Апостолска Петрова црква над престоним Расом

    Најстарији српски хришћански храм и државна зграда на брегу изнад Новог Пазара. Као седиште Рашке епископије помиње се већ почетком 10. века

    0

    НАЈСТАРИЈА српска епископска црква, у којој су по предању проповедали ученици апостола Павла, налази се на доминантном брегу недалеко од ушћа реке Дежеве у Рашку. На овом прозрачном месту с кога пуца поглед на моћне планине које опасују новопазарску котлину (где се некад простирао престони Рас), дуже од миленијума опстаје древни храм Светих апостола Петра и Павла. Он се као седиште Рашке епископије помиње у византијским документима већ почетком 10. века.

    – Епископска седишта тад су могла да се налазе само на местима где су проповедали апостоли или њихови непосредни ученици. Зато са сигурношћу кажемо да је неко од њих био у Цркви Светих апостола Петра и Павла. Највероватније је то био Тит, за кога Свети апостол Павле пише да је проповедао у римској провинцији Далмацији, којој је овај простор припадао – каже проф др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор.

    Епископски храм Светих апостола, који је познатији у народу као Петрова црква, налази се на почетку северног дела Новог Пазара настањеног Србима. У непосредном подножју му је индустријска и складишна зона. Ипак, ни то не умањује његов значај и својеврсну древну лепоту светиње коју посећује углавном локално становништво, иако је реч о изузетном споменику, истинском седишту Немањине Србије.

    Чешће од Срба, ову цркву, једну од најстаријих на Балкану, посећују млади Руси који путују светом с ранчевима на леђима. Разлог је то што је по једном предању, у храму на брегу путујући ка Скитији застао и Свети Андреј Првозвани, апостол који је крстио Русију.

    У Петровој цркви је Стефан Немања крштен по православном обреду и ту је потом одржавао државне саборе са властелом, решавајући судбинска питања Србије. Овде је објавио борбу с богумилским јеретицима, пред крај живота ту је и предао престо сину Стефану Првовенчаном, а потом се замонашио. Зато се може рећи да је на брегу удаљеном два километра од центра Новог Пазара очувана и најстарија српска државна зграда.

    Данас, после многих рушења, поправки, преправки и надодградњи, она више не изгледа као у време кад је подигнута. На почетку, Петрова црква је била ротунда, високи витки храм с осмостраним кубетом, кружне основе с уписаним четворолисним крстом.

    Место где је крштен Стефан Немања

    – Петрова црква својом архитектуром упућује на Исток. Ротунде се срећу у Малој Азији, у Јерменији и Грузији, а нарочито је била чувена ротунда која се дизала изнад гроба Христовог у Јерусалиму. Представу о томе како је изгледала првобитно Петрова црква могле би нам пружити неке цркве у Јерменији и Грузији – промишљао је академик др Владимир Петковић, поредећи седиште српске Рашке епископије с храмовима које су градили најстарији хришћански народи.

    Он је уочио да темена осмостраног кубета цркве, као и у недалеко подигнутој Немањиној задужбини Ђурђеви ступови, представљају својеврстан компас који показује стране света.

    ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ

    ИАКО мања од доцнијих блиставих немањићких задужбина, епископска Петрова црква остала је једна од најзначајнијих у средњовековној Србији за свреме њеног постојања, све до пропасти деспотовине. Кроз њу, по правилу, пролазе сви највиши достојанственици Српске православне цркве, а у 15. веку овде се налазило седиште Рашке митрополије.

    Б. Субашић, Вечерње Новости

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *