Архимандрит Лазар Кршић: Три и по деценије службе у Немањиној задужбини

Архимандрит Лазар Кршић, духовник манастира Тавна, прославио јубилеј. Годинама је без разлога био прогањан од Удбе БиХ, хапшен и саслушаван

0

АРХИМАНДРИТ Лазар (Кршић), духовник манастира Тавна, задужбине Немањића, напунио је 35 година службе у овој богомољи, подно легендарне Мајевице, недалеко од Дрине, надомак Угљевика. Тим поводом је за сестринство манастира лично спремио питу од вишања, мајсторски направљену по рецепту његове дивне мајке, која је и сама, као и његов отац, живела у Тавни, пошто им је на почетку рата у БиХ уништена огромна имовина у селу Лешће, код Брода. Сестре су се, како каже игуманија Марта, баш обрадовале пажњи оца Лазе, како га зову одмиља, а не могу да схвате да је три и по деценије прошло као трен.

Овај угледни духовник и теолог, један од омиљених и најпознатијих не само у СПЦ, дошао је у Епархију зворничко-тузланску после свештеничког службовања у Великој Британији, где је био сведок несрећног српског раскола. Спада у ред оних свештеника који су, према сведочењу некадашњег епископа западноевропског и аустралијског, а сада шабачког, Лаврентија, имали и храбрости и воље и жеље да у земљи и расејању промовишу дела наших црквених интелектуалних громада као што су владика Николај и отац Јустин Поповић (Ава Ћелијски), који ће, у новије доба, постати светитељи.

Био је прогањан од Удбе БиХ, и то годинама, хапшен, одвођен на вишедневна и вишесатна саслушавања. „Удбаши“ су знали, једноставно, да га „покупе“ у манастиру или на улици у Бијељини и да га воде на „информативне разговоре“, због чега је његова мајка силне пешкире натапала сузама. „Чувари Југославије“ ће, касније, постати „велики национални полицајци“, бизнисмени, богаташи… Отац Лазо им је, како каже, све опростио, „а Господ нека ради с њима како мисли да треба“.

Љубитељ је добрих књига, добре музике, од попа, рока, џеза до староградских и народних песама. Марљиво прати и чува слике које сведоче о развоју технике и технологије, од оних из сфере комуникације до аутомобила.

ПРАШТАО ЉУДСКО ЗЛО

– НЕКА буде слава Богу на висини и мир међу људима, то ми је најважније у животу, то проповедам, за то се борим, што у свим овим годинама није било ни лако ни једноставно – поручује отац Лазар. – Људско зло сам, вазда, праштао, али, како нас је учио наш бивши патријарх, нисам заборављао, ради тога да моје искуство предочим другим људима у сличним приликама. Љубав према Цркви и верујућем народу нешто је што ни с кавим благом не може да се мери, али неки то, нажалост, схвате тек у јесен живота, што је, ипак, боље од оних који не схвате никад.

СКРОМНА ПЕНЗИЈА

ОТАЦ Лазар, и данас, главу држи високо, али не као знак гордости, већ као пример људима да не смеју да поклекну ни пред каквим недаћама. Мада иза себе има више од 40 година рада у СПЦ и више од 20 година у школи као наставник веронауке, Република Српска му се „одужила“ више него скромном пензијом, нешто већом од 300 конвертибилних марака…

Владимир МИТРИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*