Атентат о коме се ћути

0

Нови прилог за биографију краља Милана Обреновића који подсећа и на то да је први модеран тоалет у Србију донео суверен лично 1889. године

Уобичајило се да историја бележи само успешне атентате, а све остале препушта забораву или помиње једино заверенике, а и њих само као прилог осликавању политичких прилика и неприлика. Овоме су најчешће кумовали или ауторитет несуђене жртве или општенародна благонаклоност према њој. Ипак, разлог понекад може бити и друкчији, кад све остаје прекривено велом тајне због начина на који је покушан злочин, на пример.

По причи нашег покојног колеге Жике Лазића, негдашњег репортера „Илустроване Политике” и честог сарадника дневне „Политике”, угледног сценаристе и плодног писца, један такав замало успешан атентат збио се у Смедереву, уочи абдикације краља Милана Обреновића; званична повест га није забележила, а претња одмаздом и доцније непоуздано усмено предање причу смештају међу митове. Ево шта је Жика сачувао од заборава, ваљда с намером да догађај смести међу корице неког од својих историјских романа.

Прилика да се потврдимо као античке тираноубице после атентата на кнеза Михаила, а пре крвавог уморства краља Александра и краљице Драге, пропуштена је уочи прославе Дана Краљевине, 22. фебруара 1889. године, на имању неког присног пријатеља краља Милана, заклетог обреновићевца, на два-три километра узводно од Смедерева, испод дворског летњиковца.

Овај тајновит долазак суверена комшији није промакао вазда будним завереницима, ваљда карађорђевићевцима, који су проценили да је то згодна прилика да се доврши посао започет у Кошутњаку 10. јуна 1868. године.

Датум се не зна, али усред те посете, предвече, краља је притерало да мимо строгог протокола оде тамо где и он мора пешице. За њим је кренуо и ордонанс, који се дискретно шћућурио тик крај врата пољског клозета у дну дворишта пространог имања, на самој обали Дунава.

У један мах пренуо га је мукли тресак, праћен краљевим запомагањем и богорађењем, иза чега се разлегао пуцањ! Одмах је развалио врата нужника и као без душе улетео унутра, али од окруњеног послодавца није било ни трага. С ужасом је гледао у мрачни амбис што је зјапио ка септичкој јами. Само бог зна да бисмо у историју цивилизације ушли као прва нација која је извршила атентат на краља клозетом, а тако би и било да краљ Милан, иако до гуше у „проблемима”, није сачувао присебност, дочепао се некако револвера који му је био за појасом и запуцао, на шта му је ордонанс пружио каније сабље те га у последњем часу извукао из септичке јаме. Неповређеног, али унеређеног од главе до пете.

Посилни је два сата на Дунаву прао и запирао владара, и још читав сат из летњиковца изокола доносио преобуку, заклевши му се претходно у крсну славу и све најсветије да о том догађају никад ником неће зуцнути ни словце (очигледно је да није издржао). Исте вечери суверен је журно и без поздрава напустио Смедерево.

Тајна истрага коју је спровео официр под заклетвом показала је да су несуђени атентатори полили киселину по даскама нужника, па су оне, мада сагореле и претворене такорећи у пепео, ипак сачувале обличје, а ово је у полумраку заварало злосрећног краља.

Иако није сачувана целовита грађевинска документација Старог двора, нити су биографи Милана Обреновића обрађивали ту тему, врло је могуће да је тај догађај био пресудан да се лепо здање опреми канализационом мрежом, а сви дашчани нужници замене енглеским воденим клозетима с керамичким шољама, те да је након силаска с трона, можда и због те непријатне авантуре, краљ Милан отишао у свој бечки егзил.

Осим што подсећа на нашу склоност заверама, ова прича указује и да први модеран клозет (water closet, WC, или керамичка шоља са хидрофором) у Србију није донео Риста Јовановић, болничар-добровољац у Великом рату и угледни нишки столар 1919. године, већ суверен, лично, и то три деценије раније, па тај податак треба да се исправи ако је негде забележен.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*