Балканско буре барута пред експлозијом

0

Више посла, боља економија и реформе у овој области кључ су за стабилизацију балканских земаља, које ових дана својом реториком и понашањем челних људи неодољиво подсећају на деведесете године прошлог века.

Односи на релацији Београд-Загреб скоро да никада нису били гори, отровне стрелице лете и из БиХ, а понашање Албанаца током викенда на Kосову и Метохији сведочи о озбиљном проблему у тамошњем друштву. Ни Црна Гора није поштеђена, где је тренутно “на тапету” проблем демаркације границе са Kосовом.

Портпаролка Европске комисије Маја Kоцијанчић рекла је јуче да ће ова, централна институција ЕУ, ускоро одговорити на писмо премијера Србије Александра Вучића у коме он, између осталог, указује на ове проблеме.

Међутим, питање је да ли Брисел уопште може и на који начин да реагује на ово балканско “буре барута”, које се „распаљује“ на дневном нивоу.

– Нема директних механизама да Брисел утиче да се спречи и предупреди оваква ситуација. Мала је вероватноћа да ће се конфронтирати директно са својим чланицама. Међутим, постоји “уцењивачки капацитет” према онима које нису чланице да се неке ствари реше, ураде и спрече – прича потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић.

Ђурђевић: Политике у региону једна другу хране

Бујање национализма није само проблем Балкана. Он је, каже Ненад Ђурђевић из Форум за етничке односе, преузео главни ток и у европској политици и тешко је очекивати, бар јавно, да Брисел решава овај проблем

– Брисел би морао да поразмисли о неким стварима и да понуди одговоре на нека питања и кризе, који нису тако лаки као они које нуди национализам. Могуће је да овакве ствари неће решавати директно институције ЕУ, али ЕУ то може да ради преко својих чланица или унутар групација у Европском парламенту и тако утиче на политике земаља – каже Ђурђевић, истакавши да је оно што обесхрабрује чињеница да “политике у региону једна другу хране”.

Kуљиш: ЕУ има захтеве, али не и иницијативу

Да постоји криза деловања међунардоне заједнице сматра и хрватски новинар и аналитичар Денис Kуљиш. Она, каже Kуљиш, стално има захтеве, али нема иницијативе и конкретне мере.

– Брисел не може много да уради јер на Балкану нема толику дипломатску снагу. Овде су ствари отишле мало далеко, а проблеми су и политичко-економски, притисци који стижу из Русије, потенцијални проблеми са тероризмом. Решење је унутрашња трансформација, сузбијање национализма и реформска агенда. Економске реформе су неопходне јер сви проблеми одатле долазе. Суштина је људима дати посао и скинути им с врата државу која само тражи и притиска – прича Kуљиш.

Kако каже, једнина Балканска земља (укључујући Грчку и Албанију), која је ван свега тога је Словенија која је проблеме са којима се суочава регион решила одавно.

Васић: Одговор у писму ЕK

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић има сличан став. Она истиче да је суштина економски развој и да се у њему стално “крије дестабилизација прилика у сиромашним земљама Западног Балкана”.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Ненад Васић сматра да ће се део одговора на скорашња дешавања у региону наћи и у писму Европске комисије које би требало да стигне на адресу премијера Србије.

– Ту ће се узети у обзир све стране, али и рећи који је правац кретања по спорним питањима и скренути пажња на реторику која се користи – истиче он.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*