Апис

0

Драгутин Димитријевић Апис

Петог августа 1876. године у оронулој приземној кући од ћерпича, у Цетињској улици у Београду, рођен је Драгутин Димитријевић Апис. Још у школи је, због кршне конституције и изузетне енергије, од својих другара добио надимак Апис, што на грчком значи „пчела“, а на египатском „бик“.

Само три дана раније, тачније 2. августа 1876. године, рођен је још један дечак, једини син кнеза Милана Обреновића, принц Александар Обреновић.
Баш те године, када су рођена два српска дечака о којима ће још дуго говорити историја, крајем јуна, малене Србија и Црна Гора су објавиле рат силном Отоманском царству. Пошто су трпеле сталне поразе, млади кнез Милан Обреновић обратио се великим европским силама да посредују у склапању примирја.
Крајем 1877. године Србија је опет заратила са Турском
као савезник Русије. На Берлинском конгресу 1878. признат јој је пун суверенитет и независност, али је потврђена потпуна зависност од Аустроугарске. Уместо награде што се покорио Бечу, Милан Обреновић је постао краљ Србије 1882. године.
У сенци политичких дешавања, у веома сиромашној породици, одвијао се живот малог Драгутина Т. Димитријевића Аписа. Када је дечак имао само пет година, тешко му се разболео, а затим и умро отац, којег Апис касније
скоро никада неће спомињати. Даље ће се о малом Апису, његовој мајци, другој сестри и баки бринути његова одрасла сестра Јелена која се запослила као учитељица у Краљеву, где је Апис и започео основну школу.

Потом Јелена је била премештена у Ниш, а Апис ту завршава основну школу и започиње класичну гимназију.
Вероватно се ту, у Нишу који је био пун војника који су опчињавали малог Драгутина, код њега и родила мисао о војничкој каријери. Таква тежња дечака да се докаже као мушкарац је и разумљива с обзиром на то да је одрастао окружен женском љубављу и пажњом.
Иначе, увек је завршавао школску годину са одличним успехом и био је омиљен и међу друговима, а и међу наставницима.
Јелена се верила са Живаном Живановићем, затим су се венчали у Нишу, а одмах затим и преселили у Београд заједно са целом Јеленином породицом. Ту у Београду, у последњем разреду гимназије, када му је било шеснаест година, Драгутин доноси коначну одлуку да постане кадет у београдској Војној академији.
Законом од 1880. године некадашња Артиљеријска школа претворена је у српску Војну академију.
Редовним трогодишњим школовањем, нижом школом, официри су се образовали за све врсте војне службе. У ту школу су уписивани младићи доброг понашања од шеснаест до двадесет година. Момци попут Драгутина су морали да полажу строги пријемни испит из математике, историје, географије, природних наука, књижевности, страних језика и цртања. Дисциплина, тачност и уредност су особине које је Апис показивао кроз целу каријеру, а и које је Академија захтевала од својих ученика.

Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*