Балабан: Запад има два кандидата, Јеремића и Јанковића!

0

У емисији Новосадске ТВ „СУОЧАВАЊА“ у којој су гости били Милован Балабан и  Бранко Павловић,  Балабан је истакао да Саша Јанковић и Вук Јеремић фигурирају као опозициони кандидати с тим што Јеремић има шансу да скупи значајан бирача и за други круг председничких избора. Говорећи о Јеремићу Балабан је нагласио он као председнички кандидат може да подстакне неке које су постале апатични у последње време, због петогодишње доминације Српске Напредне Странке, и постане тачка окупљања опозиције. 

   – У том случају би он могао, пазите у тренутку када опозиционе странке добијају 5, 6 % или не прелазе цензус, или се боре за цензус итд. Овим би могао да постане једна тачка окупљања, евентуално да оснује један свој фронт, да ли би то било у једној странци или више странака који подржавају и да уједини тај фронт који би наредних неколико година покушавао дакле да се представи као алтернатива, тренутној власти која је оличена у Александру Вучића и Српској Напредној Странци. То мислим да покушава владајућа странка, да онемогући. С друге стране опозиционе странке покушавају управо, то што владајућа странка и владајућа коалиција покушава да спречи. Дакле они покушавају да уђу у други круг, поготово заговорници политике Вука Јеремића, односно заговорници његове кандидатуре, сматрају да он то може и да би онда постао стожер окупљања, дакле некаквих опозиционих снага, некаквог новог ДОС-а. Није то сад стари ДОС, али нешто по том некаквом моделу, што би негде све политичке факторе који су у опозицији на неки начин усмерило према њему, као рецимо ако се тако нешто деси човек који може у извесној будућности да угрози владајућу структуру Српске Напредне Странке.- рекао је Балабан.

Бранко Павловић је истакао да  Запад има два кандидата.

– Једно је Јеремић, једно је Јанковић и мислим да је за њих врло важано да имају два кандидата, због тога што је њима за неку будућу манипулацију у Србији, неопходно да имају две партије, две групације као некада ДСС и ДС. Највећи проблем Јеремића, огроман његов проблем је што он ни за потребе кампање не може да сузбије своју надменост и сујету. Тако да он кад га камера гледа на било ком тренутку, кад га ухвати обичан човек, не може гледајући у њега да каже овај ће икад мислити о мени и мом проблему, просто не може јер он није у стању ни за оно „дај пет минута направи нешто“ да изгледа да ниси тај неки бирократа из Уједињених Нација, него да си конкретан човек, који каже „е људи ово не ваља дај да видимо шта ћемо да урадимо.“

Балабан: Ја заиста мислим, да ипак Јеремић има више шансе, јел политичка пракса у Србији говори да идеолошки профил самог кандидата нема уплив у неки други део бирачког тела…  Ви имате са Јеремићем једану на неки начин перцепцију да је он свима помало близак, он прича мало о патриотизму, мало о Европи, мало о Америци, мало о Русији,  и свако ту негде може да се нађе, наравно то  је мач са две оштрице, на крају крајева може да се ником не свиди. Али се представља као једна алтернатива са једним великим педигреом Уједињеним Нацијама итд. Хоћу да кажем још једну ствар, наравно то је на неки начин симулација свега тога мислим да је то код Јеремића најуочљивије, управо ово што сте рекли. Психолошки гледано, односно просто гледа човек има неку одбојност али то и није случајно, кад ви имате потпуно једну различит наступ какав је био 2007 год. до 2012 год. да не подсећам и депеше викиликса шта су говориле Јеремић се залаже рецимо за улазак у НАТО 2007 год. у Бриселу, сад прича о војној неутралности. Јеремић 2008 год. каже да је питање међународном суду правде практично упућено да би се релаксирала политика у Србији. Довођење Еулекса и оно кључно 2010. год. измештање проблема Kосова у Уједињеним Нација, Савета Безбедности, да имамо Руски вето у Европској Унији, то не може Јеремић просто да каже да то није била његова политика, то је немогуће. Али опет имате једну варијанту да је услед те политике, зато кажем да је Јеремић озбиљан кандидат, у том неком смислу имате оних ако се сећате његових наступа где он, што Тадић никад није радио, рецимо у време када се Тадић извињава Хрватима, Јеремић лупа шаком о сто, фигуративно речено и каже: Срби су протерани из Kрајине, значи као да видите кроз његову каријеру да је све плански одрађено, да је у сваком тренутку он одрадио потез прави који ће негде сачувати његов имиџ и репутацију и оградити га од једне политике која је непопуларна и у том неком смислу ја мислим да је он озбиљан кандидат и поврх свега тога његова пријемчивост за све која слажем се може му се обити о главу, моје мишљење је да му се неће обити о главу. Јеремић може свугде.

Павловић: Свакако ови избори и за Јеремића и за Сашу Јанковића нису крај него почетак једне политичке каријере у којима ће они бити лидери неких нових групација.


Новосадска тв

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*