Antivakcineri nisu od juče-već stotinama godina šire paniku

Bio je 15. april 1721. godine. U Bostonu se upravo pojavila epidemija velikih boginja koje su na američki kontinent preneli evropski doseljenici. Zarazilo se oko 60 odsto stanovništva, od kojih je 25 odsto umrlo. Rob Onesimus spomenuo je kako u Africi postoji metoda kojom se predupređuju zarazne bolesti. Ubrzo su se pojavile dve grupacije koje su preko bostonskih novina vodile javne debate

0

U poslednje vreme svoje upitnim i naučno neutemeljenim stavovima šire strah od nuspojava vakcinisanja. Zbog toga sve više roditelja ignoriše apele stručnjaka, infektologa i epidemiologa, i uporno odbija da vakciniše svoju decu. Na taj ih način izlažu bolestima koje su zahvaljujući vakcinama iskorenjene još pre nekoliko desecenija, piše Telegram.hr.

Bio je 15. april 1721. godine. U Bostonu se upravo pojavila epidemija velikih boginja koje su na američki kontinent preneli evropski doseljenici. Zarazilo se oko 60 odsto stanovništva, od kojih je 25 odsto umrlo. Doktor Zabdiel Bojston tada je imao 42 godine, bio je oženjen i bio je otac osmoro dece. Njegovom poznaniku Kotonu Materu, inače pastoru, rob Onesimus spomenuo je kako u Africi postoji metoda kojom se predupređuju zarazne bolesti, tzv. onkulacija. Pastor Mater svoje saznanje je preneo doktoru Bojstonu koji je započeo inokulaciju ili variolaciju, kako se naziva postupak aplikacije virusa velikih boginja, najčešće kroz male rane.

Bojston je najpre „inokulirao“ svog sina Tomasa i dvojicu sluga. Njegov način rada jako je uzrujao lokalno stanovništo. Demolirali su mu kuću i pokušali su da ga optuže za ubistvo, odnosno trovanje ljudi. Ubrzo su se pojavile dve grupacije, takozvani proinokulatori i antiinokulatori. Protivnike su predvodili doktor Vilijem Daglas i Džejms Frenklin, stariji brat Bedžamina Frenklina, dok su pobornici bili Koton Mater i Bendžamin Kolmon. Dve grupe su preko bostonskih novina vodile javne debate. Tri godine kasnije, Bojston je u Londonu objavio rad o svojim dostignućima. U njemu je dokazao kako su osobe koje nisu bile „inokulirane“ imale sedam puta veću šansu da obole od velikih boginja.

Britanska vlada je 1853. godine naredila da sva deca do šest meseci starosti moraju biti vakcinisana protiv velikih boginja. Roditelji koji su odbili vakcinaciju, morali su da plate visoke novčane kazne. Ovi događaji su podstakli osnivanje prve moćne antivakserske organizacije, Lige protiv obaveznog vakcinisanja, koju su 1866. godine osnovali Ričard, Džordž i Džon Gibs. U sledećih 30 godina širom zemlje formirano je još 200 sličnih organizacija, što je britansku vladu prisililo da donese zakon koji svim protivnicima dopušta odbijanje imunizacije zbog prigovora savesti.

Krajem 19. veka 200 hiljada ljudi je odbilo vakcinaciju, pa je broj vakcinisanih ljudi smanjen. Dok je u Škotskoj i Irskoj, zemljama koje se nisu protivile vakcinaciji, broj obolelih od mali boginja drastično pao, u Engleskoj je zabeležen visok mortalitet. Bojston je spasio velik broj života, ali je istovremeno bio i prvi doktor kog su ismejali jer u zdrave ljude unosi uzročnike zaraznih bolesti. Uticaj antivakserskog pokreta tokom poslednjih 250 godina prilično je varirao. Protivnici vakcina najčešće su bili najglasniji nakon nekoliko događaja koji su uzdrmali poverenje u bezbednost vakcina. Poslednji takav incident dogodio se 1998. godine kada je britanski doktor Endru Vejkfild objavio istraživanje kojim je pokušao dokaže da vakcina MMR uzrokuje autizam.

Njegovu studiju kasnije su demantovala brojna medicinska istraživanja, a Vejkfild je zbog fabrikovanja podataka izgubio lekarsku licencu. U poslednjih desetak godina antivakserski pokret postao je snažniji zbog brojnih, najčešće upitnih i naučno neutemeljenih, objava na Fejsbuku, Tviteru i ostalim društvenim mrežama, koje su doprinele masovnom širenju straha od nuspojava vakcina. Brojni roditelji ignorišu apele stručnjaka, infektologa i epidemiologa, i uporno odbijaju da vakcinišu decu. Na taj ih način izlažu bolestima koje su zahvaljujući vakcinama iskorenjene još pre nekoliko decenija.

U Vašingtonu bi 31. marta trebalo da se održi veliki protest na kojem će aktivisti braniti zakonsko pravo na slobodno odlučivanje o vakcinisanju dece. Ovaj skup dogodiće se nekoliko meseci nakon što su dvojica uglednih američkih naučnika objavila studiju kojom su upozorili na porast broja obolelih od bolesti za koje je prevencija vakcina kao što su boginje i zaušci.

„To je opasan znak. Mali pad broja vakcinisanih u budućnosti bi mogao uzrokovati epidemiju“, napisao jedan od autora studije Sad Omer. Većina američkih saveznih država dopušta odbijanje imunizacije zbog verskih uverenja. Osim toga, u 18 saveznih država građani ne moraju da se vakcinišu ni zbog moralnih ili ličnih razloga. U poslednjih desetak godina roditelji se na ova prava pozivaju više nego ikada pre. Američko pedijatrijsko društvo objavilo je da se broj osoba koji je odbio vakcinisanje u poslednjih sedam godina popeo za 12 odsto. Prošle godine u Teksasu se nije vakcinisalo 45 hiljada dece, što je dvostruko više nego 2010. godine, dok je 2003. godine broj nevakcinisane dece bio devet puta manji. U SAD se pojavio novi trend, odnosno nova generacija roditelja koji svesno kasne s vakcinisanjem. Oni se generalno ne deklarišu kao protivnici imunizacije, ali su zbog agresivnog antivakserskog pokreta postali nepoverljivi pa zbog toga pedijatrima predlažu modifikovani plan vakcinisanja i preskaču pojedine vakcine.

Amerikanci koji odbijaju da vakcinišu decu u proseku su visoko obrazovani belci, žive u braku i imaju nadprosečna primanja. Ipak, najveći broj skeptika živi na evropskom kontinentu. Prošle godine sprovedeno je najveće istraživanje u kom je učestvovalo oko 66 hiljada ljudi iz 67 zemalja. Anketirane osobe su iznosile svoje mišljenje o bezbednosti i efikasnosti vakcina, ali i o kompatibilnosti imunizacije s njihovim verskim uverenjima. Istraživanje je pokazalo da 12 odsto ljudi na svetu strahuje od vakcina. Među deset zemalja, koje imaju najmanje poverenje u vakcine, nalazi se sedam evropskih država. Na prvom mestu je Francuska, u kojoj 41 odsto ljudi strahuje od nuspojava vakcina, a na drugom mestu je Bosna i Hercegovina, s 36 odsto onih koji se protive imunizaciji.

Pre dve godine BiH je bila veliko žarište epidemije boginja, kada je zabeleženo 5.340 slučajeva obolelih. Epidemiju je uzrokovao niži broj vakcinisanih, ali i nedostatak vakcina tokom ratnih godina, zbog čega su najviše obolevali dvadesetgodišnjaci koji tokom devedesetih nisu bili vakcinisani. Veliki broj protivnika vakcinaciji živi u Rusiji, Mongoliji, Grčkoj, Japanu i Ukrajini, dok ih je najmanje u jugoistočnoj Aziji. U Bangladešu se protivi jedan odsto ljudi, u Indoneziji tri odsto, a na Tajlandu šest odsto.

„Uverena sam da je na evropski skepticizam najveći uticaj imao internet na kom se konstantno objavljuju neutemeljene informacije o opasnim nuspojavama vakcinacije“, objašnjava autorka ove studije Hajdi Larson.

Početkom prošle godine australijska Vlada odlučila je da ukine dečji dodatak, ali i poreske olakšice svim roditeljima koji nisu vakcinisali svoju decu. Ova odluka donesena je nakon što su se na kontinentu zaređale epdemije boginja, velikog kašlja i drugih bolesti. Novi zakon je ukinuo izuzeće po prigovoru savesti, na koje se 2015. godine u Australiji pozvalo 39 hiljada dece. U australiskoj državi Viktoriji nevakcinisana deca ne mogu da pohađaju vrtiće i škole. Ovim merama prethodila je javna rasprava, tokom koje su protivnici vakcinacije ponekad na prilično neukusan način pokušali da ukažu na opasne nuspojave imunizacije.

Jedna kontroverzna grupa na Fejsbuku objavila je fotografiju muškarca koji siluje ženu, a u potpisu fotografije vakcinisanje je upoređeno sa silovanjem, dok su lekari prozvani silovateljima. Na drugoj fotografiji prikazana je zavisnica od heroina s injekcijom u veni. Naslov fotografije je glasio: „Njena prva injekcija bila je vakcina“.

Događaj, koji je imao značajan uticaj na antivakserski pokret, je tzv. incident Kater. On se dogodio 1955. godine i označavao je najgoru farmaceutsku tragediju u američkoj istoriji. „Kater“ je bila mala privatna farmaceutska firma u kalifornijskom Berkliju, koja je imala licencu za proizvodnju vakcina protiv dečje paralize.

U laboratoriji je tokom masovne proizvodnje napravljena greška. Na tržište je izbačena vakcina u kojoj virus nije bio do kraja inaktiviran, pa je 120 hiljada dece vakcinisano aktivnim, odnosno virusom dečje paralize. Njih 120 hiljada zadobilo je lakšu verziju bolesti, 200 dece je ostalo trajno paralizovano, a njih 10 je preminulo. Protiv laboratorije su pokrenute brojne tužbe, pa je firma svoje poslovanje prebacila u Japan, a nakon 1978. godine Kater je kupio nemački farmaceutski div Bajer.

U aprilu 1982. godine na američkoj televiziji NBC prikazan je jednosatni dokumentarac „DPT: Vaccine Roulette“.

U njemu su objavljena svedočanstva roditelja koji su smatrali da je vakcina DPT, koje inače štiti od difterije, tetanusa i velikog kašlja, kod njihove dece uzrokovalo teška oštećenja. Rediteljka Lea Tomspon prikazala je snimke dece s metalnom retardacijom, epileptičnim napadima, ali drugim fizičkim i intelektualnim poteškoćama. U film su uključene izjave lekara koji su tvrdili da je vakcina DRP nesigurna i štetna. Jedan od njih, Robert Mandelson, rekao je: „Ovo je verovatno najopasnija vakcina u istoriji vakcinacije. Njena opasnost veća je nego što to doktori žele da priznaju“.

Reakcija američke javnosti na dokumentarac bila je prilično burna. Brojne novine prenele su priče o bolesnoj deci iz filma. Jedna gledateljka filma, Barbara Loe Fišer, u javnost je izašla sa sumnjom kako je njen sin oboleo nakon što je primio četvrtu dozu vakcine. Uskoro je oformila grupu „Dissatisfied Parents Together“ (DPT), koja se kasnije preimenovala u poznatu antivaksersku grupu „National Vaccine Information Center“ (NVIC). Fišer je tokom osamdesetih postala portparolka antivakserskog pokreta i objavila je bestseler „Ubod u crno“. Često se pojavljivala u javnosti, pa je uticala na stavove roditelja o sigurnosti vakcinisanja.

U sledećih nekoliko godina brojni Amerikanci odbijali su da vakcinišu svoju decu, a farmaceutske kompanije primale su tužbe. Godine 1998. doktor Endru Vejkfild objavio je u stručnom glasilu britanske medicinske struke „The Lancet“ naučni rad u kom je utvrdio da je vakcinisanje 12 dece vakcinom MMR uzrokovalo crevnu reakciju koja je naposletku dovela do autizma. Britanska štampa nekritički je prenela njegove tvrdnje, što je uzrokovalo masovnu histeriju u zemlji, a ubrzo i u svetu. Roditelji su odbijali da vakcinišu decu, pa su se u Velikoj Britaniji pojavile gotovo zaboravljene zarazne bolesti.

Nijedan naučnik nije uspeo da reprodukuje njegove rezultate, a novinar Brajan Dir 2011. godine ukazao je na brojne nedostatke u Vejkfildovoj studiji. Između ostalog, učesnike u istraživanju regrutovala je jedna antivakserska grupa, a studiju su finansirali advokati koji su pokrenuli tužbe protiv proizvođača vakcina. „The Lancet“ je 2010. godine povukao 12 godina star članak i prozvao ga pogrešnim i lažnim, a Vejkfild je izgubio lekarsku licencu. Nakon što su Vejfildove tvrdnje o MMR vakcini proglašene lažnima, protivnici vakcinaciji preusmerili su se na određene sastojke vakcina, prvenstveno na timerosal, odnosno organsku materiju koja sadrži živu i tiosalicilat.

Naučnici su dokazali da ona nije štetna, ali američko Društvo za pedijatriju je zbog velikog pritiska javnosti odlučilo da je izbaci iz svih vakcina, osim iz vakcina protiv gripa. Ono što je tokom osamdesetih godina bila Barbara Loe Fišer, 2007. godine postala je glumica i televizijska voditeljka Dženi Mekarti, mama autističnog dečaka. Tokom gostovanja kod Opre Mekarti je njegov autizam povezala s MMR vakcinom. „Pre nego što je primio vakcinu, doktoru sam rekla kako imam neki loš predosećaj. Pitala sam doktora kakva je to vakcina. To je injekcija autizma, zar ne?“. Doktoru je njen strah, kako je objasnila, bio jako smešan. Nedugo nakon vakcinacije, tvrdi Mekarti, njen sin je počeo da pokazuje promene u ponašanju.

U emisiji je emitovan i komentar zaposlenog u Centra za kontrolu i prevenciju zaraze. Oni su izjavili da ne postoji nijedno naučno pokriće za njenu tvrdnju. „Moja nauka je Evan. A on je kod kuće“, odgovorila je glumica. Kasnije je Mekarti gostovala u svim važnijim američkim televizijskim emisijama, kao što su Leri King uživo i Dobro jutro Ameriko, u kojima je uporno ponavljala svoju tezu, kritikovala javno zdravstvo i medicinsku zajednicu i lobirala protiv imunizacije. U početku se protivila samo MMR vakcinama, a kasnije i svim ostalim, tvrdeći kako one sadrže opasne toksine. Mekarti je 2008. godine sa svojim partnerom, glumcem DŽmom Kerijem, organizovala protes u Vašingtonu.

Njen angažman uticao je na brojne roditelje u Americi, ali i ostatku sveta, što je rezultovalo opasnim jačanjem uticaja antivakserskog pokreta. U isto vreme američki pedijatar Bob Sirs objavio je knjigu u kojoj je zabrinutim roditeljima ponudio alternativni pristup vakcinaciji. Doktor Bob, kako insistira da ga javnosti zove, pokušao je da pronađe sredinu između uplašenih roditelja i medicinske zajednice. U svojoj knjizi, koja se zove „Knjiga o vakcinaciji: Kako doneti ispravnu odluku za vaše dete“, Sirs je umanji značaj vakcina i predložio svoj alternativni raspored vakcinisanja.

Njegov kolega pedijatar Pol Ofit izjavio je: „Neverovatno je kako se novi raspored vakcinisanja usuđuje da predloži čovek koji nikada nije učestvovao u nastanku i testiranju vakcina, objavio naučni rad o vakcinama ili učestvovao u ekspertizi na području imunologije, epidemiologije i mikrobiologije“.

NEDELJNIK/Telegram.hr

POSTAVI ODGOVOR

*