Balkansko bure baruta pred eksplozijom

0

Više posla, bolja ekonomija i reforme u ovoj oblasti ključ su za stabilizaciju balkanskih zemalja, koje ovih dana svojom retorikom i ponašanjem čelnih ljudi neodoljivo podsećaju na devedesete godine prošlog veka.

Odnosi na relaciji Beograd-Zagreb skoro da nikada nisu bili gori, otrovne strelice lete i iz BiH, a ponašanje Albanaca tokom vikenda na Kosovu i Metohiji svedoči o ozbiljnom problemu u tamošnjem društvu. Ni Crna Gora nije pošteđena, gde je trenutno “na tapetu” problem demarkacije granice sa Kosovom.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić rekla je juče da će ova, centralna institucija EU, uskoro odgovoriti na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića u kome on, između ostalog, ukazuje na ove probleme.

Međutim, pitanje je da li Brisel uopšte može i na koji način da reaguje na ovo balkansko “bure baruta”, koje se „raspaljuje“ na dnevnom nivou.

– Nema direktnih mehanizama da Brisel utiče da se spreči i predupredi ovakva situacija. Mala je verovatnoća da će se konfrontirati direktno sa svojim članicama. Međutim, postoji “ucenjivački kapacitet” prema onima koje nisu članice da se neke stvari reše, urade i spreče – priča potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

Đurđević: Politike u regionu jedna drugu hrane

Bujanje nacionalizma nije samo problem Balkana. On je, kaže Nenad Đurđević iz Forum za etničke odnose, preuzeo glavni tok i u evropskoj politici i teško je očekivati, bar javno, da Brisel rešava ovaj problem

– Brisel bi morao da porazmisli o nekim stvarima i da ponudi odgovore na neka pitanja i krize, koji nisu tako laki kao oni koje nudi nacionalizam. Moguće je da ovakve stvari neće rešavati direktno institucije EU, ali EU to može da radi preko svojih članica ili unutar grupacija u Evropskom parlamentu i tako utiče na politike zemalja – kaže Đurđević, istakavši da je ono što obeshrabruje činjenica da “politike u regionu jedna drugu hrane”.

Kuljiš: EU ima zahteve, ali ne i inicijativu

Da postoji kriza delovanja međunardone zajednice smatra i hrvatski novinar i analitičar Denis Kuljiš. Ona, kaže Kuljiš, stalno ima zahteve, ali nema inicijative i konkretne mere.

– Brisel ne može mnogo da uradi jer na Balkanu nema toliku diplomatsku snagu. Ovde su stvari otišle malo daleko, a problemi su i političko-ekonomski, pritisci koji stižu iz Rusije, potencijalni problemi sa terorizmom. Rešenje je unutrašnja transformacija, suzbijanje nacionalizma i reformska agenda. Ekonomske reforme su neophodne jer svi problemi odatle dolaze. Suština je ljudima dati posao i skinuti im s vrata državu koja samo traži i pritiska – priča Kuljiš.

Kako kaže, jednina Balkanska zemlja (uključujući Grčku i Albaniju), koja je van svega toga je Slovenija koja je probleme sa kojima se suočava region rešila odavno.

Vasić: Odgovor u pismu EK

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ima sličan stav. Ona ističe da je suština ekonomski razvoj i da se u njemu stalno “krije destabilizacija prilika u siromašnim zemljama Zapadnog Balkana”.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nenad Vasić smatra da će se deo odgovora na skorašnja dešavanja u regionu naći i u pismu Evropske komisije koje bi trebalo da stigne na adresu premijera Srbije.

– Tu će se uzeti u obzir sve strane, ali i reći koji je pravac kretanja po spornim pitanjima i skrenuti pažnja na retoriku koja se koristi – ističe on.

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*