Антоније Ковачевић: Не дозволите да вас систем гази!

0

Свашта сам ових година доживео од српске полиције, али ово што ми се десило прексиноћ после Beer festa је ноћна мора коју просто морам да препричам овде…

Дакле, крећем колима са прес паркинга, возим полако, долазим до излаза/рампе крај које стоји неколико саобраћајних полицајаца и једна полицајка.

Један од њих ми маше, показује да станем. Прилази прозору. Следи генијално питање за човека који је управо изашао са Бир феста: „Јесте ли нешто попили?“ 🙂

Јок, ти си!

„Јесам, друже, попио сам два пива, видиш одакле долазим, логично да ћу попити нешто, није фер…

„Господине, не знам ја шта је фер, ја само радим свој посао…“

„Ма, није проблем, ради ти свој посао, али могао си бар да ми оставиш промил шансе, да ме не чекаш баш на капији, јбг…“

„Господин“ покушава нешто да каже, онда одустаје, одлази до полицијских кола и враћа се са апаратуром за „дување“. Ја видим готово је, нешто на брзака удишем, издишем, покушавам на стару фору да смањим промиле у крви, али не вреди: 0.45!

Шта је ту је, помирим се, али у том тренутку прилази полицајка, која је до тад буљила у ону налепницу на шајби и „открива“ како ми је регистрација истекла у поноћ, дакле већ целих сат и 15 минута (!!!) И док њен колега креће да ми скида таблице, она ми саопштава да ме искључују из саобраћаја.

Мени кува у глави, већ сам скроз трезан и добро бесан, тражим да ме пусте, објашњавам да у колима имам девојку инвалида са штаком, да ми требају да бих је одбацио до куће, али авај…Ово двоје се праве да не постојим, а трећи полицајац, који се педерски смешка са стране, оно као мудросерски добацује:
„О томе си требао да мислиш раније..“

Већ сам машала у дерту, а кад сам такав онда ми се у вокабукар враћа матерњи ( кева ми је босанка), дакле ијекавица, па им се обраћам са „Биједно!“, мислећи наравно на оно стилски дојам тога што раде, понављам то неколико пута…

На то, из оближњег џипа излази њихов шеф, говедо по имену Д.Ж., почиње да се подсмева мојој ијекавици, понавља оно „биједно“ уз питање: „Одакле си ти, биједно?“

И тад долази до прекида филма…Шта сам изговорио следећих 10 минута нећу овде цитирати али рецимо да су кључне речи биле „пичке“, „Вучић“, „буџет“…

Био сам убеђен да ће ме ухапсити, помирио се с тим да ћу ноћ провести у мардељу, нарочито кад је шеф смене, поменути Ж., отрчао у џип, закључао се и почео да прича у моторолу. Али није се десило ништа.

Kад сам се издрао, испразнио, сео сам у кола и са субјективним осећајем као да имам 15 кила мање, онако, без таблица, ко у Mad Maxu, развезао пријатеље по кућама. Данас сам регистровао кола што бих свакако урадио, платио два и по сома казну за оних 0,45 промила и то је то.

Закључак: Не дозволите да вас систем гази, узвратите ударац, макар вербално, сачувајте достојанство и самопоштовање! Цена: Само 2.500 динара, јефтинију ни бољу терапију за свакодневна понижења нећете наћи. А тек тај непоновљиви осећај да сте остали човек, усправан човек…НЕПРОЦЕЊИВО!

ФОТО: У полицијском џипу седи говедо са еполетама које се одазива на име Д.Ж., затупели шовиниста који се подсмевао не мени, него хиљадама својих колега избеглих из Босне и Хрватске којима је матерњи српски језик ијекавског изговора. Благо МУП-у са таквим шефовима и свима нама са таквим полицајцима…

 

Извор Фејсбук профил Antonije Tony Kovacevic

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*