Балкански шпијун: Илија Чворовић и параноидни поремећај личности

0

Опис особе са параноидним поремећајем нам даје адекватан увид у прву сцену филма „Балкански шпијун“. Узнемирен и изиритиран што је позван на информативни разговор у полицију, иако је добио напомену да је то искључиво рутинска процедура, Илија Чворовић одлази кући својој жени Даници и даје нам увод у једну од његових озбиљнијих параноидних епизода. Сматра да је његов подстанар Петар Јаковљевић опасан човек који ради против државе и угрожава њену безбедност

Да ли вам се икада десило да прочитате књигу или погледате филм који је у вама изазвао одушевљење и за који знате да ћете опет погледати? Да ли сте након неког времена то урадили и имали осећај као да сте гледали вама до сад непознат филм? Током одрастања као и већина људи видела сам причу о Београђанину Илији Чворовићу, као причу о жртви смене политичких режима који су били пуни контрадикторности и често изазивали бројне негативне емоције код грађана упућене ка себе или према ближњима. Схватање које смо сви пригрлили као сопствено тумачење „Балканског шпијуна“ је да су социјалне околности биле те које су довеле до Илијиног реактивног стања. И то није погрешно тумачење. Међутим, након студија психологије и паузе у поновном гледању филма, моје поимање истог се променило. Сазнања која сам стекла о параноидном поремећају личности су довели до тога да лик Илије Чворовића идентификујем као једну од бољих филмских персонификација особе са овим поремећајем. Филмска екипа на одличан начин је осмислила кинематографско решење за приказивање најозбиљније параноидне епизоде човека у педесетим годинама, пише сајт Психобрлог.

Пре него што почнемо са психолошком анализом лика којег у филму тумачи Данило Бата Стојковић морамо се упознати са тиме шта заправо подразумева параноидни поремећај личности.

Овај поремећај се у већини случајева дијагностикује у раном зрелом добу и присутан је у различитим контекстима. Према ДСМ-у, индикације које се везују за параноидни поремећај личности су следеће:

Сумње, без рационалне основе, да их друге особе експлоатишу, повређују и обмањују

Преокупираност са неоснованим сумњама о лојалности и поузданости блиских особа и сарадника

Нерадо поверавање другим особама због неоправданог страха да ће информације бити употребљене да би њему нанеле штету

Види скривена, понижавајућа и претећа значења у бенигним примедбама и догађајима

Тенденција да буду злопамтила, односно да одбијају да опросте или занемаре увреде и повреде који су има други нанели

Перципирају нападе на њих, на њихов карактер или репутацију који нису видљиви другима и брзи су да реагују љутито или са контра-нападом

Свеприсутна сумња, без рационалне основе, у верност супружника или сексуалног партнера

Осим ДСМ класификације, користи се и ИСД класификација Светске здравствене организације. Главне одлике параноидног поремећаја личности, које чине саставни део обе класификације су претерана сумњичавост и неповерење у друге исказано кроз свеприсутну тенденцију да се понашања других дефинишу као намерно понижавајућа, зла, претећа, експлоатишућа или обмањујућа. Јављају се у већем броју случајева код мушкараца него код жена. За овај поремећај личности није одређена јасна етиологија, тако да се сматра да у пођеднакој мери његовом развоју доприносе и средински и херидитивни фактори. Психотична динамика параноидног поремећаја личности вероватно има корене у раном искуству губитка или разочарења који се деловањем несвесног пориче од стране клијента. Kлијент користи одбрамбени механизам пројекције да би приписао другима емоције које он/она имају као резултат тог ранијег искуства. Служећи се сумњичавошћу он себе штите од истине коју његова личност на свесном нивоу није у стању да прихвати. Ове особе могу имати изразито ниско самопоуздање или осећај немоћи у свом свакодневном животу, те својим делузијама остварују компензацију како би ублажили та осећања.

Овај опис особе са параноидним поремећајем нам даје адекватан увид у прву сцену филма „Балкански шпијун“. Узнемирен и изиритиран што је позван на информативни разговор у полицију, иако је добио напомену да је то искључиво рутинска процедура, Илија Чворовић одлази кући својој жени Даници и даје нам увод у једну од његових озбиљнијих параноидних епизода. Сматра да је његов подстанар Петар Јаковљевић опасан човек који ради против државе и угрожава њену безбедност. Разлог за то веровање је његово тумачење бенигног питања о основним подацима свог подстанара од стране инспектора за државну безбедност као сумњичаве, контролишуће и претеће. Овде не смемо дозволити да нас завара његова наводна брига за државну безбедност, јер ћете лако уочити да је присутан и изражен мотив враћања приче на оштећеност која је њему нанешена и даље се наноси. Илија није особа која је у стању у ком се налази у овом филму да развије патриотске емоције које би имале рационалну основу. Kако филм одмиче можемо увидети неке од индикација овог поремећаја: сумња у верност своје супруге (издала га је зато што је инсистирала да имају подстанара), увереност да је он оштећена странка (државни непријатељ је одабрао баш његов посед да са њега планира напад), осећај немоћи (лоши материјални услови у којима живи са породицом), недостатак искрених афективних реакција на позитивна догађања око њега и сл. Kод Илије примећујемо мускулаторну тензију, неспособност да се опусти или смири, константну потребу да проверава и скенира своју околину и места на којима се креће подстанар Петар у потрази за траговима који би му указали на садржај плана напада на државу. Свакој ситуацији приступа са највећом озбиљношћу и без смисла за хумор.

Процес праћења и проверавања подстанара је у филму приказан на хумористичан начин, али тај аспект није омео да озбиљност Илијиног поремећаја постане видљива. За параноидне индивидуе је карактеристично да током реактивног стања направе изненадну социјалну изолацију. Илија у почетку узима годишњи одмор, па неплаћено одсуство да би на крају уследио отказ и дистанцирање од комшија и осталих индивидуа који долазе у контакт са Петром. Разлог за овакво понашање је његова усресређеност на ирационални циљ и неутемељена сумњичавост да ће свака информација коју њима саопшти бити злоупотребљена. Развој приче прати моменат појављивања лика Илијиног брата Ђура, који нам потврђује утицај генетске структуре као утицаја на јављање и развој параноидног поремећаја. Параноидне особе даљу комуникацију могу да остваре искључиво са особама које су регистровали као своје савезнике и који не угрожавају њихове делузије о фаталним, лошим намерама који њихов непријатељ има према њима. То су у овом случају његова жена Даница и брат Ђура, док кћерка бива одбачена и критикована за покушај да укаже на истинитост очевог психичког стања. Особе које имају параноидни поремећај се не обраћају за помоћ својом вољом, искључиво је хоспитализација наметнута напором блиског члана породице или пријатеља да се тој особи помогне. Међутим, што се више делузија наставља она наилази на ситуације у којима прети да буде откривена за оно што јесте, пројекција Илијиних жеља да он сам угрози безбедност државе која своје нове темеље гради на капитализму, која је због емоција према Стаљину и његовом режиму издејствовала његово затварање на Голи оток. Пошто његова личност улаже изузетан напор да одржи параван политички рехабилитованог, пристојног и радног члана заједнице, истина није нешто што би тако крхка структура могла да издржи.

Kао последње оружје користи агресију. Ђура је спремнији на физичку агресију од Илије, те је он био задужен за мучење и измамљивање принудних признања од пријатеља Петра Јаковљевића, као и касније пребијање самог подстанара. Kада Петар и Илија остану сами добијамо једну од бољих сцена нашег филма и мноштво реплика које и данас радо користимо. Са психолошке тачке гледишта имамо једну од најбоље приказаних кулминација параноидне епизоде. Покушавајући да измами признање о свим злоделима учињеним и планираним увиђамо дубину потиснутости непријатељских осећања према државном систему. Искуство се формирало у раном зрелом добу, а укључивало је осећај губитка (свог претходног начина живота) и осећање разочарења (у нови систем у којем је он био на непријатељској страни, иако се борио за исту државу). Kао што је то карактеристично за индивидуе са параноидним поремећајем личности, како се когнитивни садржај о ирационално перципираним активностима увећава тако се екстернализују и персонализују параноидне атрибуције као одговор на стресну ситуацију. Одбијајући да учествује у његовим делузијама Петар Јаковљевић се на крају ослобађа и успева да зовне хитну помоћ јер у том тренутку Илија доживљава инфаркт. Сцена у којој одлучује да прати четвороношке свог одбеглог подстанара је хуморескна, бизарна и прилагођена Илијином стању свести у том тренутку. Последњом сценом је направљено одлично редитељско решење које нас оставља у недоумици о будућности лика којег је тако добро одглумио Данило Бата Стојковић. Због своје специфичности параноидни поремећај личности је помало занемарена тема у клиничкој психологији и психијатрији из различитих разлога. Отежаност дијагностификације и лечења клијената са овом врстом поремећаја личности је у томе што мали број случајева се пријави здравственим институцијама. Тако да уколико препознајете члана ваше породице као особу са параноидним поремећајем личности, потражите помоћ за њу. Његова/њена тумачења која се могу у тренутку препознати као кохерентна и логична, убрзо ће изгубити те карактеристике и квалитет свакодневног живота породице ће опадати.

Филмска екипа је свима нама приближила патњу и тешкоће кроз које пролазе сам клијент и његова породица, као и особа која бива увучена у параноидну епизоду и која је регистрована као непријатељ. На крају вас остављам са нешто другачијим погледом на филм и препоручујем да га опет погледате. Погледајте га у друштву што вам дозвољава простор за дискусију. Овај пут нека личности Илије, Данице, Соње, Петра и Ђуре буду те које обликују спољашње стимулусе које им је средина, или политички систем ако хоћете, дао и од тога стварају своје животе, пре него да их посматрате као објекате које су други обликовали.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*