи да се с такозваним логорима смрти неумесно претерује, а да Јевреји, уосталом, боље нису ни заслужили… “

„Kад све овакве случајеве, Бујанца, Шимунића, Седлара и друштво ставите на хрпу, дође вам бистрије зашто хрватски десничари воле своју отаџбину. Мислим, није да људи баш имају неког великог избора. Нигде их другде не чекају. Kако је почело, хрватски десничари ускоро неће требати да се фотографишу и да плаћају скупе таксе за пасоше. Шта ће им пасоши, кад у Херцеговину може да се оде само с личном? Ако их је страх од авиона, нема везе, неће ни да лете. Скоро све што им треба моћи ће да обаве пешке.“

Звучим злурадо, али све ме ово пре свега онеспокојава и ражалошћује, пише Томић.

„Заправо не желим да останем закључан с лудацима у једној земљи коју су сви паметни напустили. Желео бих да Велимир Бујанец и Јаков Седлар оду у Немачку можда чак и више од Бујанца и Седлара, и да се Марко Перковић Томпсон и Младен Налетилић Тута срећно скрасе у Kанади, и да Љубо Ћесић и Јое Шимунић пођу у Финску и не заустављају се пре арктичког круга, да сви до једног угледних десничара напусте ‘Лијепу нашу’ и тренутно је забораве, а у другом смеру, ако може, да нам се врате сви они ветеринари, лекари, инжењери и кувари који су нам последњих неколико година отишли.“

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*