Антивакцинери нису од јуче-већ стотинама година шире панику

Био је 15. април 1721. године. У Бостону се управо појавила епидемија великих богиња које су на амерички континент пренели европски досељеници. Заразило се око 60 одсто становништва, од којих је 25 одсто умрло. Роб Онесимус споменуо је како у Африци постоји метода којом се предупређују заразне болести. Убрзо су се појавиле две групације које су преко бостонских новина водиле јавне дебате

0

У последње време своје упитним и научно неутемељеним ставовима шире страх од нуспојава вакцинисања. Због тога све више родитеља игнорише апеле стручњака, инфектолога и епидемиолога, и упорно одбија да вакцинише своју децу. На тај их начин излажу болестима које су захваљујући вакцинама искорењене још пре неколико десеценија, пише Телеграм.хр.

Био је 15. април 1721. године. У Бостону се управо појавила епидемија великих богиња које су на амерички континент пренели европски досељеници. Заразило се око 60 одсто становништва, од којих је 25 одсто умрло. Доктор Забдиел Бојстон тада је имао 42 године, био је ожењен и био је отац осморо деце. Његовом познанику Котону Матеру, иначе пастору, роб Онесимус споменуо је како у Африци постоји метода којом се предупређују заразне болести, тзв. онкулација. Пастор Матер своје сазнање је пренео доктору Бојстону који је започео инокулацију или вариолацију, како се назива поступак апликације вируса великих богиња, најчешће кроз мале ране.

Бојстон је најпре „инокулирао“ свог сина Томаса и двојицу слуга. Његов начин рада јако је узрујао локално становништо. Демолирали су му кућу и покушали су да га оптуже за убиство, односно тровање људи. Убрзо су се појавиле две групације, такозвани проинокулатори и антиинокулатори. Противнике су предводили доктор Вилијем Даглас и Џејмс Френклин, старији брат Беџамина Френклина, док су поборници били Котон Матер и Бенџамин Колмон. Две групе су преко бостонских новина водиле јавне дебате. Три године касније, Бојстон је у Лондону објавио рад о својим достигнућима. У њему је доказао како су особе које нису биле „инокулиране“ имале седам пута већу шансу да оболе од великих богиња.

Британска влада је 1853. године наредила да сва деца до шест месеци старости морају бити вакцинисана против великих богиња. Родитељи који су одбили вакцинацију, морали су да плате високе новчане казне. Ови догађаји су подстакли оснивање прве моћне антиваксерске организације, Лиге против обавезног вакцинисања, коју су 1866. године основали Ричард, Џорџ и Џон Гибс. У следећих 30 година широм земље формирано је још 200 сличних организација, што је британску владу присилило да донесе закон који свим противницима допушта одбијање имунизације због приговора савести.

Крајем 19. века 200 хиљада људи је одбило вакцинацију, па је број вакцинисаних људи смањен. Док је у Шкотској и Ирској, земљама које се нису противиле вакцинацији, број оболелих од мали богиња драстично пао, у Енглеској је забележен висок морталитет. Бојстон је спасио велик број живота, али је истовремено био и први доктор ког су исмејали јер у здраве људе уноси узрочнике заразних болести. Утицај антиваксерског покрета током последњих 250 година прилично је варирао. Противници вакцина најчешће су били најгласнији након неколико догађаја који су уздрмали поверење у безбедност вакцина. Последњи такав инцидент догодио се 1998. године када је британски доктор Ендру Вејкфилд објавио истраживање којим је покушао докаже да вакцина ММР узрокује аутизам.

Његову студију касније су демантовала бројна медицинска истраживања, а Вејкфилд је због фабриковања података изгубио лекарску лиценцу. У последњих десетак година антиваксерски покрет постао је снажнији због бројних, најчешће упитних и научно неутемељених, објава на Фејсбуку, Твитеру и осталим друштвеним мрежама, које су допринеле масовном ширењу страха од нуспојава вакцина. Бројни родитељи игноришу апеле стручњака, инфектолога и епидемиолога, и упорно одбијају да вакцинишу децу. На тај их начин излажу болестима које су захваљујући вакцинама искорењене још пре неколико деценија.

У Вашингтону би 31. марта требало да се одржи велики протест на којем ће активисти бранити законско право на слободно одлучивање о вакцинисању деце. Овај скуп догодиће се неколико месеци након што су двојица угледних америчких научника објавила студију којом су упозорили на пораст броја оболелих од болести за које је превенција вакцина као што су богиње и заушци.

„То је опасан знак. Мали пад броја вакцинисаних у будућности би могао узроковати епидемију“, написао један од аутора студије Сад Омер. Већина америчких савезних држава допушта одбијање имунизације због верских уверења. Осим тога, у 18 савезних држава грађани не морају да се вакцинишу ни због моралних или личних разлога. У последњих десетак година родитељи се на ова права позивају више него икада пре. Америчко педијатријско друштво објавило је да се број особа који је одбио вакцинисање у последњих седам година попео за 12 одсто. Прошле године у Тексасу се није вакцинисало 45 хиљада деце, што је двоструко више него 2010. године, док је 2003. године број невакцинисане деце био девет пута мањи. У САД се појавио нови тренд, односно нова генерација родитеља који свесно касне с вакцинисањем. Они се генерално не декларишу као противници имунизације, али су због агресивног антиваксерског покрета постали неповерљиви па због тога педијатрима предлажу модификовани план вакцинисања и прескачу поједине вакцине.

Американци који одбијају да вакцинишу децу у просеку су високо образовани белци, живе у браку и имају надпросечна примања. Ипак, највећи број скептика живи на европском континенту. Прошле године спроведено је највеће истраживање у ком је учествовало око 66 хиљада људи из 67 земаља. Анкетиране особе су износиле своје мишљење о безбедности и ефикасности вакцина, али и о компатибилности имунизације с њиховим верским уверењима. Истраживање је показало да 12 одсто људи на свету страхује од вакцина. Међу десет земаља, које имају најмање поверење у вакцине, налази се седам европских држава. На првом месту је Француска, у којој 41 одсто људи страхује од нуспојава вакцина, а на другом месту је Босна и Херцеговина, с 36 одсто оних који се противе имунизацији.

Пре две године БиХ је била велико жариште епидемије богиња, када је забележено 5.340 случајева оболелих. Епидемију је узроковао нижи број вакцинисаних, али и недостатак вакцина током ратних година, због чега су највише оболевали двадесетгодишњаци који током деведесетих нису били вакцинисани. Велики број противника вакцинацији живи у Русији, Монголији, Грчкој, Јапану и Украјини, док их је најмање у југоисточној Азији. У Бангладешу се противи један одсто људи, у Индонезији три одсто, а на Тајланду шест одсто.

„Уверена сам да је на европски скептицизам највећи утицај имао интернет на ком се константно објављују неутемељене информације о опасним нуспојавама вакцинације“, објашњава ауторка ове студије Хајди Ларсон.

Почетком прошле године аустралијска Влада одлучила је да укине дечји додатак, али и пореске олакшице свим родитељима који нису вакцинисали своју децу. Ова одлука донесена је након што су се на континенту заређале епдемије богиња, великог кашља и других болести. Нови закон је укинуо изузеће по приговору савести, на које се 2015. године у Аустралији позвало 39 хиљада деце. У аустралиској држави Викторији невакцинисана деца не могу да похађају вртиће и школе. Овим мерама претходила је јавна расправа, током које су противници вакцинације понекад на прилично неукусан начин покушали да укажу на опасне нуспојаве имунизације.

Једна контроверзна група на Фејсбуку објавила је фотографију мушкарца који силује жену, а у потпису фотографије вакцинисање је упоређено са силовањем, док су лекари прозвани силоватељима. На другој фотографији приказана је зависница од хероина с инјекцијом у вени. Наслов фотографије је гласио: „Њена прва ињекција била је вакцина“.

Догађај, који је имао значајан утицај на антиваксерски покрет, је тзв. инцидент Катер. Он се догодио 1955. године и означавао је најгору фармацеутску трагедију у америчкој историји. „Катер“ је била мала приватна фармацеутска фирма у калифорнијском Берклију, која је имала лиценцу за производњу вакцина против дечје парализе.

У лабораторији је током масовне производње направљена грешка. На тржиште је избачена вакцина у којој вирус није био до краја инактивиран, па је 120 хиљада деце вакцинисано активним, односно вирусом дечје парализе. Њих 120 хиљада задобило је лакшу верзију болести, 200 деце је остало трајно парализовано, а њих 10 је преминуло. Против лабораторије су покренуте бројне тужбе, па је фирма своје пословање пребацила у Јапан, а након 1978. године Катер је купио немачки фармацеутски див Бајер.

У априлу 1982. године на америчкој телевизији НБЦ приказан је једносатни документарац „ДПТ: Ваццине Роулетте“.

У њему су објављена сведочанства родитеља који су сматрали да је вакцина ДПТ, које иначе штити од дифтерије, тетануса и великог кашља, код њихове деце узроковало тешка оштећења. Редитељка Леа Томспон приказала је снимке деце с металном ретардацијом, епилептичним нападима, али другим физичким и интелектуалним потешкоћама. У филм су укључене изјаве лекара који су тврдили да је вакцина ДРП несигурна и штетна. Један од њих, Роберт Манделсон, рекао је: „Ово је вероватно најопаснија вакцина у историји вакцинације. Њена опасност већа је него што то доктори желе да признају“.

Реакција америчке јавности на документарац била је прилично бурна. Бројне новине пренеле су приче о болесној деци из филма. Једна гледатељка филма, Барбара Лое Фишер, у јавност је изашла са сумњом како је њен син оболео након што је примио четврту дозу вакцине. Ускоро је оформила групу „Диссатисфиед Парентс Тогетхер“ (ДПТ), која се касније преименовала у познату антиваксерску групу „Натионал Ваццине Информатион Центер“ (НВИЦ). Фишер је током осамдесетих постала портпаролка антиваксерског покрета и објавила је бестселер „Убод у црно“. Често се појављивала у јавности, па је утицала на ставове родитеља о сигурности вакцинисања.

У следећих неколико година бројни Американци одбијали су да вакцинишу своју децу, а фармацеутске компаније примале су тужбе. Године 1998. доктор Ендру Вејкфилд објавио је у стручном гласилу британске медицинске струке „Тхе Ланцет“ научни рад у ком је утврдио да је вакцинисање 12 деце вакцином ММР узроковало цревну реакцију која је напослетку довела до аутизма. Британска штампа некритички је пренела његове тврдње, што је узроковало масовну хистерију у земљи, а убрзо и у свету. Родитељи су одбијали да вакцинишу децу, па су се у Великој Британији појавиле готово заборављене заразне болести.

Ниједан научник није успео да репродукује његове резултате, а новинар Брајан Дир 2011. године указао је на бројне недостатке у Вејкфилдовој студији. Између осталог, учеснике у истраживању регрутовала је једна антиваксерска група, а студију су финансирали адвокати који су покренули тужбе против произвођача вакцина. „Тхе Ланцет“ је 2010. године повукао 12 година стар чланак и прозвао га погрешним и лажним, а Вејкфилд је изгубио лекарску лиценцу. Након што су Вејфилдове тврдње о ММР вакцини проглашене лажнима, противници вакцинацији преусмерили су се на одређене састојке вакцина, првенствено на тимеросал, односно органску материју која садржи живу и тиосалицилат.

Научници су доказали да она није штетна, али америчко Друштво за педијатрију је због великог притиска јавности одлучило да је избаци из свих вакцина, осим из вакцина против грипа. Оно што је током осамдесетих година била Барбара Лое Фишер, 2007. године постала је глумица и телевизијска водитељка Џени Мекарти, мама аутистичног дечака. Током гостовања код Опре Мекарти је његов аутизам повезала с ММР вакцином. „Пре него што је примио вакцину, доктору сам рекла како имам неки лош предосећај. Питала сам доктора каква је то вакцина. То је ињекција аутизма, зар не?“. Доктору је њен страх, како је објаснила, био јако смешан. Недуго након вакцинације, тврди Мекарти, њен син је почео да показује промене у понашању.

У емисији је емитован и коментар запосленог у Центра за контролу и превенцију заразе. Они су изјавили да не постоји ниједно научно покриће за њену тврдњу. „Моја наука је Еван. А он је код куће“, одговорила је глумица. Касније је Мекарти гостовала у свим важнијим америчким телевизијским емисијама, као што су Лери Кинг уживо и Добро јутро Америко, у којима је упорно понављала своју тезу, критиковала јавно здравство и медицинску заједницу и лобирала против имунизације. У почетку се противила само ММР вакцинама, а касније и свим осталим, тврдећи како оне садрже опасне токсине. Мекарти је 2008. године са својим партнером, глумцем Џмом Керијем, организовала протес у Вашингтону.

Њен ангажман утицао је на бројне родитеље у Америци, али и остатку света, што је резултовало опасним јачањем утицаја антиваксерског покрета. У исто време амерички педијатар Боб Сирс објавио је књигу у којој је забринутим родитељима понудио алтернативни приступ вакцинацији. Доктор Боб, како инсистира да га јавности зове, покушао је да пронађе средину између уплашених родитеља и медицинске заједнице. У својој књизи, која се зове „Књига о вакцинацији: Како донети исправну одлуку за ваше дете“, Сирс је умањи значај вакцина и предложио свој алтернативни распоред вакцинисања.

Његов колега педијатар Пол Офит изјавио је: „Невероватно је како се нови распоред вакцинисања усуђује да предложи човек који никада није учествовао у настанку и тестирању вакцина, објавио научни рад о вакцинама или учествовао у експертизи на подручју имунологије, епидемиологије и микробиологије“.

НЕДЕЉНИК/Телеграм.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*