Балканско буре барута: ЖАРИШТА КОЈА МОГУ ПЛАНУТИ, А КОЈА ОДГОВАРАЈУ ПУТИНУ!

Пријетња каоса надвила се над земље бивше СФРЈ, у регији цвјетају нестабилност и узајамна напетост, а све користи Путин

0

На југоистоку Еуропе опет врије. Балкан поновно оправдава Бизмаркову изјаву да је бачва барута. Страсти у некадашњим југославенским републикама опет су узавреле, а неки злогуки аналитичари говоре да процес распада Југославије још није окончан. Много се тога отад промијенило, али је, нажалост, дио тадашњих проблема остао исти.

Двије некадашње југославенске републике, Словенија и Хрватска, ушле су у НАТО и ЕУ па су, поготово ова прва, измакле новој балканској етапи неспокоја. Но, остале које су још увијек изван оквира еуроатлантских процеса – Србија, Косово, БиХ, Црна Гора и Македонија – одишу нестабилношћу и узајамним напетостима у које је и Хрватска уплетена.

Практички нема нити једне бивше југославенске републике која би била у добрим односима са свим осталима насљедницама некадашње СФРЈ, а уз то многе од њих раздиру и унутарњи проблеми који зазивају могући распад или носе у себи клицу перманентне нестабилности, па и много горе („срећом“, економска, социјална, па и друштвена моћ тих држава је преслаба за неки крвави расплет, али…). Поготово се то односи на БиХ и Македонију, па и Црну Гору.

На том узаврелом простору поновно се, као и увијек, циклички, преламају интереси свјетских моћника. Наиме, једино на тлу бивше Југославије тренутачно има „слободног простора“ који није повезан у неке интегративне форме па Русија, практички потиснута из Еуропе, може још нешто ушићарити и улетјети на тај непопуњени простор.

Руски интерес на Балкану показао се отвореном политичком те, чини се, финанцијском помоћи антиеуропској опорби на прошлонеђељним изборима у Црној Гори, на Додикову протууставном референдуму те у утјецају на српску и македонску политичку сцену.

Идеја хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић о федерализацији БиХ још је увијек у повојима, а много више ће се о тој иницијативи говорити када буде формирана нова Влада. „То је у сваком случају прави пут, али је питање како ће то прихватити Срби и Бошњаци. Прије свега, најважније је питање желе ли уопће федерализацију земље“, каже наш извор из хрватске дипломације.

„Федерализација БиХ укључивала би нужну промјену садашњег Устава БиХ, а за то је потребан консензус сва три народа. Ријеч је о тешком захвату, но посве је јасно да Срби желе сачувати Републику Српску, а Бошњаци доминацију у Федерацији. Хоће ли се и једни и други тога одрећи, тешко је предвиђати“, објашњава наш суговорник.

Хрватски дипломати очекују да ће се иницијатива предсједнице Грабар-Китаровић врло брзо ускладити с новом Владом и тек тада ће много тога бити јасније.

„Укључујући и то односе ли се предложене промјене само на Федерацију БиХ или на цијелу БиХ. А онда ће сигурно много јасније услиједити одговори Срба и Бошњака на ту иницијативу. Све даљње потезе Пантовчак ће без сумње договарати и са Зрињевцем.“zarista

СРБИЈА

Николић би Москву, а Вучић ипак Унију

Некадашња највећа југославенска република наизглед је сигурна и стабилна. Премијер Александар Вучић неупитни је и неоспорни владар Србије, као некада Туђман у Хрватској. Његов је стратешки циљ прикључење бруџеллеском клубу, али тренутачно иде као у оном старом вицу – даје жмигавац према ЕУ, а скреће према Москви. Преговарачки процес с ЕУ се креће, али не спектакуларно. Датум уласка није познат, а изнад Вучићеве главе лебди најстрашнија авет из Брисела – признање Косова. Уз то, из Москве их притишћу да не смију нити помислити на чланство у НАТО-у – САД не пожурује, али некако то подразумијева, а Вучић одуговлачи. Руси му заузврат ласкају да Србија представља „руска врата у Еуропу“.

Политиколог Душан Јањић каже да у Србији јача антиеуропско расположење, а у ЕУ антисрпско размишљање. И док Вучић игра на Еуропу, предсједник Томислав Николић најјача му је и једина опорба. Он у власти предводи антиеуропску струју. Вучић не жели да се Николић кандидира за изборе 2017. године, али из Кремља га на то потичу. Вучић стално изиграва да је његова Србија „јамац мира и стабилности на Балкану“, али односи Србије с тим државама не дају му за право. С Хрватском има конкурентске и лоше односе у борби за ту позицију, с БиХ је у напетим односима, у Црној Гори му није пошло за руком срушити Мила Ђукановића, а с Косовом нема односе. С том земљом има „имовинско-правне проблеме“ око власништва над практички јединим тамошњим „националним сребром“ – рудником Трепча.

КОСОВО

Трепча и српске опћине на сјеверу

Најмлађа еуропска држава има велике проблеме. Покрет Самоопредијељење Албина Куртија својим радикалним, па и насилним акцијама, попут бацања сузавца у Скупштини и бомбе на Уставни суд, омета предсједника Хасхима Тхаçија у испуњењу бруџеллеских увјета. Гранични споразум с Црном Гором није ратифициран. Отеже се с оснивањем Заједнице српских опћина на сјеверу Косова јер се боје да је то нова „Република Српска“. Што није далеко од истине јер се онђе коче бројне слике Владимира Путина. Ни ЕУ није начисто, али и Вучић мора нешто добити. Тренутачно је прво питање рудник Трепча. Београд тврди да је то имовина Србије и да је српска држава власник 55 посто Трепче која за Албанце има и велико симболично значење због штрајка рудара у вељачи 1989. године. Косовска влада сматра Трепчу својом имовином – 80 посто у власништву државе и 20 посто дионица за запосленике. Вучић не жели то пустити те се на том питању ломи и његова лидерска таштина, а чини се да изјавама попут „Еуропа нас не разумије“ и „Брисел подржава Приштину“ припрема своју јавност за још једно повлачење с косовске бојишнице.

ЦРНА ГОРА

Ђукановић је снажно подијелио земљу

Та мала држава хода по рубу провалије. Досадашњи владар Мило Ђукановић је дословце за длаку и на рачун мањинских заступника успио остати на власти. Већина му је врло ровита, али улазак у НАТО му је пред вратима. С обзиром на руску подршку просрпским и антиеуропским снагама, можда ће му Бруџеллес, као и процрногорски дио бирача, прогледати кроз прсте те убрзати преговарачки процес. Просрпско-руска опорба, након што су уочили да немају шансу остварити већину, одлучила се за непризнавање избора. Наводе низ неправилности, крађе и слични уобичајени изборни фолклор у који улази и (наводни) покушај државног удара, али то им је засметало тек кад су „схватили“ да не могу формирати већину.

Избори с највећом еуропском излазношћу, већом од 70 посто, показали су да је црногорско друштво опасно подијељено, а опорба није несклона насилним средствима (ни на другој страни нису анђели по том питању), што су већ показали кад су покушали освојити Скупштину након позива у НАТО. Остварењем своје еуроатлантске политике могли би отупити насртај Русије преко опорбе.

БиХ

Република Српска и њезина деструкција

У тој подијељеној и нестабилној држави српски ентитет Република Српска оснажен је недавним референдумом па Милорад Додик може према потреби „чачкати“ издвајањем из БиХ што је, не треба ни секунде двојити, његов коначни циљ како би се уписао у „повијест као Србин који је државу пребацио преко Дрине“. Неспокој изазива и идеја стварања хрватског ентитета, који брине и Хрвате изван Херцеговине јер сматрају да би они ту најлошије прошли, а доводи у питање и даyтонске принципе. Бошњаци пак и даље играју на унитаристичку карту. Локални избори показали су да су националне странке још увијек једино мјерило у БиХ. Еуроатлантске интеграције су више-мање декларативног карактера и на дугом штапу, уз стално деструктивну Додикову игру.

МАКЕДОНИЈА

Раскол Македонаца и Албанаца

Ова земља која је и даље без јединственог имена због спора с Грчком практички већ мјесецима не функционира. Пријевремени избори одржат ће се 11. просинца, али питање је хоће ли понудити рјешење. Земљу је запљуснуо вал просвједа супарничких македонских опција док албанска страна „мисли своје“. И овђе би се Русија могла наћи у главној улози јер је познато да отворено подржава „техничког премијера“ Николу Груевског и предсједника Гјорга Иванова који је одлуком о амнестији осумњичених за аферу прислушкивања 20 тисућа опорбењака и изазвао кризу у Македонији. Брисел стоји иза опорбеног вође Зорана Заева. (сурађивао Ј. Кöрблер)

jutarnji-list-logo

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*