Асад: Шта год кажу амерички политичари-не веруј им!

Ту смо”, рече на моје изненађење госпођа Абир. Тек што сам закорачио ка вратима, њих ми је отворио лично председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад

0

Две службене црне лимузине кабинета председништва дошле су пред амбасаду Србије тачно у 9.20 часова у уторак 1. новембра. Кренуо сам на интервју са председником Сирије Башаром ел Асадом – у првом аутомобилу били смо отправник послова наше амбасаде господин Милан Вијатовић и ја, а у другом заменик шефа мисије господин Вељко Пиљак.

Око двадесетак минута вожње широким булеваром ка планини Касјун и стигли смо у председничку палату. Од улаза у комплекс вртова, паркова, палми, цвећа, оморика, негованих ливада и стаза посутих украсним каменчићима, до зграде где је прес-служба председника води булевар са четири траке. Летимичан поглед открива најмање четири главна улаза у комплекс. Госпођа Абир из прес-одељења већ нас чека на улазу у палату. Кафа, вода и договор о још понеком детаљу око интервјуа. Очекивао сам да ће се то одвијати ту негде близу, у комплексу председничке палате. Уместо тога у 10.35 опет седамо у лимузине и враћамо се с брда у град. У једном булевару нагло скрећемо ка капији са челичним стубовима који аутоматски урањају у земљу. Вртови и палме, пут више није булевар са неколико трака. Правимо кругове и заустављамо се поред неке обичне зграде са дрвеним капцима на прозорима и прилично избледелим дрвеним вратима.

„Ту смо”, рече на моје изненађење госпођа Абир. Тек што сам закорачио ка вратима, отворио ми је председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад.

Отвара врата, смеје се и каже: „Добро дошао, пријатељу.” Иза њега и са стране у холу куће је гомила фото-репортера и телевизијских сниматеља. Учинило ми се као да сам у Холивуду на додели Оскара. Да ме председник државе дочека на вратима куће и још лично ми отвара улазна врата, признајем, био је то мали шок за мене. Сели смо најпре у мањи салон. Кућа изнутра уопште не делује мало, тако изгледа само са једне стране.

После куртоазних речи на почетку разговора председник Асад је подсетио на дугогодишње пријатељство његовог оца са маршалом Титом, на пријатељство народа Сирије и Југославије, а сада и на пријатељство народа Сирије и Србије. Каже да у његовој земљи добро знају да је све ово кроз шта сада пролази Сирија раније прошла Србија. И медијску сатанизацију, и „хуманитарну бригу” и пропагандно-психолошку агресију и подстицање верских сукоба, и економске санкције и бомбе и ракете, и на крају отимање територије.

Председника Асада интересовало је да ли народ у Србији зна шта се догађа у Сирији, распитивао се за историјат нашег листа и утицај „Политике” у Србији, колико има дневних листова и уопште медија у Србији који су у власништву западног, а колико у власништву руског капитала.

Рекао сам му да народ у Србији пружа безрезервну подршку Сирији у борби против терориста из Нусра фронта и ИД-а. Председник се насмешио и позвао ме да пођемо на спрат, где ћемо направити интервју. На изласку из салона председник Асад опет ми је отворио врата и показао ми да први изађем. Протокол или не, али годи.

Уз степенице ја сам ишао десно, а председник Асад лево иза мене. У великом салону, на првом спрату „мале” куће, биле су постављене две столице. Прикачили су председнику и мени микрофоне, около фото-репортери и четири ТВ камере. У суседној соби комплетан ТВ студио са неколико огромних екрана, сви са слушалицама, техничари и режисери. Председник и ја, један насупрот другог, мало десно иза председника постављен је семафор који ће ми означити када је интервју завршен. Имам тачно 25 минута на располагању. Први пут у досадашњој новинарској каријери радим интервју бацајући повремено поглед на семафор, који ми црвеним бројевима из секунде у секунду показује колико минута још треба да чекам. Председник је благим осмехом пропратио моје ишчекивање. Када се на семафору појавило „00.00”, поставио сам прво питање.

Господине председниче зашто је пропало последње примирје у Сирији? Ко је кривац за то?

Запад, превасходно САД, вршио је притисак у вези са примирјем, а они увек траже примирје само када су терористи у лошој позицији, а не цивили. Покушавају да користе та примирја како би помогли терористима, доставили им логистичку помоћ, оружје, новац, све с циљем да ојачају и поново отпочну нападе. Када то није уродило плодом, затражили су од терориста да не поштују примирје или да отпочну нападе изнова. И онда, ко је за то крив? То су САД и њене савезнице, западне земље, зато што за њих, терористи и тероризам представљају карту којом желе да играју у сиријској арени, а не вредност. Заправо, они нису против терориста, за њих је подржавање терориста рат изнуривањем против Сирије, против Ирана, против Русије. Тако они гледају на то. Зато, не само за ово примирје, већ за сваки покушај у вези са примирјем или политичким напорима и инцијативама, за сваки неуспех, САД су криве.

Које земље подржавају тероризам у Сирији? Саудијска Арабија, Катар?

Саудијска Арабија, Катар, Турска…

Турска?

Терористи су дошли преко Турске уз помоћ владе, директну помоћ владе.

Директну?

Наравно, директну помоћ владе.

Помоћ у новцу или наоружању?

Да, давањем зеленог светла за обоје. Америчка коалиција, која је названа „међународном коалицијом”, а у ствари је америчка, могла је да види, помоћу дронова, како ИД користи наша нафтна поља и односи нафту камионима за Турску…

То је сиријска нафта?

Сиријска, од Сирије до Турске ишли су конвоји са нашом отетом нафтом, под супервизијом њихових сателита и дронова, без ометања све док Руси нису интервенисали и почели да нападају те конвоје ИД, њихове позиције и упоришта. Тада је ИД почео да слаби. Запад је дао зелено светло земљама попут Турске, Саудијске Арабије и Катара и ове земље и њихове владе су у ствари играчке САД, они раде као играчке и терористи у Сирији су њихова продужена рука, као и продужена рука Запада и САД.

Новац од продаје ове нафте, коме он иде?

Из партнерства ИД и Турске део новца одлази ИД-у зато што тако регрутују људе и исплаћују плате борцима. Због тога је ИД јачао све до руске интервенције. Ширио се у Сирији и Ираку. Део новца је одлазио званичницима турске владе, превасходно Ердогану и његовој породици.

Ердогану лично?

Наравно, наравно. Они су директно били умешани у трговину са ИД-ом.

Господине председниче, да ли верујете да Руси и Американци могу икада да се договоре око Сирије? Да ли Русија и Америка могу да буду партнери у рату против терориста у Сирији.

Надамо се, али у реалности то није могуће јер Руси своју политику базирају, поред интереса, и на вредностима. Те вредности су поштовање међународних закона, Руси се боре против тероризма, уколико би терористи победили у овом региону, то би утицало не само на регион већ и на Европу, Русију и остатак света. Зато су Руси веома одлучни да наставе борбу против терориста, док Американци имају политику на потпуно другачијим вредностима. Њихова вредност је „ми можемо искористити терористе”. Мислим да Американци желе да користе терористе као карту у политичкој игри како би задовољили сопствене интересе на уштрб интереса осталих земаља на свету.

Како је дошло до америчког бомбардовања из ваздуха сиријске армије близу аеродрома у Деир ез Зору? Да ли је реч о случајности или не?

Био је то планирани напад америчких снага, зато што је ИД губио територију услед сиријско-руско-иранске сарадње против ИД и зато што је Нусра фронт, група повезана са Ал Каидом, поражена у многим деловима Сирије, те су Американци желели да угрозе положај сиријске армије нападом на нашу војску у Деир ез Зору. Није се радило ни о каквој случајности будући да је напад трајао више од једног сата и са више налета авиона.

Један сат?

Више од једног сата. Било је много напада Американаца и њихових савезника на сиријске позиције. Истовремено су напали велико подручје. Нису напали зграду да би онда рекли „направили смо грешку”. Напали су три велика брда, око којих није било других група будући да само ИД постоји у Деир ез Зору. Није било, како они то зову „умерене опозиције”. Био је то планирани напад с циљем да дозволе ИД-у да заузме ту позицију, што се и догодило мање од сата након што се напад десио.

ИД је напао сиријске позиције након америчких удара?

Мање од једног сата, ИД је напао та брда, што значи да је груписао снаге ради напада на брда. Како је ИД знао да ће Американци напасти управо те сиријске позиције? То говори да су били спремни. Ово представља јасан и очигледан доказ да Американци подржавају ИД и користе их као карту да промене однос снага у складу са својом политичком агендом.

Након овога, САД су упутиле извињење?

Изразили су жаљење, нису рекли да се извињавају.

Ко је одговоран за напад на конвој Црвеног крста у близини Алепа и која су оружја коришћена за овај напад?

Терористичке групе у Алепу, без сумње, будући да су само оне имале интерес. Када смо објавили примирје у Алепу, они су одбили. Рекли су „не, ми не желимо примирје”. Они одбијају улазак било каквог конвоја у источни Алеп и то је јавно објављено, није реч о нашој пропаганди, ми то нисмо објавили, они јесу. Биле су и демонстрације тих милитаната како би одбили улазак конвоја. Стога су они имали интерес за напад на тај конвој, не ми. Инцидент се није десио у области у којој ми имамо трупе, а уосталом у то време није било сиријских нити руских авиона на небу изнад места напада. Инцидент је искоришћен као део пропаганде, као део нарације против Сирије на Западу, да смо ми напали хуманитарни конвој, будући да сада рат у Сирији, по западној пропаганди, поприма облик хуманитарног рата. Ово је сада западна маска, они су желели да искористе ту хуманитарну маску како би имали оправдање да још више интервенишу у Сирији. Кад кажем интервенишу, мислим војним путем или помагањем терориста.

Ово је као ситуација у бившој Југославији, хуманитарни проблеми?

Друго је време, можда и другачији облик, али је суштина онога шта се десило у вашој земљи и шта се сада дешава у нашој, иста.

Западна пропаганда говорила је о употреби хемијског оружја као и барел бомби.

Иста прича, показују црно-белу слику. Веома лош човек против веома доброг човека. То је исто као нарација Џорџа Буша млађег током ратова у Ираку и Авганистану. Желели су да искористе те наслове и те термине у њиховом извештавању како би изазвали емоције јавног мњења својих земаља. Јавно мњење би их подржало ако би желели да се умешају, било директно кроз војне нападе, или кроз помагање својих потчињених, што су у овом случају терористи у нашем региону.

Видео сам пре неколико дана вест да је „Амнести интернешенел” осудио коришћење хлора терористичке групе у Алепу.

Тачно, то се десило у Алепу пре неколико дана. Поред овога, објавили смо јуче да су у протекла три дана терористи убили више од 80 невиних цивила у Алепу, а ранили преко 300. О томе не можете прочитати ништа у великим западним медијима. Не видите, не чујете, не постоји никакав траг о томе. Извуку поједине слике и неке инциденте у областима под контролом терориста само да би их искористили за своју политичку агенду како би осуђивали и оптуживали сиријску владу, не зато што брину за нашу децу, или невине људе и цивилизацију и инфраструктуру. Њих није брига, они све то уништавају. У ствари, они брину само како да искористе било шта што би одговарало њиховим интересима.

Ви сте врховни командант сиријских оружаних снага. Да ли ваша војска има хемијско наоружање?

Не, нема. Предали смо сав наш арсенал 2013. године. Сада немамо ништа, али ми ни пре тога никада нисмо користили хемијско оружје. Ако причамо о употреби хемијског наоружања од стране владе, значило би то хиљаде жртава на једном месту у кратком временском периоду. Никада нисмо имали сличан инцидент, само оптужбе западних медија.

Када мислите да ће се рат завршити?

Када? Увек кажем да је мање од једне године потребно да решимо наше интерне проблеме, зато што на унутрашњем плану није превише компликовано. Постаје сложеније када имате мешање страних сила. Када те стране силе оставе Сирију на миру, ми као Сиријци можемо да решимо проблеме за неколико месеци, мање од једне године. То је врло једноставно, ми то можемо уколико нема мешања са стране. Наравно, то не изгледа реално, будући да сви знају да САД желе да минирају позицију Русије као светске силе, укључујући и у Сирији. Саудијска Арабија годинама тражи начин да уништи Иран и по њиховом размишљању Сирија може бити једно од места где ће се то и десити. Уколико је могуће постићи да све стране силе напусте Сирију, онда немамо проблем. Прво, заустављањем подршке терористима од стране Турске, Саудијске Арабије и Катара и Запада, углавном САД. Када зауставимо подршку терористима у Сирији, уопште неће бити тешко да решимо наш проблем.Да ли је тачно да је Сирија последња социјалистичка земља у арапском свету?

Данас, да. Не знам како ће бити у будућности. Ми смо социјалистичка земља, али, наравно, не затвореног типа.

Нека врста хуманог социјализма, будући да влада подржава образовање субвенцијама, нешто попут шведског типа социјализма.

Не знам много о шведском типу социјализма, можемо рећи да у Сирији имамо отворену економију, али у исто време имамо снажан јавни сектор који је одиграо важну улогу у отпору сиријског друштва и владе током рата. Без тог јавног сектора, ситуација би била много тежа. Дакле, ми смо социјалисти и мислим да је рат доказао да је социјалистички систем врло важан за било коју државу, имајући у виду да говорим о отвореном социјализму који дозвољава слободу јавном сектору да игра важну улогу у изградњи земље.

Ваше велике компаније су у власништву државе, или приватних лица?

Имамо оба случаја, али јавни сектор игра најважнију улогу. Као што знате, приватни сектор може више осетити опасност и може више пропатити и у неким случајевима напустити економску арену услед несигурности. Због тога морате у таквим случајевима да се ослоните на јавни сектор, али приватни у Сирији и даље игра важну улогу упоредо са јавним.

У Сирији је врло толерантна атмосфера различитих вера, хришћани, муслимани…

То у ствари није толеранција, то је суштина нашег друштва, сви су део друштва: хришћани, муслимани и остале религијске и етничке групе, без свих њих не бисте имали Сирију. Сваки сиријски грађанин треба да се осећа слободним како бисмо имали стабилну државу. У супротном, Сирија неће бити стабилна. Не бих то називао толеранцијом. Толеранција значи да прихватамо нешто противно нашој вољи. Не, муслимани и хришћани су живели вековима у Сирији и они свакодневно сарађују, не живе у засебним гетима.

Не постоје посебне школе за муслимане, за хришћане?

Не, не. Имате неке школе које припадају хришћанској цркви, али су пуне муслимана и обратно. Значи немате посебне школе. Ми не дозвољавамо било какву сегрегацију религиозних и етничких група. То би било врло опасно, али природно, и без интервенције владе, људи би желели да живе једни с другима у свакој школи, на сваком месту, у сваком НВО, у влади, то је природно… Зато је Сирија секуларна по природи, не због владе. Сиријско друштво је кроз историју било секуларно.

Прошла је једна година од како су руске ваздухопловне снаге узеле учешће у сиријском рату, колико вам је Русија помогла?

Хајде да разговарамо о реалности. Пре руске интервенције, ИД је, као што сам рекао, јачао и ширио се. Када је Русија почела да интервенише, ИД, Нусра фронт и остале групе блиске Ал Каиди почеле су да слабе. Ово је реалност, зашто? Зато што је Русија велика сила са великом армијом и великом разорном моћи која је могла да помогне сиријској војсци у рату. Друга страна ове приче је да када год велика земља, велика сила попут Русије, интервенише против терориста, у координацији са трупама на земљи, у нашем случају сиријском армијом, наравно да ћемо имати конкретне резултате. Уколико причамо о америчкој алијанси, која ионако није озбиљна, али у исто време нема савезнике на земљи, они не могу учинити ништа. Руска моћ је била врло важна, као и њихова политичка подршка у међународној арени, што је у оба случаја променило ситуацију и било јако битно за уништавање терориста.

Да ли је сиријско друштво подељено ратом?

Оно је данас хомогеније него пре рата. Ово може бити изненађујуће за многе посматраче будући да је рат веома дубока и важна лекција за сваког Сиријца. Многи Сиријци пре рата нису знали разлику између фанатика и екстремиста, између екстремиста и терориста. Ове разлике нису биле јасне многима, али услед рата, услед разарања, услед велике цене коју је сваки Сиријац платио, Сиријци су научили лекцију и сада знају да једини начин да заштите и сачувају своју земљу, јесте да буду хомогени, да живе једни с другима, да се интегришу, да прихватају да воле једни друге.  Мислим да је ефекат рата, поред свих негативних аспеката било ког рата попут овог, био позитиван по сиријско друштво. И зато нисам забринут за структуру сиријског друштва после рата. Мислим да ће бити здравије.

Амерички председнички избори – кога бисте желели као победника на изборима: Трампа или Хилари?

Дебата око ових избора у свету јесте ко је бољи, Клинтонова или Трамп. У Сирији, дискусија је ко је гори, не ко је бољи. Стога, ниједан од њих двоје, мислим, неће бити добар по нас. Друго, из нашег искуства са америчким званичницима и политичарима уопште, не треба их држати за реч, нису поштени. Шта год да кажу, не веруј им. Ако кажу добру реч или лошу реч, ако су веома агресивни или веома мирољубиви, не веруј им. Зависи од лобија, од утицаја различитих политичких покрета у њиховој земљи и то ће након избора дефинисати њихову политику. Стога, не морамо да губимо наше време слушајући њихову реторику сада. То је, једноставно, ђубре. Чекати њихову политику и онда видети, али ми не видимо никакве добре знаке да ће САД драматично променити своју политику према ономе шта се догађа у свету, да буду поштени или да поштују међународни закон, или да брину о Повељи УН. Нема знака да ћемо то видети у блиској будућности. Није питање ко ће бити председник, разлика је јако мала, сваком од њих ће бити дозвољено да оставе сопствени отисак, само лични отисак, али то не значи мењање политике. Због овога ми се не надамо, нити губимо наше време на то.

Односи Србије и Сирије, да ли имате неку поруку за народ у Србији?

Мислим да на обе стране пре рата нисмо урадили шта смо могли како би наши односи били у бољој позицији. Наравно, рат ће оставити отисак на односе било које две земље. Подржали смо Србију, то је разумљиво, али ми морамо планирати за будућност, будући да је ваша земља пропатила услед спољне агресије која је довела до распада Југославије и мислим да људи и даље осећају последице тог рата. Друго, рат у вашој земљи је био приказиван као хуманитарни рат где је Запад желео да интервенише како би заштитио одређену заједницу против агресора из друге заједнице. Стога је много људи у свету поверовало у ту причу. Исто је са Сиријом, користе исту маску, хуманитарну. У ствари, Запад не брине за ваше људе, не брине за наше људе, не брине ни за кога на свету, осим за своје интересе. Мислим да имамо исте лекције, можда је различита област, говоримо о две деценије разлике, можда су наслови другачији, али је суштина иста. Зато морамо изградити више односа у свакој области: култури, економији, политици, како би ојачали нашу позицију, свака земља у свом региону.

Сиријска влада, ви и сиријска држава подржавате Србију по питању Косова и Метохије?

Подржали смо упркос томе што су Турци желели да искористе свој утицај у корист Косова и Метохије, али смо ми то одбили. Ово је било пре нашег рата, пре седам, или осам година и ми смо одбили, упркос добрим односима са Турском у то време. Подржали смо Србију.

Мирослав ЛАЗАНСКИ, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*